Republika Makedonija je postala žrtva destabilizacije u cilju promene vlasti, i kada je predsednik Ivanov objavio da će pomilovati sve umešane u aferu prisluškivanja, elementi „obojene revolucije“ unutar zemlje su besno shvatili da novostvorena Kancelarija specijalnog tužioca neće moži da se koristi kao antivladino oružje.

Unutrašnji neprijatelj

Kao odgovor na iznenadno kvarenje planova, sorošovkse NVO mreže i opozicija su podigle temperaturu i inicirale dugo planirani puč u okviru hibridnog rata protiv Makedonije. Spektar anti-vladinih „aktivista“ – uključujući i „Liberalne-demokrate“, kulturne marksiste i Evrofile (u suštini jedno te isto) – su preplavili Skoplje u pokušaju da ga pretvore u balkanski Kijev, ali je još jednom, profesionalizam službi bezbednosti i patriotizam stanovništva odigrao veliku ulogu u ublažavanju eskalacije uličnih sukoba i sprečio da se оni otmu potpuno van kontrole.

Foto: Rojters

Pretnja i dalje ostaje, i namera da se zbaci makedonska vlada je sada otvoreno i potpuno nesporna za sve objektivne posmatrače. Druga hibridna agresija protiv Makedonije je počela ranije zbog iznenadnog saopštenja predsednika Ivanova, ali ona još uvek može da destabilizuje situaciju uoči prevremenih izbora 5. juna.

Ponovni izlazak na ulice doprinosi širenju straha u ostatku zemlje i ohrabruje talasanje među mnogim radikalnim elementima društva. Neredi takođe mogu biti signal vehabijskim i iredentističkim Albancima koji su pod kontrolom Tirane da se pripreme za pokretanje sledeće faze hibridog rata. Mogao bi se desiti i neki napad u stilu Komanova, koji bi zauzvrat aktivirao glavne zapadne medije da manipulišu pričom da je makedonska kriza „sukob civilizacija“ između muslimanskih Albanaca i pravoslavnih Makedonaca, što u svakom slučaju može komplikovati politička previranja.

Foto: Profimedia

Loše komšije

Uprkos tome što je od ključnog značaja za stabilnost celog Balkana, Makedonija ne može da računa na pomoć svojih suseda radi prevazilaženja problema, jer svi osim Srbije prema njoj imaju neprijateljske namere. Srbija je prva zemlja na koju može uticati haos u Makedoniji, ali ona nije u stanju da konstruktivno pomogne južnom susedu. Čak i da jeste, takvi potezi bi sigurno odmah i namerno pogrešno protumačeno na Zapadu, dok bi opozicija i u Srbiji i Makedoniji to iskoristila protiv vlade. Suočeni sa ovim, i činjenicom da je za Srbiju mnogo važnija unutrašnja stabilnosti položaj Republike Srpske (koja je izložena neprestanim napadima iz Sarajeva), Beograd bi svaku eventualnu podršku Skoplju pružio samo diplomatsko-informativnim putem.

Foto: AP

Grčka:

Kada se govori o susedima Makedonije koji bi mogli imati ulogu u njenoj destabilizaciji i čak potencijalnom raspadu, potrebno je najpre i pre svega govori o Grčkoj, koja je u poslednje vreme pojačala međusobne napetosti NVO-organizovanim masovnim upadom migranata preko makedonske granice. Stari spor oko imena je uzrok revnosti grčkih vlasti u podrivanju svojih severnih suseda, koje veruju da će masovni pritisak izbeglica doprineti svrgavanju vlasti i dovođenju Zorana Zaeva na vlast. Nova „vlada“ možda pristane na „kompromis“ oko promene ustavnog imena Makedonije. Grčke vlasti koriste seobe desetina hiljada imigranata kao oružje protiv Makedonije, očekujući da migratni mogu poslužiti, i figurativno i bukvalno, kao udarni ovan za sprovođenje operacije promene vlasti i ostvarenja njenih sopstvenih interese u tom procesu.

Foto: AP

Bugarska:

Albanija i Bugarska su druga dva suseda zainteresovana za propast makedonske države, i svaka ima svoje težnje prema njenoj teritoriji. Ove dve države su spremne da iskoriste nevolje Makedonije u nastojanju da je pocepaju i geopolitički podele, bilo formalno ili putem de-fakto sfera uticaja. Nacionalistički elementi u Bugarskoj ostaju posvećeni cilju uspostavljanja protektorata ili pripajanju onoga što vide kao produžetak svoje zemlje, i ne može se odbaciti da će ove godine vršiti slične pritiske sa vojskom kao što su vršili prošle godine. Pozitivna medijska pokrivenost „opozicije“ i ekstremnih albanskih elemenata bi služila promovisanju krajnjih ciljeva Sofijena „mekši“ način.

Foto: AP

Albanija:

Najnegativnija je uloga Albanije, koja vidi pogodan trenutan za dalje promovisanje ideje „Velike Albanije“. Prošle godine teroristi su u Kumanovo došli iz srpske pokrajine Kosovo, a veruje se da bi ovaj put bilo koji ekstremni elementi u zemlji iza kulisa imali punu podršku albanskog establišmenta. Kada je u pitanju teroristička opasnost vehabija i ćelija ISIS, Tirana bi verovatno i u tome igrala skriveni ulogu putem preuzimanja ovakvih operacija od Turske. Osim toga, nedavno su se oko Južne Mitrovice pojavile pripadnici nove paravnojne organizacije, tzv. Albanske nacionalne armije, koja je izjavila da ima pripadnike i u Makedoniji.

Teroristička pretnja u oblastima predviđenima da uđu u sastav „Velike Albanije“ će sigurno biti odlučujući faktor u svim narednim scenarijima i predstavlja najveću moguću najveću pretnju regionalnoj stabilnosti.

Foto: Rojters

Haos pred vratima

Makedonija je doslovce na čelu rata za Evropu, u kome se izbeglice koriste kao „oružje za masovne migracije“, kako bi se EU držala u stanju stalne napetosti i kako bi se olakšao uspeh obojenih revolucija i uklanjanje lidera koji imaju pragmatične odnose sa Rusijom i Kinom. Na regionalnom nivou, ciljaju se Makedonija i Srbija, jer su ključne države u kineskom projektu Balkanski put svile, koji bi, ako se završi, pridružio projektima ruskog gasovoda, što bi moglo da stvori okosnicu za buduću multlipolarnu Evropu.

Hibrid rat samo po sebi destabilizuje bilo koju zemlju i region, ali njegova najdirektnija i najopasnija posledica za Makedoniju može biti haos koji bi omogućio izbeglički cunami, u kome bi se našli i prikriveni teroristi. U ovom trenutku je neizvesno da li bi Skoplje bilo u stanju da se sa izdrži iznenadnu navalu izbelgica.

Foto: Rojters

Ponovljene granične subverzije i mogućnost da neki od državnih organa Grčke i domaće NVO imaju ulogu u pogoršanju migrantske krize i izazivanju destabilizacije Makedonije, znači da će makedonske službe bezbednosti imati pune ruke posla u bobi protiv pretnje obojene revolucije, infiltriracije iz Albanije ili sa Kosova, i obezbeđivanju granice od migrantske invazije.

Osim toga, ako Bugarska još jednom odluči da, kao prošle godine, provokativno pošalje trupe na makedonsku granicu u sred krize, to bi moglo imati za posledicu rasipanje koncentracije makedonskih vlasti i otvaranje strateških slabosti na jednom ili više frontova, koji bi se zatim eksploatisali u skladu sa predviđenim scenarijima. Krajnji rezultat uspešne promene režima u Makedoniji bi bio nalik varvarskom zauzimanju teritorije zemlje, i nekontrolisanom talasu do milion imigranata pravo kroz srce centralnog Balkana, upravo u momentu kada su države u regionu počele da se nadaju da je najgora tačka izbegličke krize iza njih.

Foot: Rojters

U rešavanju ovih problema, neophodno je da makedonske vlasti dobiju neku vrstu multilateralne fizičke podrške od svih aktera koji bi imali šta da izgube ako vlada padne i postane otirač i „oružje masovne migracije“ za invaziju na Evropu. Sadašnje zatvaranje „balkanskog koridora“ je postignuto zajedničkom austrijsko-mađarskom akcijom, koja je okupila sve balkanske države u korist postizanja kolektivnog rešenja problema. Najefikasniji način da se proaktivno suprotstavi šansama za rušenje granice bi bio poziv da ovaj privremeni srednjeevropski model preduzme pojačanu ulogu u čuvanju granice, dajući vlastima veću fleksibilnost u reagovanju na provokacije.

Zaključak

Makedonija ubedljivo izgleda da stoji na ivici velike destabilizacije, koja je direktno usmerena na vladu, ali je indirektno usmerena da uništi planove Rusije i Kine. Pretnja za izbijanje hibridnog rata punog obima je veoma visoka. Ako vlast može da spreči najnovije pokušaje destabilizacije pre nego što situacija izmakne kontroli, onda će biti u boljoj poziciji da reaguje na bilo koji teroristički napad koji eventualno može da se desi pre izbora 5. juna. Ako ove dve goruće unutrašnje pretnje mogu biti efikasno neutralisane, onda Makedonija neće biti podložna direktnim diverzijama. Sledeća dva meseca pre izbora će biti od presudnog značaja za stabilnost Balkana i ostatka Evrope, ali ako istorija daje mogućnost nekakvog predviđanja, onda će baš kao i prošle godine u ovo vreme, makedonski narod uspeti da se odupre.