Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) pozvao je danas nadležne organe da bez odlaganja predstave rezultate radne grupe Ministarstva pravde i otvore javnu raspravu o predloženom nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako bi se otklonile prepreke u komunikaciji sa gradjanima nastale zbog konfuznih izjava predstavnika ministarstva.

Komitet pravnika podseća da je prošle nedelje javnost bila zbunjenja protivurečnim izjavama sa istog dogadjaja, na kome je ministarka pravde Nela Kuborivć izjavila da je radna grupa ministarstva okončala rad na izradi nacrta novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dok su ostali predstavnici ministarstva rekli da je u pitanju radna verzija i da će biti dodatnih korekcija.

Tim povodom reagovao je i poverenik za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti Rodoljub Šabić koji je bio iznenadjen izjavom ministarke jer, kako je naveo, nacrt zakona niko nije video i ne zna nikoga ko ga je video.

„Protivrečne izjave nadležnih o fazi izrade nacrta, netransparentnost u radu i nedovoljna komunikacija sa zainteresovanom javnošću, kao i tretiranje pitanja privatnosti gradjana i zaštite njihovih ličnih podataka iz perspektive interesa bezbednosnih službi, stvaraju atmosferu nepoverenja i zabrinutosti“, ocenili su u Jukomu.

Podsetili su da je zaštita ličnih podataka jedan od temeljnih propisa zaštite ljudskih i gradanskih prava u eri Velikih podataka, te da je privatnost gradjana u digitalnom okruženju izložena visokom riziku od zloupotreba u praktično svakoj oblasti života.

Kako su istakli, jasno definisane mogućnosti i ograničenja neophodni su i privatnom i javnom sektoru, kako bi obavljali svoje svakodnevne procese, a da pritom ne krše prava korisnika.

O urgentnosti usvajanja novog propisa dovoljno govori činjenica da je postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet 2008. godine, kada su mnogi od savremenih rizika po privatnost bili tek u začetku.

Domaći zakonopisac je 2013. oformio radnu grupu pri Ministarstvu pravde koju su gotovo isključivo činili predstavnici tajnih službi i nadležnih ministarstava.

U Jukomu su naveli da je ta radna grupa, dve godine kasnije bez saradnje sa Poverenikom, organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom, izradila i predstavila nacrt koji je i u Srbiji i u Briselu doživeo debakl.

Prema njihovim rečima, da je ista radna grupa, pojačana ekspertom Saveta Evrope, nastavila rad na novom nacrtu, javnost u Srbiji saznala je tek u julu 2017. godine iz izveštaja o sprovodjenju akcionog plana za poglavlje 23 u procesu pristupnih pregovora sa EU.