ПОТПРЕДСЕДНИК Атлантског савета Дејмон Вилсон је претходног понедељка директно оптужио Русију да је организовала атентат на премијера Црне Горе Мила Ђукановића и покушала да изведе државни удар на дан избора у тој земљи 16. октобра.
Изјавио је да су „подаци из истраге о покушају тероризма на дан избора у Црној Гори узнемирујући. Русија треба да научи да је игра завршена. Црна Гора ће постати део НАТО“.
Из кабинета премијера Мила Ђукановића је одмах после избора саопштено да је 16. октобра припреман атентат на шефа владе и да је у земљи наводно спречен покушај извођења државног удара.
Касније је власт саопштила да је ухапшено 20 Срба који су тобоже учествовали у покушају преузимања власти. Наведена су, такође, имена двају лица са руским пасошима (зашто су атентатори носили са собом пасоше ако су заиста намеравали да учествују у завери – није баш најјасније).
Још касније се појавила информација да Србија с тим догађајима нема никакве везе. Укратко, власти Црне Горе су се запетљале. Али се притом држе оног што им је најважније: крива је Москва.
О томе и говори Американац Дејмон Вилсон.
Сам Вилсон је познат по томе што је непосредно учествовао у „наранџастој револуцији“ у Украјини и што је надлежан за питања НАТО у Атлантском савету. А Атлантски савет је вашингтонска „непрофитна структура“, основана 1961. године. Његов званични циљ је „промовисање конструктивног вођства САД у свету заснованог на централној улози Атлантске заједнице у суочавању са изазовима XXI века“.
Савет живи од средстава НАТО, федералних служби САД, укључујући CIA и Пентагон, као и водећих корпорација.
Нема сумње да су изјаве из Атлантског савета усаглашене са званичним руководством НАТО.
Зашто су баш сада властима Црне Горе биле потребне изјаве о умешаности Русије у покушај државног удара? Хајде да видимо.
У мају ове године Црна Гора је потписала са НАТО протокол о придруживању алијанси. Међутим, тачније је рећи да је тај документ потписао премијер Мило Ђукановић, пошто је огромна већина Црногораца одлучно против тог корака.
Њих нико никада није питао да ли желе у НАТО. Ђукановићев режим не планира да распише референдум о том питању. А Црногорце нису питали зато што је Црној Гори унапред познат одговор таквог изјашњавања: не у НАТО.
По речима Млађана Ђорђевића, председника утицајне српске невладине патриотске организације „Наша Србија“, „агенције за истраживање јавног мњења које су под контролом црногорских власти тврде да је против уласка Црне Горе у НАТО 50 одсто становништва Црне Горе. Међутим, објективна анализа показује да је таквих људи више од 60 одсто“.
У Србији је против уласка у НАТО 83,7 одсто становништва. Расположење Срба и Црногораца, који су у суштини један подељени народ, практично је идентично.
Већ годину дана се у Црног Гори не смирују протести против уласка у НАТО, којима, узгред, западна штампа не посвећује никакву пажњу.
Премијер Мило Ђукановић планира да обезбеди скупштинску већину, а затим да спроведе одлуку о уласку у НАТО преко парламента.
Али, зашто Ђукановић, упркос очигледном противљењу грађана, гура земљу у НАТО?
Српска штампа је много писала о томе да се, према, за сада, непотврђеним оптужбама, у периоду војног хаоса на територији бивше Југославије ’90-тих година Ђукановић бавио трговином дрогом и илегалном продајом цигарета, између осталог, у Италији. Познато је, на пример, да је током истраге о кријумчарењу цигарета, која се водила у Италији, суд у Напуљу одбацио захтев за хапшење Ђукановића само због премијерског имунитета.
Слична питања за Ђукановића има и швајцарско правосуђе. А поједини Ђукановићеви саучесници већ служе затворске казне у Италији и пристали су да у замену за ублажавање казне и побољшање услова у затвору говоре о својим везама с Ђукановићем.
То јест, Ђукановићу је неопходно да се налази на функцији која му гарантује државни имунитет. А још боље је да буде потребан NATO.
Ђукановић је веома погодан партнер за NATO. Управо зато што у алијанси имају веома озбиљне оптужбе против њега. Ђукановић је једноставно на удици Запада. И учиниће све да се не нађе на оптуженичкој клупи.
Управо преко њега је Запад 2006. године одржао референдум на којем су се Црногорци, наводно, изјаснили за одвајање од Србије 2006. године.
Резултати тог референдума још увек изазивају питања код многих – и код црногорске опозиције, и код патриотских снага у Србији. Али, подела заједничке државе – Србије и Црне Горе – одговарала је само НАТО и САД, онима који су изазвали рат у бившој Југославији и за све оптужили Србе.
Данас кооперативни Ђукановић завршава нови задатак својих покровитеља и газда: да уведе Црну Гору у НАТО.
Али, како доказати грађанима да је Русија непријатељ Црне Горе и да је земљи потребна заштита НАТО? Па, на пример, помоћу грубих измишљотина као што су атентат и државни удар.
Истина, Црногорци и братски им Срби не наседају на такве приче. Симпатије према Русији су уткане у њихово историјско сећање. Зато се у Црној Гори и Србији изјаве Ђукановића и његових америчких газда доживљавају као трикови.
„Такозвани атентат на дан избора је апсолутно измишљена фарса, то је представа коју је организовао Ђукановићев режим“ – рекао ми је у разговору Млађан Ђорђевић.
„Циљ те фарсе – истакао је он – био је да Ђукановићева партија оствари победу на изборима, чији су резултати били лажирани. Други циљ је да се оптужи Русија, и на тај начин оправда улазак Црне Горе у НАТО“.
„Нема ниједног доказа да је Русија умешана у атентат – казао је Ђорђевић. – А оно што се сервира публици је лаж, пошто долази из Ђукановићеве службе безбедности. А шта може да говори Ђукановић, осим лажи?“
Чак је и сâм министар унутрашњих послова Црне Горе Горан Даниловић фактички изразио сумњу у то да је покушан државни удар. Он је рекао да ако је реч о државном удару, у тако важним случајевима „потребно је одржати ванредну седницу владе, Вијећа за националну безбједност или Савјета за одбрану. Ништа се није десило. То говори довољно“ – истакао је Даниловић.
Горан Даниловић је такође рекао да оптуживање званичне Москве да је умешана у догађаје у Подгорици „може скупо да кошта Црну Гору“, која је трговински партнер Црне Горе. „Ако смо пожурили да закључимо да 20 ухапшених држављана Србије нема везе са државом Србијом, онда је још мања вероватноћа да двојица националиста из Русије имају везе са Кремљом“ – закључио је Даниловић.
Можемо само да нагађамо колико ће таква изјава коштати министра.
Јер, то се никако не уклапа у званичну верзију издиктирану из Вашингтона.
Јасно је једно: инсценирање државног удара се користи као аргумент за што скорије придруживање Црне Горе НАТО савезу и претварање те земље у још једну тачку за размештање средстава за напад на Русију.
Али, ни то није све. Политички посматрачи у Србији и Црној Гори су уверени да је улазак Црне Горе у НАТО само први чин сценарија који је написала сâма Алијанса.
Други чин је увлачење у НАТО суседне Србије. Србија је већ потписала низ споразума са НАТО, преузевши на себе обавезе које имају пуноправне чланице алијансе, али не обезбедивши себи никаква права.
Уследиће формални позив Србији у НАТО, како се то већ догодило са Црном Гором.