Tužilaštvo u Hagu ponovo se danas usprotivilo da Srbiji bude ustupljeno sudjenje zvaničnicima Srpske radikalne stranke (SRS) Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje haškog suda.

Tužiteljka Dajana Elis u podnesku sudiji tvrdi da su ključni svedoci protiv optuženih jasno stavili do znanja da „zbog straha i drugih briga“ neće svedočiti, ako proces radikalima bude održan u Srbiji.

Ustupanje sudjenja srpskom pravosudju, stoga, ne može biti u interesu pravde, tvrdi Elis, uz sugestiju da sudjenja u Srbiji, pod tim okolnostima, verovatno ne bi ni bilo.

Srbija je ranije više puta odbacivala tvrdnje tužiteljke, naglašavajući da je sprema i voljna da sudi radikalima.

Haški sud je prvostepeno odlučio da Srbiji ustupi to sudjenje, ali je apelaciono veće, iako je u suštini potvrdilo da je ta odluka ispravna, naložilo da se dodatno razmotri aspekt bezbednosti svedoka.

Jojić i Radeta terete se da su pretnjama i podmićivanjem uticali na svedoke optužbe u haškim procesima protiv lidera radikala Vojislava Šešelja da ne svedoče ili da promene iskaz i brane Šešelja.

Kako je to izgledalo, opisala je u današnjem podnesku tužiteljka Elis, citirajući izjave ključnih svedoka.

Jedan od njih, čiji je identitet zaštićen, opisao je kako je svedok iz procesa Šešelju 2008. doveden u sedište SRS, gde mu je Petar Jojić rekao da zna da je on dao izjavu haškim tužiocima i da bi sada trebalo da „malu izjavu“ da i Šešeljevoj odbrani.

Po izjavi očevica, „Jojić je zatim izdiktirao svedokovu izjavu“, koja je bila „neistinita i sadržala je lažne optužbe protiv haškog tužilaštva“ i „obmane o Šešeljevoj ulozi i odgovornosti tokom rata“.

Istog svedoka je Vjerica Radeta, pošto je pristao da saradjuje, više puta „podvrgavala pritisku“ da napusti svoj tadašnji posao i prihvati da ga, umesto toga, redovno plaća SRS.

Nakon što je prihvatio novac, radikali su tom svedoku, uoči svedočenja na jednom od procesa Šešelju zbog nepoštovanja Haškog tribunala, dostavili spisak Šešeljevih pitanja i njegovih odgovora, kojeg je morao da se pridržava.

Vjerica Radeta je, po svedočenju koje citira Elis, drugom svedoku protiv Šešelja 2007. rekla da će mu radikali „pomoći“ ako promeni iskaz i svedoči u Šešeljevu odbranu.

Svedok je, potom, od SRS dobijao 500 evra mesečno a „Radeta je bila uključena u pisanje lažne izjave za njega“.

Radikali su i tom svedoku dali spisak pitanja i odgovora. Svedokov iskaz odvijao se, potom, tačno po tom scenariju,

Haški tribunal je Jojića i Radetu u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vodje Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Nalog za hapšenje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.

S proleća 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je, medjutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predvidja obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao medjunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao „crvene poternice“.

Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam.