• Analize I Kolumne

    Mračne tajne medijske reforme (I deo)

    novostidana.rs Skupština SrbijeKomisija za zaštitu konkurencije nadležna je za borbu protiv monopola i kontrolu koncentracija svih privrednih društava, osim medija.

    Takav izuzetak na štetu javnog interesa, koji je u praksi stvorio medijsku koncentraciju vlasništva, pojavu novih ili jačanje postojećih tajkuna, omogućila je medijska reforma iz 2014. godine.

    Setom medijskih zakona uveden je novi termin “zaštita medijskog pluralizma“ kako bi se izbegla nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije i ova oblast prepustila telima koja nemaju stručne kapacitete, ali očigledno ni volju da spreče medijske monopole.

    Čelnik Asocijacije medija Zoran Sekulić koji je bio posmatrač u radnoj grupi za izradu medijskih zakona, tvrdi da je Komsija za zaštitu konkurencije poručila Ministarstvu kulture i informisanja da neće da kontroliše monopole i koncentraciju vlasništva u medijskoj sferi, odnosno da neće time da se bavi (1.01. snimka).

    Ukoliko je ovakvog dopisa bilo, nema dileme da mora postojati odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije koja nema pravo da bira gde će sprečavati a gde omogućiti stvaranje monopola jer neće time da se bavi?

    Ukoliko je neko iz Ministarstva kulture i informisanja ili iz Radne grupe za pisanje medijskih zakona takav dopis izmislio, kako bi omogućio monopolizaciju tržišta, onda on mora da snosi odgovornost.

    U svakom slučaju, javnost mora da dobije odgovore na ova pitanja i da najzad sazna ko je kriv za gašenje više od 25 medija, ko je omogućio monopolizaciju i tajkunizaciju medijske scene pogotovo na regionalnom i lokalnom nivou?

    Da li se ovaj skandal zaista dogodio, pokušali smo da saznamo pitanjima upućenim još 22. aprila 2016. godine Komisiji za zaštitu konkurencije, ali do danas odgovore na postavljena pitanja nismo dobili?

    Sadržaj našeg dopisa Komisiji bio je sledeći:

    “Poštovani,
    molim Vas da mi, ako je moguće, što pre odgovorite na sledeća pitanja:
    1. Da li je Komisija za zaštitu konkurencije nadležna za kontrolu zaštite medijskog pluralizma, kako je u setu medijskih zakona definisano sprečavanje koncentracija, zloupotreba dominantnog položaja i restriktivnih sporazuma?
    2. Da li je zaštita medijskog pluralizma prepuštena kod štampanih medija Ministarstvu kulture i informisanja, a kod elektronskih medija Regulatornom telu za elektronske medije? Ako jeste, a tako barem piše u setu medijskih zakona, da li je takva praksa i u komunitarnom pravu, odnosno u Evropskoj uniji?
    3. Da li je Komisija za zaštitu konkurencije tražila tokom izrade seta medijskih zakona 2013. i 2014. godine da bude izuzeta od kontrole medijskih monopola? Koliko je meni poznato, Komisija za zaštitu konkurencije kontroliše sva ostala privredna društva … Ako jeste, šta je razlog i da li o tome postoji pisani trag u vidu nekog dokumenta?
    4. Da li je Komisija bila nadležna za praćenje procese privatizacije medija. Ako jeste, da li je sve bilo u skladu sa pravom konkurencije? Ako nije, ko je nadležan da to kontroliše i proverava da nije došlo do pojave nedozvoljenih tržišnih situacija u medijskoj sferi?
    Hvala Vam unapred na trudu i odgovorima koje očekujem.“

    Borbu protiv monopola po setu medijskih zakona sada kontroliše Ministarstvo kulture i informisanja kada su u pitaju štampani mediji, što je protivno evropskoj i svetskoj praksi u toj oblasti.

    Kada su u pitanju elektronski mediji, kontrola koncentracija je poverena Regulatornom telu za elektronske medije, koje nema adekvatne kadrovske i stručne kapacitete za kontrolu ove oblasti što je verovatno bila i zamisao kreatora ovakvih rešenja.

    M.P.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com