Унапред припремљени план реорганизације (УППР) је поступак осмишљен да помогне повериоцима предузећа зрелих за стечај да се наплате у износу већем од оног који би добили ако би посрнуле фирме отишле у банкрот.
Истовремено, УППР би требало да таквим фирмама пружи последњу прилику да преживе, због чега је процес одласка у УППР дизајниран тако да буде брз и врло стриктан – свако неиспуњење обавеза доводи до пута на чијем је крају катанац.
Али, управо је УППР у Србији постао симбол за изигравање правила. Уместо да буде инструмент у интересу поверилаца, он је постао алат за одржавање неуспешних предузећа у вештачком животу – и то управо против интереса тих истих поверилаца.
Последњи пример неекономски скројеног УППР-а је фирма Дневник ад, сувласник компаније Војводина пресс, која издаје познати лист Дневник, који се дистрибуира махом у северној покрајини лако би процес одласка у УП-ПР требало да буде ефикасан (па закон предвиђа могућност одлагања од 60 дана у случају потребе за изменом плана реорганизације), у случају Дневника, судија је дозволио да читав процес траје више од 250 дана, иако толика одлагања нису предвиђена законом.
Ово предузеће је први захтев за отварање УППР-а поднело још у фебруару, да би решење о одобравању реорганизађје било донето тек крајем октобра, и то уз необичну аргументацију.
Наиме, пре него што је фирма дошла у стање да мора „под лед“, покушано је са продајом имовине, процењене на 7,5 милиона евра.
Три пута су организоване продаје, али ни једном није било купца, чак ни када је последњи пут цена за целокупну имовину спуштена на 2,4 милиона.
Потом је дошао ред на УППР. Ту не би било ничег чудног, да неких осам месеци касније, судија није одобрио предлог реорганизације заснован на претпоставци да ће фирма обезбедити део новца потребног за „живот“ тако што ће продати једну од својих зграда за 5,5 милиона евра.
Дакле, иако комплетна имовина Дневника није могла бити продата ни за 2,4 милиона, судија прихвата као економски изводљив предлог да се само један део те имовине прода за 5,5 милиона.
Предлог који је дао сам Дневник ад.
Све жалбе и приговори које су поједини повериоци подносили због оваквог вођења предстечајног поступка, одбачени су.
Ту није крај нелогичностима у случају ове фирме.
Предстечајни поступак (у којем се одлучује о томе да ли има разлога за отварање стечаја и да ли је предложени план реорганизације прихватљив) трајао је више од 250 дана, јер је Дневник ад константно тражио одлагања поступка и нове рокове за допуне и измене УППР-а, што је суд редно уважавао, чак и када су протекли сви законом предвиђени рокови.
Затим се чекало на државне повериоце који нису хтели да пристану на УППР, односно који се уопште нису изјашњавали, да би на крају УППР био усвојен 25. октобра.
Међутим, пре тога је суд отворио други, паралелни предстечајни поступак, у којем није био предложен никакав УППР, а до којег је дошло на захтев једног од поверилаца Дневника.
Тако су фактички у случају Дневника истовремено текла два одвојена предстечајна поступка: један са предложеним УППР-ом и други који је водио директно у стечај. На крају је судија усвојио УППР, а да пре тога уопште није затворио други предстечајни поступак.
Због тих и других могућих неправилности, предмет је на крају стигао и пред Апелациони суд.
У међувремену приватни повериоци, које би стечајни поступци требало да штите, још увек узалудно чекају свој новац.
Аутор:
Извор: Данас