• Analize I Kolumne

    Корона вирус и Вухан, град тишине: У потрази за одговорима на месту на ком је пандемија почела

    Преузето са портала ББЦ на српском, https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-53405385.

    У једном собичку, у селу у предграђу Вухана, старија жена тихо пева и прстима удара ритам о сто.

    Прекопута ње, друга жена тихо плаче. Почетком фебруара, њен четрдесетчетворогодишњи брат умро је од корона вируса и она то себи не може да опрости.

    Након церемоније, госпођа Ванг – која не жели да се представи пуним именом – каже да је шаманка добила поруку с оне стране гроба.

    Њен брат, Ванг Феј, ослободио ју је сваке кривице.

    „Фејфеј сматра да нисам одговорна“, каже она, ословљавајући га именом које му је породица дала у детињству. „Покушао је да ме утеши и убеди да прихватим његову смрт.“

    Њен брат је умро у одељењу за оболеле од Ковида и није могао да прима посете; последње дане проживео је у низу очајничких текстуалних порука.

    „Осећам се тако уморно“, написао је у једној. „Ова болест траје предуго.“

    Кривица коју осећа госпођа Ванг последица је једног од најокрутнијих аспеката ове глобалне пандемије – присилног изоловања оболелих од њихових породица.

    „Нисам могла да одем у болницу и бринем се о њему“, каже ми она. „Просто нисaм могла да прихватим вест о његовој смрти.“

    Она жели одговоре у вези с лечењем њеног брата – да ли је добио адекватну негу и да ли се могло учинити више како би преживео.

    Али полиција је казала госпођи Ванг да се не обраћа страним медијима и њен избор да пренебрегне то упозорење са собом носи извесни ризик.

    Једна жена с којом смо догoворили интервју стиже у пратњи полицајаца у цивилу. Када се угура у наш аутомобил, полицајци нам препречују пут.

    С другим мушкарцем се налазимо у тами обале Источног језера у Вухану. Он нам говори да га је полиција двапут посетила због тога што је јавно говорио о смрти оца.

    Ни за жртве ни за новинаре није лако да постављају питања о томе како и зашто се вирус проширио у Вухану и да ли је било могуће зауставити га.

    Али постављати питања у епицентру ове глобалне пошасти није ствар избора, већ нужност.

    Оног дана када је, средином јануара, Ванг Феј почео да се осећа лоше, Кина је званично бројала само три мртве особе.

    Данас је широм света забележено више од 11 милиона заражених, најмање 500.000 је умрло, а вирус је привреде читавих земаља натерао да обуставе рад.

    Управо овде је вирус први пут откривен и ту су настали први покушаји да се сузбије.

    И управо ту, стога, мора да почне потрага за његовим пореклом, што би нас могло одвести до највећег од свих питања, оног које почива у срцу све ширег пропагандног рата између Вашингтона и Пекинга.

    Је ли корона вирус дошао из природе, како сматра већина научника, или је можда процурео из лабораторије?

    Суноврат

    Госпођа Ванг каже да њен брат, који је радио као возач, једва да је икад напуштао Вухан. Током 44 године његовог живота, тај град у централној Кини израстао је од пропале индустријске забити у све већи центар међународног пословања и транспортно средиште.

    Али ако се може рећи да се живот Ванг Феја поклопио са овим изузетним препородом Вухана, онда се његови последњи дани такође дају упоредити са суновратом тог града.

    Почетком јануара, медицински радници су схватили да је та болест високо заразна и почели су да спроводе сопствене болничке процедуре карантина.

    Хронологија
    Али уместо да о томе обавести јавност, власт је ућуткивала здравствене раднике. Ли Венлијанг, лекар који је покушао да упозори колеге да предузимају мере опреза због инфекције, укорен је и полиција га је приморала да потпише признање.

    Током викенда, 18. јануара, док су власти и даље инсистирале на томе да болест није заразна, Ванг Феј је почео да се осећа лоше.

    Отишао је у болницу, где су му дали парацетамол да ублажи грозницу и послали га кући. „Кажу да се не преноси са човека на човека, али сви лекари носе маске“, рекао јe сестри.

    Она чак и данас од речи до речи зна да понови званична уверавања. „У то време сам му говорила да се болест ‘може контролисати и спречити'“, каже она.

    „Тек кад се осврнем, схватим да власти нису издале довољно снажна упозорења. Сада знам да му је, заправо, требала адекватна медицинска нега. Због тога се осећам кривом.“

    Господин Ванг је отказао породичне планове за прославу Кинеске нове године, која је падала за наредни викенд. Уместо тога је дане проводио у дугачким редовима испред болница.

    Али пошто је било превише пацијената, а премало кревета, враћао би се кући исцрпљен.

    „Дубоко је веровао да га земља и власти воле“, каже госпођа Ванг, „те да ће га заштитити.“

    Вухан је 23. јануара стављен у изолацију. Био је то први покушај у свету да се сузбије ширење вируса и постао је један од најдужих и најригорознијих.

    Али дошао је сувише касно како би се спречило да, према проценама, пет милиона људи напусти град непосредно пред државни празник.

    Неколико дана касније, његово стање се погоршало и породица је позвала службу хитне помоћи. Речено им је да испред њега чека више од 600 људи. Седам сати касније, коначно су га примили у болницу.

    Господин Ванг се обрео усред здравственог система који је био у потпуности загушен.

    Слао је поруке сестри, жалећи се на то да га ретко обилази особље које би се постарало за његове основне потребе – рецимо, помогло му док пије воду. Стање му се погоршавало.

    Дана 7. фебруара, др Ли Венлијанг, лекар којег је цензурисала полиција, умро је у тој истој болници. Расположење господина Ванга још се више погоршало.

    „Ако ни лекари не успевају да преживе“, написао је у поруци сестри, „какве шансе имам ја?“

    У Вухану и даље ућуткују медицинско особље. Испред једне болнице разговарамо са медицинском сестром која нам прича о свом искуству из првих редова током збрињавања пацијената оболелих од Ковида-19.

    Након тога размењујемо с њом контакте и она одлази на бициклу од нас. Два полицајца у цивилу, који су нас посматрали, појављују се у бочној улици.

    Трче упоредо с њом и спуштају руке на гуверналу бицикла, да би је и зауставили.

    Видим да круто разговарају с њом, али док сам стигао до њих, већ су је пустили. Позива ме неколико минута касније да каже да избришемо интервју. Због њене безбедности можемо једино да пристанемо на то.

    Контролисање информација је, наравно, одавно је кључни елемент кинеског система државног управљања. А игра кључну улогу и у овој причи.

    Изолација Вухана успела је да напослетку стави под контролу ширење вируса у граду, али Кина се суочава са оптужбама, међу којима су и оне владе САД, да је одлагање и заташкавање у раним фазама довело до неизбежне светске кризе.

    У раним фазама ширења сваке болести, чак и дани могу значајно да утичу на брзину и обим тог ширења.

    Једна студија показује да би се број случајева у Кини умањио за 66% да се реаговало недељу дана раније.

    Власти одбацују те оптужбе. Оне инсистирају на томе да је њихов одговор на дотад непознату болест био брз и истичу да је тако навела и Светска здравствена организација.

    Кинеске власти сада себе у позитивном светлу упоређују са западним и ућуткавају оне који би могли да се успротиве томе.

    Док је слободна штампа темељно износила неуспехе власти у демократским земљама, у Кини до такве истраге није дошло.

    Ово је место на ком пажњу полиције може скренути чак и ако отворено причате о свом мртвом брату.

    Предали смо захтеве да интервјуишемо скупштинске посланике, више здравствене службенике, научне раднике и лекаре – више од двадесет особа. Ниједан захтев није одобрен.

    Послали смо питања Кинеској националној комисији за здравље, министарству спољних послова и министарству за науку у вези са објављивањем јавних информација у раним данима кризе.

    На њих нисмо добили одговоре.

    Преливање

    Ванг Феј је живео недалеко од велике пијаце која је доспела у жижу пажње на почетку ове приче. Упркос свом имену, пијаца морских плодова Хуанан позната је по томе што се неки дивљи сисари ту продају као деликатес.

    Сада је затворена.

    У почетку се сумњало да је она нулта тачка из које је кренула зараза, место на ком је вирус прешао са животиње на човека.

    Сарс-КоВ-2 – како је именован – припада породици корона вируса названих тако због шиљастих или крунастих површина, и испоставило се да већину њих преносе слепи мишеви.

    За неке од њих се сматра да су могли да инфицирају људе, тако што су прешли директно са слепог миша или пошто би прво инфицирали неке друге животињске врсте – посредне домаћине – који су, затим, ступили у контакт с људима.

    Према једног теорији, то је узроковало ширење једног претходног корона вируса у Кини, који се први пут појавио у новембру 2002. године.

    Сматра се да је корона вирус сарс, сада познат као Сарс-КоВ-1, прешао са слепих мишева на људе преко цибетке – мале, крзнене животиње која се продаје на пијацама на југу Кине.

    Након што су власти неколико месеци одбијале да признају ширење вируса, сарс је узроковао 774 смртна случаја широм света.

    Готово две деценије касније, прва група случајева обољевања од вируса Сарс-КоВ-2 појавила се у Вухану, у комшилуку господина Ванга.

    У једној студији се открива да је око половине њих имало некакве везе са пијацом морских плодова. Стога и не чуди што се нашироко претпоставља да су посредни домаћини могле бити неке од животиња које су се тамо продавале.

    Али Кина је, чини се, сада одбацила ту теорију, након што су тестирани узорци узети са разних места на тој пијаци. Иако јесу пронађени трагови вируса, ни на једном животињском узорку их није било.

    Званичници су закључили да је епидемија вероватно почела негде другде, те да се у пијачног гужви вирус само лакше пренео с човека на човека.

    Већина научника, међутим, остаје уверена да је негде успут, на пијаци или негде другде, Сарс-КоВ-2 прешао природно са животиње на човека.

    Они указују на све већи број тих случајева „преливања“, које узрокују фактори попут раста популације и човековог заузимања природних станишта.

    Др Јуен Квок-јунг, микробиолог са Универзитета у Хонг Конгу који је у јануару учествовао у прикупљању информација у Вухану заједно са Кинеском националном комисијом за здравље, тврди да теорија о „преливању“ највероватније објашњава порекло овог вируса.

    То не би било први пут, каже он, пошто су се сличне ствари често дешавале и пре, од Сарса-КоВ-1 до других птичјих пандемија.

    „H5N1 подигао је прву узбуну, затим је дошао сарс, па H7N9 у делти реке Јангце, а сада је то Сарс-КоВ-2″, каже он.

    „Стога, ако ме питате шта је највероватније – вирус долази са пијаца, пијаца које продају дивље животиње.“

    И управо због тога, тврди он, трговина дивљим животињама треба да остане у жижи превентивних напора. „Није лако променити културу, али морамо то да учинимо“, каже он.

    Нису само научници заинтересовани за то да пронађу извориште вируса. Ако је Сарс-КоВ-2 дошао из резервоара инфекције у неког одређеној животињској врсти, онда, наравно, и даље постоји ризик од нових ширења заразе.

    Средином маја, Светска здравствена организација је донела резолуцију у којој тражи међународну сарадњу при проналажењу највероватнијег посредног животињског домаћина.

    Управо је објављено да је добила дозволу да у ту сврху пошаље екипу истражитеља у Кину. Али научници се слажу да то можда неће бити лак задатак.

    Послали смо бројна питања Кинеској националној комисији за здравље, министарству спољних послова и министарству за науку о томе шта је већ урађено по том питању.

    Питали смо да ли је у оквиру неких студија започето с тестирањем разних животињских врста које би могле да пренесу вирус. На наша питања нисмо добили одговоре.

    Испред затворене пијаце морских плодова Хуанан спречили су нас да снимамо.

    „Не занима ме одакле сте“, говори ми полицајац када сам му објаснио да смо страни новинари.

    „Кина је учинила много да сузбије вирус. Треба да ширите позитивну енергију.“

    Мапирање вируса

    Док је Ванг Феј умирао у болници, друга локација у Вухану, на 40 минута вожње од пијаце морских плодова Хуанан, већ је постала средиште једне сасвим другачије приче.

    Вухански Институт за вирологију (ВИВ) сада се нашао у центру све снажнијег таласа теорија завере, сумњи и оптужби да је вирус можда процурео из лабораторије.

    Те оптужбе се могу чути и данас.

    Модернистичка грађевина ВИВ, од сивог бетона и стакла, налази се на зеленој пољани, уз мало језеро, и јасно се може видети са оближњег пута.

    По доласку, истог трена нас окружује обезбеђење, које нам говори да је то осетљива територија и позива полицију.

    Тај институт је водећа светска установа за прикупљање, складиштење и проучавање корона вируса код слепих мишева.

    Његове научнике предводи славна истраживачица, професорка Ши Женгли – коју колеге називају и „жена-шишмиш“, због њене екпертизе.

    Они су провели године прикупљајући узорке из живих слепих мишева у забаченим кинеским пећинама.

    У једној новијој студији, чији је коаутор професорка Ши, нуде се детаљи о стотинама корона вируса код слепих мишева, а о многима од њих се никад пре није писало.

    Истраживање је обухватило генетску модификацију неких од тих вируса, као и стварање нових, химеричних – или хибридних – вируса, у циљу проучавања њихове способности да заразе људе и, потенцијално, изазову пандемију.

    Управо је професорка Ши открила и мапирала генетски код најближег познатог рођака вируса Сарс-КоВ-1, нађеног у слепом мишу из једне пећине у кинеској покрајини Јунан.

    Још од избијања епидемије вируса Сарс-КоВ-1, страх од још убојитијег, инфективнијег преливања мотивисао је проучавање коронавируса у Вухану.

    Дана 2. јануара, само три дана након што је сазнала да нов вирус кружи Вуханом, она је такође прва мапирала вирус Сарс-КоВ-2.

    Иронија лежи у томе што је управо генетска структура вируса Сарс-КоВ-2, која је први пут откривена у ВИВ, потпомогла ширење теорија о вирусу који је процурео из лабораторије.

    Неке наредне студије, међу којима је и једна професорке Ши, сугеришу да у његовом геному има нечег што се разликује од других познатих корона вируса сличног типа.

    Његови шиљати протеини – шпицасти врхови „круне“ који се каче за ћелије инфицираног домаћина – као да се изузетно успешно везују за људске ћелије.

    Док је већини вируса потребно време да се адаптирају на новог домаћина, Сарс-КоВ-2 као да је био изузетно заразан од самог почетка ширења.

    Шиљати протеини тог вируса такође имају једну одлику, нетипичну за коронавирусе типа сарс, познату као „место цепања фурина“.

    За њих се претпоставља да побољшавају способност вируса да продре у људске ћелије, преузме их и умножи се у њима.

    Оваква комбинација фактора – близина ВИВ месту са ког је кренуло ширење заразе, врста научног истраживања којом се Институт бави, као и наизглед необична природа самог вируса – довела је до изузетно контроверзне теорије, која се коси с оном о природном „преливању“.

    Тврдње да је вирус процурео из лабораторије први пут су почеле да круже кинеским интернетом почетком фебруара.

    Појавиле су се непоткрепљене гласине о томе да је корона вирус у локалну заједницу могла пренети нека од животиња инфицираних у лабораторији, или оне да се неко од истраживача из ВИВ случајно заразио, природним вирусом, узетим из дивљине, или оним произведеним у лабораторији.

    Теорије завере убрзо су отишле даље, па су се у неким страним новинама и на сајтовима појавиле тврдње да је вирус можда вештачки створено „биолошко оружје“.

    Али ни за једну теорију о ширењу вируса из лабораторије није постојала никаква конкретна потврда, већ су се све ослањале на претпоставке и посредне доказе.

    Ма колико необичан вирус био, ништа није доказивало да његове значајне одлике нису могле потећи право из природе.

    Почетком фебруара, Ши Женгли је лично понудила одговор на друштвеним мрежама.

    „Ја, Ши Женгли, кунем се животом да вирус нема никакве везе с нашом лабораторијом“, написала је, додавши да би они који шире гласине требало да „зачепе погана уста“.

    У међувремену, господин Ванг је патио управо због неких од тих значајних одлика вируса на којима су се делимично заснивале те теорије.

    Уследио је образац погоршања стања који је већ био добро познат медицинарима широм света.

    Патоген му је уништио плућа, која су се испунила течношћу и белим крвним зрнцима, а ниво кисеоника у његовој крви је драстично пао.

    „Пулс ми је 160 откуцаја у минути. Сатурација кисеоником само 70. Убија ме“, написао је у поруци сестри.

    Следећег дана, 8. фебруара, послао је последњу поруку. „Молим те, спаси ме“, писало је. „Могу да видим звезде.“

    Умро је неколико сати касније.

    Манипулисање вирусима

    Дана 30. априла, председник САД нашао се у жижи контроверзе.

    Један новинар га је питао: „Да ли сте досад видели било шта што вам са сигурношћу говори да је овај вирус потекао из Института за вирологију у Вухану?“

    „Да, јесам. Да, јесам“, одговорио је Доналд Трамп.

    И други званичници су додали уље на ватру, као, рецимо, државни секретар Мајк Помпео, који је кривицу свалио на, по његовим речима, кинеску „историју вођења лабораторија које не испуњавају стандарде“.

    Алу упркос томе што САД тврде да имају „огромну количину доказа“ за то да је вирус процурео из лабораторије, ниједан још није изнет у јавност.

    Пошто је та теорија тренутно у средишту све снажнијег геополитичког спора између САД и Кине, они који критикују начин на који је председник Трамп одговорио на вирус у Америци то виде као сензационалистички параван који ће скренути пажњу са одговорности унутар земље.

    Иако су свесни тога да би могли бити увучени у каљугу завера и пропаганде, неки научници, међутим, сматрају да питање ширења вируса из лабораторије не би требало тек тако одбацити.

    Они тврде да је то питање у вези са једном од најважнијих научних расправа данашњице, те да она није усмерена само на Кину, већ и на власти САД.

    Посао који врши ВИВ, то јест, прикупљање великих количина корона вируса из слепих мишева и експериментисање на њима, не обавља се само у том институту.

    Он је део великог међународног подухвата усмереног на све већи ризик од преливања вируса и претње од нових пандемија међу људима.

    Нека истраживања у Вухану извођена су у сарадњи са америчким научницима и потпомогнута су значајним средствима из САД.

    А за стварање вируса химера – спајање делова генома различитих вируса како би се добили нови – користи се лако доступна техника уобичајена у лабораторијама широм света.

    Таква истраживања предмет су жестоке расправе међу научницима, који се не слажу око тога колико она доносе користи, а колико штете.

    Заговарачи тврде да нам она помажу да предвидимо како би вируси могли да се појаве у природи, те да би била корисна у развијању лекова и вакцина.

    Они који се противе тврде да постоји велик ризик од тога да се постигне управо супротно.

    Манипулисањем вирусима како би се створили они заразнији или убојитији, човек би, кажу они, могао узроковати пандемију лабораторијског вируса.

    Ризик обухвата и то да се радници у лабораторији инфицирају – можда без свог знања – док узимају узорке вируса са животиње на терену, док обрађују животиње у лабораторији или док експериментишу са живим вирусима.

    На пример, од епидемије корона вируса Сарс-КоВ-1 до данас је дошло до ширења вируса из четири различите лабораторије које проучавају ту болест.

    Два инцидента десила су се у Националном институту за вирологију у Пекингу, 2004. године.

    Током једног од њих, једна научница је добила Сарс након што је провела две недеље у лабораторији. Затим је инфицирала своју мајку, која је умрла, као и једну медицинску сестру, која је, последично, заразила још неколико људи.

    Расправа

    И док се теорија о ширењу из лабораторије зажарила на интернету и у политичким круговима у Вашингтону, научници је углавном одбацују.

    Научни је консензус, којег су званични медији пренели и сада је општеприхваћен, да је природно преливање вируса највероватнији узрок за Сарс-КоВ-2.

    Одбацивање друге теорије није засновано само на томе што се зна да су се слична преливања дешавала и раније, већ и на кључном доказу који је изнела лично професорка Ши Женгли.

    У жељи да отпише умешаност своје лабораторије у епидемији, она тврди да је почела „френетично“ да претражује записе о експериментима и узорке које већ држе у лабораторији.

    У њеном раду из фебруара наводи се најприближније поклапање које је успела да пронађе.

    Вирус, који је назвала РаТГ13, узет из слепог миша 2013. године, показује 96,2% сличности са вирусом Сарс-КоВ-2.

    Иако делује да је то близу, да би се добила генетска разлика од 3,8% између два вируса потребно је, према проценама, да протекне више деценија.

    Да би Сарс-КоВ-2 процурио из њене базе корона вируса, лабораторија би морала да има похрањен или сам Сарс-КоВ-2 или нешто веома, веома слично њему.

    „Тада ми је заиста лакнуло“, изјавила је професорка Ши за Сајентифик америкен. „Данима нисам ока склопила.“

    Али доказ који је, без сумње, највише утицао на дискусију о могућем ширењу вируса из лабораторије налази се у раду објављеном у марту у медицинском часопису Нејчер медисин.

    То се у највећој мери сматра доказом да вирус није настао у лабораторији.

    Необичне особине шиљатог протеина вируса Сарс-КоВ-2 – његова способност спајања са људским ћелијама и његово место цепања фурина – морале су, тврде аутори, потећи из природе.

    Ти докази су делимично засновани на употреби напредних компјутерских модела.

    Ако би научник те моделе користио унапред, тврде они, како би анализирао колико се чврсто шиљати протеини вируса Сарс-КоВ-2 могу везати за људску ћелију, резултати би предвидети слабију везу од оне која ће се заиста створити.

    Другим речима, компјутер не би био у стању да претпостави везивну моћ вируса. Стога, тврде они, није вероватно да га је било који научник створио у лабораторији.

    Штавише, они указују на то да би за стварање вируса Сарс-КоВ-2 у лабораторији било потребно почети с вирусом много ближим по генетском саставу од РаТГ13, далеког претка пронађеног у замрзивачу у Вухану.

    Нов вирус се не може направити од вируса који не постоји.

    Тврде да је много вероватније да је вирус покупио своје карактеристичне особине док је, непримећен, циркулисао месецима или годинама у људима или животињама, пре епидемије.

    „Ми с великом пажњом разматрамо потенцијалну везу с лабораторијом – нисмо сасвим одбацили ту могућност“, говори ми Кристијан Андерсен, водећи аутор те студије и професор имунологије и микробиологије у америчком истраживачком институту Скрипс.

    „И јасно је – сви доступни подаци у потпуности подржавају природно порекло вируса САРС-КоВ-2. Не постоје научни подаци који би показали било какву везу с лабораторијом.“

    „Већина теорија сматра да веза с лабораторијом спада у теорије завере“, додаје он. „Оне изузетно ометају напоре да се Ковид-19 стави под контролу и доводе до беспотребне људске патње.“

    Упркос томе што су закључци до којих се дошло у раду објављеном у Нејчер медисин широко прихваћени, неки научници и даље одбијају да их прихвате као коначне доказе за то да се вирусом није на неки начин манипулисало.

    Професор Николај Петровски председавајући и директор истраживања у компанији Ваксин, која предводи потрагу за вакцином у Аустралији, верује да и даље треба разматрати могућност да је лабораторијска манипулација заслужна за „изненађујућу“ способност вируса Сарс-КоВ-2 да се веже за људске ћелије.

    Он одбацује аргумент да до унапред планираног компјутерског модела не би дошло. „У науци се штошта ради под паролом ‘хајде да пробамо’ и многе ствари се десе сасвим случајно“, каже он.

    Други се позивају на раније експерименте из Вухана, у којима су сегменти генома из разних вируса повезивани како би се истражило на који се начин шиљати протеини везују за људске ћелије.

    Они истичу да се не може знати постоји ли, заправо, у Вухану, међу стотинама прикупљених корона вируса, нешто ближе по генетском саставу вирусу Сарс-КоВ-2 од РаТГ13.

    А и сам РаТГ13 изазива извесне сумње.

    Научници који воде једну поуздану кинеску базу података су потврдили за ББЦ да је то исти вирус којег је ВИВ раније називала РаБатКов/4991 у овој студији.

    Не постоји објашњење за промену имена, али у том раду из 2016. се јасно види да је тај вирус нови сој корона вируса типа САРС.

    Професор Петровски каже да би било чудно да ВИВ, имајући у виду њихово интересовање за такве вирусе, није наставио да ради на њему.

    Али он се нигде не помиње све до ове године, када се РаБатКов/4991 поново појавио, под именом РаТГ13, као најближи познати рођак вируса Сарс-КоВ-2.

    Професор Ричард Ибрајт, микробиолог и стручњак за биобезбедност на универзитету Рутгерс у САД, тврди да постоји само један начин да се у потпуности одбаци свака могућност изласка вируса из лабораторије.

    „Поузданим истражитељима би морао да се одобри потпуни приступ установама, узорцима, подацима и особљу, као и потпуно слободно узимање узорака из околине и од особља“, каже он.

    Власти САД су у изјави из априла рекле да обавештајна заједница не верује да је вирус модификован или вештачки створен, али да власт наставља да „ригорозно проучава све нове информације и податке како би открила да ли је до ширења вируса дошло кроз контакт са зараженим животињама или је то била последица незгоде у лабораторији у Вухану“.

    Поднели смо захтев да разговарамо са професорком Ши Женгли, али он је одбијен.

    Послали смо питања ВИВ, тражећи да сазнамо је ли било каква истрага спроведена и, ако није, да ли би били вољни да је дозволе. Опет, одговора није било.

    Поглед унапред

    Изолација Вухана трајала је 76 дана. У страху да би могла бити заражена, госпођа Ванг се сувише плашила да се придружи својој мајци у кући, тако да је остала у канцеларији и преживљавала на једноставним оброцима.

    Придружила јој се тринаестогодишња ћерка њеног брата, док се његова удовица, такође заражена корона вирусом, опорављала у болници.

    „Стално сам записивала сећања на свог брата“, говори ми госпођа Ванг, „па их објављивала на друштвеним мрежама, како бих умањила осећање празнине и безнађа.“

    Након што је, 8. априла, укинута изолација, обрела се у граду који је, кроз изузетан заједнички подухват и наметнуту муку изолације, успео да савлада вирус.

    Вухан се данас враћа у живот. Али и даље се могу видети трагови економског удара. На једној од обично живахних ноћних тржница људи једу и друже се, али многи столови су празни.

    „Број муштерија се смањио за две трећине“, каже ми жена која продаје куване жабе.

    Постоје и трагови нечег другог. На почетку изолације, у том хаотичном тренутку, контрола цензора као да је за тренутак нестала.

    Људи су испољавали бес на друштвеним мрежама због видљивих неуспеха власти, као и жалост након смрти доктора Ли Венлијанга.

    Данас је, међутим, на снази другачија прича. „Кина се ујединила како би спречила епидемију“, каже други трговац, који продаје пржену рибу на штапићу.

    „Али ви, странци, не знате како да се заштитите.“

    А изгледа да су муштерије на тржници прихватиле још једну теорију о пореклу коју шире кинески државни медији, као и неки виши званичници.

    „Мислим да је вирус дошао из САД“, каже ми једна жена. „На почетку ширења, амерички војници били су у посети Вухану. Отишли су брзо, чартерским летом.“

    У недостатку независних доказа, политика и пропаганда испуњавају вакуум док САД и Кина настављају да размењују неосноване оптужбе.

    А без таквих доказа, немогуће је поставити крупна питања.

    Како би се преливање могло боље сузбити следећи пут? И како да на прави начин усагласимо предности и ризике истраживања пандемичних вируса у све већем броју виролошких лабораторија?

    Научници који подржавају такав рад уверени су да Сарс-КоВ-2 даје подстрек да се напори удвоструче.

    „Мисија се мора наставити“, говори професорка Ши Женгли, као и планови да се узима много више узорака од вируса из слепих мишева.

    Тако нешто професор Ричард Ибрајт, са Рутгерса, назива „дефиницијом лудила“.

    Под извесним дипломатским притисцима, Кина је пристала на независну истрагу међународног одговора на вирус, мада није јасно који ће опсег те истраге бити, ко ће у њој учествовати и када би могла да се деси.

    Председник Си Ђинпинг је истакао да ће морати да сачека крај пандемије.

    За то време, госпођа Ванг каже да намерава и даље да се бори како би добила одговоре у вези са смрћу свога брата. Упорно тврди да је упозорења полиције да не прича о томе неће осујетити.

    „Ја поштујем закон“, каже она.

    Не жели да објавимо њено пуно име само да би узнемиравање преко интернета свела на минимум, а не зато што покушава да се сакрије од власти.

    Госпођа Ванг је тек сада, четири месеца после смрти Ванг Феја, испричала својој мајци шта се десило.

    У страху да жена неће поднети вести, породица ју је пустила да верује да јој је син и даље у карантину. На крају то више нису могли да крију.

    „Моја мајка није могла да заспи неколико дана“, говори ми госпођа Ванг.

    „Жена која је рођена пре него што је наша земља настала не може да схвати како се таква трагедија може десити у савремено доба.“

    Џон Садворт

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com