Isti odgovor na najnovije krvoproliće, kao i ona ranija, navodi da se postavi pitanje da li su Egiptu preostale ikakve opcije u borbi protiv islamskih ekstremista.
Vojska je angažovala tenkove, borbena vozila, avione, brodove i helikoptere uz desetine hiljada pripadnika bezbednosnih snaga tokom tri godine sukoba s ekstremistima, uključujući i granu Islamske države na severu Sinaja. To područje je pod vanrednim stanjem već nekoliko godina, a cela zemlja od aprila.
Bezbednosne snage su silom evakuisale područja uz granicu s pojasom Gaze, kojim vlada ekstremistički Hamas, sravnivši sa zemljom kuće stanovnika. Tuneli prokopani ispod granice za krijumčarenje oružja i boraca su dignuti u vazduh. Te mere su dale malo opipljivh rezultata.
Razmeštaj vojnika i oružja na Sinaju sprečio je ekstremiste da drže teritorije, ali im nije onemogućio da nastave da ubijaju, terorišu stanovništvo i izvode smrtonosne napade na vojne i policijske punktove i konvoje.
U obraćanju preko televizije predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi obećao je da će odgovoriti brutalnom silom na napad koji se dogodio u petak.
„Oružane snage i policija će se silom osvetiti naše sinove koji su postali mučenici i obnoviti bezbednost i stabilnost za kratko veme“, rekao je on.
Malo je medjutim javne diskusije o tome kako bi valjalo voditi rat na severu Sinaja i to područje je zatvoreno za novinare, tako da je teško proceniti šta se dešava. Provladini mediji uglavnom se fokusiraju na bodrenje vojske i policije, kao i komemoracije mučenicima uz pozive javnosti da podržavaju predsednika.
Jedino je prošlog meseca objavljeno da je El-Sisi smenio komandanta vojnih snaga i najviše policijske generale nakon što napad na ekstremiste u Zapadnoj pustinji nije uspeo. Taj neuspeh je takodje obelodanio problem koji predstavlja duga egipatska granica s Libijom u kojoj haos ne prestaje.
Kritičari poteza egipatskih vlasti pozivaju da se donese kontraterostička strategija na Sinaju umesto da se sve oslanja na konvencionalno razmeštanje jakih snaga. Sisi je nedavno rekao da bezbednosne snage ometa prisustvo civila na Sinaju i da to zahteva ekstremne mere opreza koje idu na ruku pobunjenicima. Kritičari na to odgovaraju da vojska i tako deluje čvrstom rukom i produbljuje nepoverenje lokalnih plemena.
Uz to se i ekstremisti brutalno odnose prema stanovnicima ne bi li ih odvratili od saradnje s bezbednosnim snagama. Oni ih kidnapuju i odsecaju im glave, a tela bez glava bacaju na ulice El Ariša i Rafe i drugih gradova na Sinaju da ih svi vide. Zato se izmedju ostalog sugeriše da vojska naoruža pripadnike lokalnih sinajskih plemena, neprijatelja ekstremista.
Vojska se s druge strane plaši da bi se naoružani civili mogli okrenuti protiv nje. Plemenske vodje kažu da su mnogi od do sada ubijenih već saradjivali s vojskom i da su bili meta kako bi se zaplašili.
