U intervjuu za Asošiejted pres, koji je juče dao u Meksiko Sitiju, Morales je rekao da je on zapravo i dalje predsednik Bolivije pošto parlament još nije prihvatio njegovu ostavku koju je podneo u nedelju na zahtev vojnih lidera, posle tronedeljnih masovnih protesta podstaknutih navodnom kradjom na predsedničkim izborima 20. oktobra.
„Parlament mora da odbaci ili da usvoji (moju) ostavku. Ako je ne usvoje ili ne odbace, mogu da kažem da sam i dalje predsednik“, kazao je Morales, koji je gotovo 14 godina bio na čelu zemlje kao prvi predsednik Bolivije indijanskog porekla.
Morales je predao ostavku Kongresu kako nalaže Ustav Bolivije, iako on i njegove pristalice navode da ga je na to vojska primorala i da Senat treba da glasa o njegovoj ostavci. S druge strane, Moralesovi kritičari tvrde da se u Ustavu ne pominje takvo izjašnjavanje Senata.
Morales je rekao da će se vratiti u Boliviju iz Meksika, koji mu je dao azil, ako će to doprineti smirivanju situacije u njegovoj zemlji.
Dva dana po dolasku u Meksiko, Morales je za AP rekao da je dobio informaciju da neki pripadnici vojske Bolivije planiraju pobunu protiv oficira koji su tražili njegovu ostavku. On medjutim nije precizirao koliko vojnika želi pobunu ni kako će ona izgledati.
Morales je dodao da je bio „iznenadjen izdajom vrhovnog komandanta oružanih snaga“ Vilijamsa Kalimana.
On je pozvao na smirenost i dijalog u Boliviji.
„Želim da kažem (pristalicama) da ćemo morati da obnovimo demokratiju, ali uz puno strpljenja i mirne borbe“, naveo je Morales.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš juče je objavio da šalje u Boliviju ličnog izaslanika Žana Arnoa da pomogne u nalaženju mirnog rešenja za krizu u toj zemlji.
Morales je rekao da „ima puno poverenja u UN“, ali je dodao da želi da svetska organizacija „bude posrednik, a ne samo pomagač“ i da bi možda mogla da joj se pridruži Rimokatolička crkva i papa Franja, ako bude potreban.
Ocenio je da su SAD imale veliku ulogu u „državnom udaru“ zbog kojeg je napustio Boliviju.
Morales je dugo imao napet odnos s Vašingtonom, a 2008. je proterao iz Bolivije američke zvaničnike zadužene za borbu protiv narkotika.
Posle Moralesovog povlačenja, potpredsednica Senata Henin Anjes proglasila se za privremenu predsednicu zemlje, a ustav joj daje rok od 90 dana da organizuje izbore.
Moralesove pristalice, koje imaju dvotrećinsku većinu u Senatu, bojkotovale su sednicu koju je Anjes sazvala u utorak da bi formalizovala preuzimanje funkcije predsednika, zbog čega nije bilo kvoruma.
Kasno sinoć, poslanici Moralesovog Pokreta za socijalizam radili su sa Anjes na sporazumu o novim izborima koji bi pomogli u rešavanju krize.
Morales je podneo ostavku posle tronedeljnih masovnih demonstracija zbog navodne kradje na izborima 20. oktobra, posle kojih je on tvrdio da je obezbedio četvrti predsednički mandat.
Organizacija američkih država sprovela je reviziju izbornog procesa i zaključila da je bilo velikih neregularnosti, dok Morales negira da je bilo kradje.
