Društvo

Гуњетинац – угоститељски бренд Власотинца

  

Власотинце је живописна варош на граници Јужног Поморавља и побрђа Острозуба и Крушевице, на реци Власини. Плодна земља у околини, богатство воде  и близина важних комуникација у долини Јужне Мораве, омогућили су стварање напредног насеља још у време ропства под Турцима.

У време слободе, Власотинце доживљава убрзан развој, а нарочито се развија виноградарство у околини вароши. Између два светска рата, убрзано се развија занатство и трговина, уводи се електрично осветљење улица. И данас се у Власотинцу могу видети репрезентативне фасаде зграда из прве половине прошлог века.

До Власотинца се, у данашње време, лако долази. Насеље је удаљено само неколико километара од ауто-пута Ниш – Скопље, а кроз Власотинце пролази магистрални пут који повезује Лесковац и Пирот. Ко аутомобилом путује са севера к Власинском језеру, пролази кроз Власотинце.

Пошто нам је запао задатак да представимо угоститељство и туризам у Власотинцу, изабрали смо одговарајуће саговорнике – чланове породице Миленковић. Разлог је врло прост; породицу Миленковић чине најпознатији угоститељи у Власотинцу.

Браћа Драган и Оливер Миленковић, у четрдесетим годинама живота, укратко објашњавају свој рад у угоститељству.

„Потичемо из породице чије је порекло у оближњем планинском селу Гуњетина, недалеко од Власотинца. Наша породица је страдала у Другом светском рату; прадеду су стрељали немачки окупатори. И мимо тога, тешко се живело на планини. То је навело нашег оца да се определи за рад у грађевинарству, па је постао и грађевински предузимач.“, објашњавају браћа Миленковићи.

„Када смо стасали, у време хиперинфлације и невоља деведесетих година прошлог века, наш отац се оштро успротивио томе да нас двојица радимо у грађевинарству. Сматрао је да је такав рад превише тежак за зараду коју доноси. Усмерио нас је к угоститељству.“

„Заједно смо, 1995. године, отворили ресторан у Власотинцу који и данас ради под именом ,ДОН Гуњетинац`. Затим смо изградили мотел на улазу у варош из правца Лесковца, а 2016. године смо отворили и ,Вилу Гуњетинац` у близини Старог млина на Власини.“

„Нисмо заборавили одакле потичемо. Видите да назив сваког нашег објекта садржи реч ,Гуњетинац`.“, прецизно објашњавају браћа Миленковић.

Све време радите заједно, као ортаци?

„Наша породица је, у ствари, власник више фирми, сваки од три угоститељска објекта је у власништву различитог предузећа или радње. Имовина је подељена између нас два брата и других чланова породице. Наша деца, првенствено већ одрасли Душан и Никола, такође се баве угоститељством и раде с нама, као и наше супруге и снахе. У раду учествују и још троје наше млађе деце. Ми знамо шта је чије, али, бар за сада, радимо и послујемо заједно.“

Колико радника упошљавате? Којим смештајним и другим капацитетима располажете? Које услуге нудите својим гостима?

„Стално имамо, укупно, око 25 радника, али је број радно ангажованих, по различитим основама, много већи у време летње сезоне.“

„Ресторан ,ДОН` у центру Власотинца прима око 100 гостију и нуди укусну храну по повољним ценама. Вила у Власотинцу, у близини Старог млина, има три целине: старински подрум, летњу башту и новосаграђену свечану салу. Укупно, овде има места за око 150 гостију који могу да уживају у изврсној храни, али и у врло пријатном амбијенту. Наши гости имају прилику да обедују у подруму виле саграђеном 1885. године.“

„Наш највећи објекат је мотел који се налази на улазу у Власотинце. Овде имамо велику салу за весеља у коју стаје до четиристо гостију и двадесет соба с укупно шездесет постеља. Мотел је на мирном месту, а неколико километара удаљен од ауто-пута, тако да је погодан за преноћиште и одмор путника – пролазника.“

Обишли смо, љубазношћу својих домаћина, сва три угоститељска објекта бренда „Гуњетинац“. Можемо истаћи да се ради о укусно уређеним ресторанима у којима се може обедовати у врло пријатној атмосфери. Цене су врло приступачне, а порције довољне и за најјешнијег госта. Имали смо прилику и да пробамо храну и потврђујемо да је врло укусна.

Нарочито бисмо читаоцима препоручили Вилу „Гуњетинац“ која се налази у кући изграђеној пре близу 130 година. Врло пријатан амбијент, створен реновирањем старинске зграде, одише сећањима на стара времена и заиста је врло угодно овде провести неко време. Вила се налази у најстаријем делу Власотинца, тако да се у околини могу видети примери архитектуре из минулих времена.

Да се вратимо одговорима наших домаћина, угоститеља из фамилије Миленковић из Власотинца, оснивачима бренда „Гуњетинац“.

Одакле вам, најчешће, долазе посетиоци? Да ли су чешће индивидуалне или групне посете?

„Велики део наших гостију, када говоримо о ресторанима, су Власотинчани. Притом, најизраженија је тражња за организовањем породичних весеља, најчешће поводом венчања или крштења детета.“

„За празнике имамо доста гостију из Бугарске и из Македоније, који долазе на дочеке нове године или пролазе овуда.“

„Током лета, код нас ноће породице које путују из Војводине у Грчку на летовање.“

„Очекујемо већи број гостију у транзиту, нарочито оних који на летовање путују ауто-путем. Изградили смо велики паркинг поред мотела, тако да се надамо и организованим турама које аутобусом иду према летовалиштима у Грчкој. Ко код нас преноћи, може на суседној бензинској пумпи да купи гориво јефтиније него остали потрошачи.“

„У мотелу често имамо и госте који послом долазе у Власотинце – пословне партнере овдашњих фирми, инвеститоре који граде мини хидро-електране у околини и раднике ангажоване на грађевинским и другим радовима у Власотинцу.“

Да ли сте задовољни сарадњом с локалном самоуправом? Како би Општина могла да вам помогне у раду?

„До сада, нисмо добили никакву конкретну помоћ од Општине. Очекујемо да локална самоуправа понуди опипљиву помоћ развоју туризма и угоститељства у Власотинцу.“

„Велики проблем Власотинца, који и нама много смета у пословању, је лоше уређено паркирање возила у вароши. Преко дана, Власотинце је загушено паркираним аутомобилима јер се паркинг не наплаћује, а не постоји довољно места за паркирање.“

„Приметно је да у нашим ресторанима у граду нема онолико посетилаца са стране колико би могло да их има, обзиром да кроз Власотинце пролази пут од Лесковца к Пироту и према Власинском језеру. Разлог је у томе што пролазник кроз Власотинце, који путује аутомобилом, нема где да се паркира, тако да прође град и оде даље. Што је најгоре, гости често не могу да се снађу где је дозвољено, а где није паркирање у Власотинцу, па још добију и прекршајну казну.“

„Раније није био тако. Када смо почели да се бавимо угоститељством, имали смо доста муштерија који стају у Власотинцу како би се одморили и окрепили, па би наставили свој пут. Данас се тако нешто ређе дешава; људи немају где да оставе ауто.“

„У вези с проблемом паркирања очекујемо да Општина нешто предузме у кратком року.“

Како оцењујете своју сарадњу с државним органима? Какву подршку очекујете од Републике Србије?

„За све ово време постојања и рада наших угоститељских објеката, нисмо никада добили никакву помоћ од Републике Србије. Пре неколико година, конкурисали смо за субвенције за запошљавање радника, али нисмо добили ни динара.“

„Држава би могла да нам помогне, пре свега, тиме што би на петљи на ауто-путу јасно означила да је ту скретање за Власотинце. Сада на петљи стоје табле изнад пута на којима пише да је ту излаз за Лесковац, а само један мањи путоказ, крај самог скретања, говори да се ту излази и за Власотинце. Ништа не говори да се са те петље путује и за Власинско језеро. Тако нешто нам је потпуно неразумљиво.“

„Не сагледава се довољно чињеница да ће, завршетком ауто-пута кроз Грделичку клисуру (јужно од нас), познати мотели у Предејану и у Џепу остати удаљени од главне саобраћајнице. Северно од нас, први мотел на ауто-путу који тренутно ради је у Алексинцу. Намеће се потреба за мотелом у Власотинцу јер путници треба да имају неко место где могу да се одморе и окрепе, а ми већ имамо мотел на пет километара од
ауто-пута.“

Остаје нам, на крају, да пожелимо пуно успеха у даљем раду члановима породице Миленковић, вредним и предузимљивим људима.

Када пролазите Југом Србије, драги читаоци, свратите до Власотинца и окрепите се у овдашњим ресторанима. Нећете се покајати.

Власотинце, април 2019. године

Љубомир Костић

Фото: Д. М., Љ. К.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh