Njih dvojica će podeliti novčani iznos Nobelove nagrade od devet miliona švedskih kruna (milion dolara). Dodelom nagrade za ekonomiju je zaključen ovogodišnji ciklus podele Nobelovih nagrada.

Nobelove komitet je u obrazloženju naveo da su ovogodišnji laureati znano proširili obim ekonomske analize pravljenjem modela koji objašanjavaju kako tržišna ekonomija interreaguje s prirodom i znanjem.

Romer je pokazao kako znanje može funkcionisati kao pokretač dugoročnog ekonomskog rasta.

Ranije makroekonomska istraživanja su naglašavala tehonološke inovacije kao primaran pokretač ekonomskog rasta, ali nisu dale modele kako ekonomske odluke i tržišni uslovi odredjuju stvaranje novih tehnologija. Romer je rešio taj problem pokazujući kako ekonomske snage upravljaju spremnošću kompanija da stvaraju nove ideje i inovacije.

Romerovo rešenje objavljeno 1990. položilo je osnove za ono što se sada zove endogena teorija rasta. Njegova teorija je podstakla ogroman broj istraživanja o tome kako propisi i mere mogu ohrabriti nove ideje i dugoročan napredak.

Nordhausova otkrića tiču se odnosa prirode i društva. On je time počeo da se bavi 70-ih godina, kako su naučnici bili sve zabrinutiji za posledica sagorevanja fosilnih goriva po temperaturu. Sredinom 90-ih je stvorio integrisani model procene koji opisuje globalnu interakciju izmedju ekonomije i privrede.

Njegov model integriše teorije i empirijske rezultate fizike, hemije i ekonomije. Nordhausov model je sada u širokoj upotrebi za simulaciju kako privreda i klima mogu zajedno evoluirati. Koriste se za ispitivanje posledica klimatskih mera na, na primer, taksi na ugljenik.

Nagrade za ekonomiju nije bilo na spisku švedskog industrijalca Alfreda Nobela koji je testamentom uveo niz nagrada. „Memorijalna Nobelova nagrada za ekonomske nauke“ je uvedena sedam decenija kasnije, odlukom Centralne banke Švedske, i prvi put dodeljena 1969. godine.