Na petom danu demonstracija u subotu okupilo se upola manje ljudi širom Francuske nego prethodne četiri subote. To po Žeromu Sene-Mariju, sitraživaču francuskog Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Polingvoks“, znači da se „završava ciklus mobilizacije“.

„Jedna etapa je svakako za nama, i mislim da je interes svih da to bude tako, uključujući i ‘Žute prsluke’ „, izjavio je u nedelju francuski ministar za obrazovanje, Žan-Mišel Blanker.

Od 17. novembra „Žuti prsluci“ gradjani blokiranjem raskrsnica i puteve širom Francuske bune se zbog visokih poreza i slabe kupovne moći.

Nekoliko oblasti na jugu je bilo blokirano zapaljenim barikadama do jutros.

Mada sve barikade nisu nestale za jedan dan, vlast ne skriva olakšanje. „Vreme za dijalog je došlo“, rekao je u subotu predsednik Skupštine Rišar Feran.

„Raskrsnice treba da budu slobodne, a sigurnost svih postati pravilo“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner.

Ali, nema govora o proglašenju pobede, a kamoli zaključka da su „Žuti prsluci“ poraženi jer su dobili podršku sindikata i opozicionih stranaka.

Odustajanje države od povećanja poreza na gorivo, zamrznuta cena električne energije i gasa, do 100 evra mesečno za zaposlene s minimalnim zaradama, ukidanje povećanje poreza malim penzijama… lista ustupaka koje su iznudjene predsedniku Makronu je dugačka.

Rišar Feran je pozvao „Žute prsluke“ da se oglase na narednim izborima, uključujući i evropske, maja 2019. godine. „Neka se organizuju, neka naprave listu predloga i idu na izbore“, rekao je taj saradnik predsednika.

Ali, neke partije, posebno levičarske, nadaju se da će im „Žuti prsluci“ vratiti podršku glasača jer su im zahtevi slični, desničari populisti računaju da će im gradjanska pobuna olakšati osvajanje mesta šefa države 2022. godine, a ima i trećih koji ne predvidaju da će Makron ispuniti mandat jer je svega 23 odsto anketiranih zadovoljno njime, a čak 76 odsto gradjana nezadovoljno i njihov broj raste, objavio je danas „Žurnal d dimanš“.

Emanuel Makron „će od sada biti prinudjen na oprezniji pristup srednjoj klasi, sindikatima i opštinama, pa čak i prema svim Francuzima“, smatra istraživač javnog mnjenja Žan-Danijel Levi, iz instituta „Haris interaktiv“.

Za Žeroma Sen-Marija, od istinske važnosti za vlast je da sada ispuni obećanja koja je dala.

„Ako se ne sprovedu obećane mere za povećanje na kupovnoj moći gradjana, postoji rizik od veoma krupne društvene mobilizacije. Jer, ljudi su postali svesni svoje moći“, rekao je on.

Smirivanje demonstracija se doživljava i kao olakšanje za francuske privrednike, posebno za mala preduzeća, koja su pred praznik u teškoćama zbog angažovanja demonstranata.

Predsednik Konfederacije francuskih trgovaca ocenio je u subotu da su demonstracije za njih bile „prava katastrofa“, uz pad prometa od 40 do 70 odsto.