Izgradnja spalionice u Vinči predstavlja veliki rizik za Beograd, jer otpad neće proći kroz neophodan tretman pre spaljivanja, a u vazduh će se oslobadjati velika količina pepela, kao i kancerogene supstance (dioksine i furane) za koje u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da izmeri njihovo prisustvo, saopštila je danas Inicijativa „Ne davimo Beograd“.

„Finansijki, projekat će Beograd za 30 godina ukupno koštati više od milijardu i 150 miliona evra, a cene takse za tretman otpada uvećaće račune gradjana za dodatnih 200 dinara po domaćinstvu“, navedeno je u saopštenju inicijative, nakon učešća njenih predstavnika u javnoj raspravi o dve studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je održana u Opštini Grocka 23. jula.

Na javnoj raspravi razmatrane su studije o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju spalionice otpada, odnosno „postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa Vinča“ i za novu deponiju otpada na istom mestu pored postojeće deponije u Vinči.

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ ocenjuje da predstavnici firmi koje su naručile, odnosno radile studije Beočista energija d.o.o i Dvoper d.o.o, nisu dali adekvatan odgovor o načinu merenja i kontroli štetnih supstanci koje će se oslobadjati prilikom rada spalionice.

„Javna rasprava potvrdila je da privatni partner Grada Beograda planira izgradnju spalionice bez prethodnog tretmana otpada i da će spalionica oslobadjati u vazduh kancerogene supstance (dioksine i furane) za koje u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da izmeri njihovo prisustvo“, navedeno je u saopštenju.

Na pitanje predstavnika inicijative kako će se meriti prisustvo ovih opasnih supstanci, odgovor je bio da će „angažovati laboratorije koje će uzimati uzorke, a zatim ih slati u inostranstvo da izmere prisustvo opasnih i kancerogenih supstanci, a da će analize stizati u Srbiju za nekoliko dana“.

„U slučaju povišenih supstanci u vazduhu, ovakvim načinom merenja od nekoliko dana, posledice po zdravlje stanovnika Beograda i okoline mogu da budu katastrofalne“, upozorili su iz inicijative.

Dodaje se da nisu dobili odgovor i zašto studija o izgradnji postrojenja za spaljivanje otpada nema razradjene modele upravljanja opasnim otpadom kao što je pepeo.

Prema saznanju inicijative, to će se naknadno naći u studiji, a očekuje se da će nastati 90.000 tona pepela godišnje, odnosno više od dva miliona tona pepela u narednih 25 godina.

Ukazano je da na javnoj raspravi nije bilo ni preciznog odgovora koliko će spaljivanje otpada koštati domaćinstva u Beogradu, ali nije demantovano da će taksa za tretman otpada uvećati račune gradjana za dodatnih 200 dinara po domaćinstvu u početnim fazama rada spalionice.

Istaknuto je i da izgradnja spalionice nije uskladjena sa evropskim standardima, „već predstavlja zastarelu tehnologiju koja će nas trovati decenijama“.

Na pitanje, zašto studija o proceni uticaja nije uzela u obzir preporuke EU za primenu novih standarda kontrole zagadjenja, koji se odnose na spaljivanje otpada pod nazivom „Waste Incineration Best Available Techniques (BAT)“, predstavnici privatnog partnera odgovorili su da je to propust koji će otkloniti dopunom postojeće studije ili izradom nove u narednom periodu, piše u saopštenju.

I iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kako je navedeno, smatraju da studija nije uradjena kvalitetno, jer „iako su bili pozvani od strane Dvoper d.o.o“ da urade jedan deo studije, na terenu su bili nepun dan, „što nije dovoljno za bilo kakve precizne podatke, a naročito ne da se izvlači zaključak da je studija procene uticaja opravdana“.

Iz Inicijative „Ne davimo Beograd“ očekuju da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine odbaciti predstavljene studije, jer nisu dobili „konkretne niti zadovoljavajće odgovore ni na jedno pitanje“ u vezi sa izgradnjom spalionice otpada.