U godini koja je počela Amerikanci će glasanjem za Kongres glasati i na svojevrsnom referendumu o predsedniku Donaldu Trampu, Rusi će, ako je verovati anketama, ponovo izabrati Vladimira Putina za predsednika, dok će u članicama EU, što se izbora tiče, godina biti relativno mirna.

Proteklu godinu su u Evropi obeležili izbori u najuticajnijim zemljama Unije Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao i u Austriji i Holandiji, dok će ove godine parlamentarni izbori biti održani u Italiji, Madjarskoj i Sloveniji.

Značajni izbori će biti u Rusiji koja 18. marta bira predsednika, premda se ne očekuju veća iznenadjenja budući da aktuelni predsednik Vladimir Putin uživa podršku više od 70 odsto gradjana, dok je njegovom najžešćem rivalu Alekseju Navalnom, organizatoru nekoliko demonstracija, izborna komisija onemogućila da se kandiduje zbog krivične presude iz 2013. za koju on tvrdi da je politički motivisana.

Očekuje se da Putinu neće biti teško da pobedi novog kandidata Komunističke partije Pavela Grudinjina, ultranacionalistu Vladimira Žirinovskog i liberala Grigorija Javlinskog, izmedju ostalih. Putin (65) mogao bi u slučaju pobede i novog šestogodišnjeg mandata da postane ruski lider s najdužim stažom (2000-2024) posle komunističkog diktatora Josifa Staljina.

Najviše pažnje svetskih medija najverovatnije će privući izbori za američki Kongres 6. novembra kada će se birati svih 435 članova Predstavničkog doma, kojima mandat traje dve godine, kao i 33 od 100 senatora, za šestogodišnji mandat.

Na „midterm“ izborima, koji se tako zovu jer padaju na polovini predsedničkog mandata, stranka koja ne kontroliše Belu kuću, obično ima veće šanse. Republikanci koji sada drže oba doma Kongresa, već imaju veliki zaostatak u anketama, pa se procenjuje da bi demokrate mogle da osvoje makar Predstavnički dom.

U Senatu, gde republikanci imaju tanku većinu od 51-49, demokratama će biti teško da osvoje dodatna dva senatora, pošto republikanci od 33 brane samo osam senatora. To znači da bi demokrate, zajedno s nezavisnim senatorima, trebalo da ne izgube nijedno od 25 mesta koje već drže, a da osvoje dva republikanska.

Pobeda na izborima za Predstavnički dom demokratama bi dala šansu da dodatno otežaju predsednički posao Trampu, koji prošle godine i pored kontrole njegove partije nad oba doma Kongresa nije uspeo da provuče ukidanje Obamakera, mada republikanci to obećavaju skoro sedam godina. Dodatna muka za Trampa moglo bi da bude pokretanje procedure za impičment koji će biti izvesniji s demokratskom većinom u donjem domu.

U Evropi će 2018. godine biti održani parlamentarni izbori u Italiji, Madjarskoj, Sloveniji, Švedskoj, Letoniji, Moldaviji, Luksemburgu, kao i opšti izbori u Bosni i Hercegovini.

Predsednika će birati Crna Gora, Češka, Kipar, Finska, Irska, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan.

Italijanski parlamentarni izbori zakazani su za 4. mart, a gradjani će birati svih 630 poslanika Predstavničkog doma i 315 članova Senata. Od prethodnih izbora u februaru 2013. godine Italija je imala tri koalicione vlade, na čijem su čelu bili Enriko Leta, Mateo Renci i Paolo Djentiloni, svi iz Demokratske partije.

Prema anketama, ta stranka levog centra ima izmedju 25 i 30 odsto podrške, kao i populistički Pokret pet zvezdica, dok je pokret Napred Italija nekadašnjeg premijera Silvija Berluskonija na oko 15 odsto, kao i anti-imigrantska Liga za Sever.

Madjarski premijer Viktor Orban i njegova konzervativna stranka Fides pokušaće na izborima u aprilu ili maju da zadrže većinu u parlamentu. Koalicija stranke Fides i male Hrišćansko demokratske narodne stranke osvojila je na prethodnim izborima 44,87 odsto glasova, ali dvotrećinsku većinu mandata, zahvaljujući izbornom sistemu.

Orbanu, premijeru od 2010. godine i prethodno od 1998. do 2002. godine, često kritikovanom iz Brisela zbog autoritarnih tendencija, glavni protivnici biće krajnje desna stranka Jobik, koja prema anketama ima podršku oko 17 odsto birača, i Madjarska socijalistička partija s oko 11 odsto podrške.

Izbori za parlament Slovenije biće održani najkasnije do jula, a najnovije ankete pokazuju da će se za prvo mesto boriti opoziciona Slovenačka demokratska stranka nekadašnjeg premijera Janeza Janše i Socijaldemokrate, članica vladajuće koalicije.

Stranka modernog centra premijera Mira Cerara, osnovana neposredno pred prošle izbore na kojima je osvojila najviše glasova, trenutno je na trećem mestu.

Predsednik Češke Miloš Zeman imaće osam protivkandidata na izborima u januaru, u borbi za drugi petogodišnji mandat. Nekadašnji komunista, pa socijaldemokrata, te osnivač Stranke gradjanskih prava, kao predsednik je nastupao bez dlake na jeziku, koristio živopisne reči, zalagao se protiv prijema migranata i iritirao mnoge braneći rusku poziciju prema Ukrajini i kritikujući sankcije Zapada Moskvi.

Glavni rivali biće mu bivši predsednik Češke akademije nauka Jirži Drahoš, nekadašnji češki premijer Mirek Topolanek i biznismen Mihal Horaček. Prvi krug će biti održan 12. i 13. januara, a eventualni drugi 26. i 27. januara.

Crna Gora će birati predsednika početkom proleća, a aktuelni šef države Filip Vujanović nema pravo da se kandiduje za novi petogodišnji mandat. Na prethodnim izborima 2013. godine Vujanović je tesno, s 51,2 odsto glasova, pobedio nezavisnog kandidata Miodraga Lekića za kog je glasalo 48,8 odsto birača.

Vladajuća Demokratska partija socijalista Crne Gore želi da njen kandidat na predsedničkim izborima bude lider stranke, bivši predsednik i premijer Milo Djukanović. On se o tome nije eksplicitno izjašnjavao, ali nije odbacio tu mogućnost.

Na opštim izborima u Bosni i Hercegovini 7. oktobra gradjani će birati sva tri člana Predsedništva BiH i 42 poslanika donjeg doma Parlamentarne skupštine BiH. Glasaće se i za skupštine i predsednike oba entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nema pravo da se kandiduje za treći mandat na toj funkciji, dok hrvatski član Predsedništva Dragan Čović i srpski član Mladen Ivanić mogu da budu kandidati.

Predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u oktobru ističe drugi mandat na toj funkciji, pa ni on nema pravo da učestvuje na izborima za predsednika RS. Kao mogući kandidati Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata za tu funkciju pominju se premijerka RS Željka Cvijanović i bivši srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.

U Latinskoj Americi 2018. godine izbori čekaju Brazil, Kubu, Venecuelu, Meksiko, Paragvaj, Kolumbiju, i Kostariku.

Kuba će 19. aprila, glasanjem u parlamentu dobiti novog predsednika koji će naslediti Raula Kastra. Mnogi očekuju da će novi predsednik Kube biti prvi potpredsednik Migel Dijas-Kanel, ali se predvidja da će Kastro (86) i dalje imati uticaj u donošenju odluka.

U oktobru bi trebalo da budu održani predsednički izbori u Venecueli, pogodjenoj dubokom političkom i ekonomskom krizom. Osiromašena zemlja je podeljena izmedju pristalica predsednika Nikolasa Madura i liberalne opozicije koja je, zahtevajući izmedju ostalog vanredne izbore, protestovala tokom cele 2017. godine.

Snage bezbednosti demonstracije su gušile silom, a u neredima je poginulo najmanje 120 ljudi, dok su stotine uhapšene. Pregovori vlade i opozicionih lidera zasad nisu dali rezultate, a nastavak dijaloga se očekuje u januaru. Na izborima 2013. godine Maduro je, prema zvaničnim rezultatima, osvojio 50,6 odsto glasova, a liberal Enrike Kapriles, koji je odbio da prizna rezultate, 49,1 odsto.

Predsednički izbori u Brazilu, zakazani za 7. i 28. oktobar, verovatno će biti neizvesni, pošto više potencijalnih kandidata ima šanse za pobedu. Medju njima nije aktuelni šef države Mišel Temer, koga je krajem leta podržavalo tri odsto birača, što je najniži rejting nekog brazilskog predsednika od obnove demokratije 1985. godine. Temer je postao predsednik posle kontroverznog opoziva levičarske predsednice Dilme Rusef. Njen politički otac, socijalista Lula da Silva, brazilski predsednik od 2003. do 2011. godine, pominje se kao mogući kandidat na izborima.

Na parlamentarne izbore u Aziji 2018. godine ići će gradjani Libana, Avganistana, Pakistana, Kambodže, Butana, Malezije.

Parlamentarni izbori u Libanu trebalo bi da budu održani 6. maja, a do sada su odlagani nekoliko puta. Aktuelni saziv izabran je još 2009. godine, ali je njegov mandat produžavan zbog zabrinutosti za bezbednost usled prelivanja rata iz susedne Sirije na tlo Libana. Stranke koje imaju najveću podršku birača su Pokret za budućnost koji vodi premijer Saad Hariri, Slobodarski patriotski pokret čiji je osnivač predsednik Libana Mišel Aun, proiranski ekstremistički Hezbolah koji vodi Hasan Nasralah, i Pokret nade.

Medju izborima koji će ove godine biti održani u 15-ak afričkih država, izdvajaju se predsednički izbori u Egiptu. Očekuju se i parlamentarni izbori u Libiji, razorenoj gradjanskim ratom, ali je njihovo održavanje neizvesno.

Izbori za predsednika Egipta biće održani izmedju februara i maja, a očekuje se da na njima učestvuje i pobedi aktuelni šef države Abdel Fatah El Sisi. Za predsednika je izabran 2014. godine, godinu dana pošto je predvodio vojni udar kojim je zbačen izabrani predsednik zemlje, islamista Mohamed Morsi, tadašnji vodja Muslimanskog bratstva.

El Sisi je letos nagovestio da će se kandidovati za novi četvorogodišnji mandat ako narod to od njega zatraži. Krajem decembra je 12 miliona pristalica El Sisija potpisalo apel za njegovu kandidaturu.