Fond za humanitarno pravo (FHP) zatražio je danas od političkih zvaničnika Srbije da prestanu sa omalovažavanjem i umanjivanjem zločina počinjenog u Srebrenici na današnji dan 1995. godine, a javnost u Srbiji da na 23. godišnjicu srebreničkog genocida na dostojanstven način oda poštovanje žrtvama i članovima njihovih porodica za patnju i bol koju i dalje proživljavaju. U saopštenju povodom Dana sećanja na genocid u Srebrenici FHP ukazuje da je posle 23 godine od tog zločina neophodno da vlast u Srbiji postupi politički zrelo i prihvati sudski utvrdjene činjenice, kao i da državni organi uključeni u postupak koji se trenutno vodi pred domaćim sudom prestanu sa njegovim odugovlačenjem, kako bi se žrtvama povratilo ljudsko dostojanstvo i omogućilo priznanje njihovih patnji zbog gubitka najmilijih.
Podsećajući da je u nekoliko presuda Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrdjeno da je u Srebrenici počinjen genocid, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka, Fond je ukazao da vlast u Srbiji i dalje odbija da prihvati tu činjenicu uz tvrdnje da je „nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim“.
FHP podseća i da je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo početkom 2016. godine optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, tereteći ih da su nedaleko od zemljoradničke zadruge u selu Kravica (Bratunac) 14. jula 1995. godine ubili najmanje 1.313 bošnjačkih civila, ali da je od početka postupak pratilo „neprofesionalno i neodgovorno ponašanje“ TRZ-a i sudskog veća.
Do danas od 22 zakazana dana sudjenja, 16 nije održano iz različitih razloga, a kako FHP navodi, u polovini slučajeva kada glavni pretresi nisu održani u publici su se nalazili članovi porodica žrtava koji su želeli da prate taj postupak i koje su neodržavanja sudjenja dodatno emotivno iscrpeli i zbog čega su izgubili veru u to da pravda biti zadovoljena i da će odgovorni za smrt njihovih najmilijih biti adekvatno procesuirani i kažnjeni.
„Dodatni vid sekundarne viktimizacije članova porodica žrtava i pritiska na njih da prestanu da dolaze da prate sudjenje jeste i činjenica da se u publici na poslednja tri glavna pretresa nalazio i Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, koji je sve vreme pre početka sudjenja dobacivao članovima porodica žrtava da u Srebrenici nije počinjen genocid, da nije ubijeno nekoliko hiljada Bošnjaka i da je on, zajedno sa drugim članovima svoje stranke, u publici kako bi pružio podršku optuženima“, naveo je Fond za humanitarno pravo.
