Медији су јуче пренели вест да у Србији почиње вакцинација против сезонског грипа.
Од највећег светског произвођача вакцина, француског „Санофи Пастер“, набављено је 290 400 доза вакцина, за 50 хиљада више него претходне године.
У Србији ће се примењивати и четворовалентна вакцина против грипа, која обухвата два типа А вируса и два типа Б вируса. (До сада, користила се тровалентна вакцина.)
Вакцинација против сезонског грипа је препоручена, а не обавезна вакцинација. Препоручује се особама чије је здравствено стање такво да је врло битно заштити их од грипа – хроничним болесницима од кардио-васкуларних, метаболичких, респираторних и бубрежних болести, гојазним особама, оболелим од малигних болести и трудницама.
Препоручује се и особама које су, због природе свог посла, изложене већој вероватноћи заразе – радницима у здравству, у просвети и слично.
О доступности и квалитету вакцина на домаћем тржишту, распитали смо се у највећој фармацеутској кући у Нишу, у Здравственој установи Апотека Ниш. Одговоре на постављена питања смо добили мејлом, те их преносимо у потпуности.
Која је улога Апотеке Ниш у вакцинацији становништва?
Апотекарске установе и апотеке углавном не продају вакцине. У нашој земљи је законом прописано десет вакцина. Оне су бесплатне и добијају се према тачно утврђеном календару вакцинације (имунизације). Обавезну вакцинацију у Републици Србији спроводе домови здравља који су дужни да обезбеде потребне количине вакцина, које иду на терет обавезног здравственог осигурања – РФЗО-а.
Изузетно, Апотека Ниш може у неким случајевима (дефицитарност), ако су ове вакцине доступне у веледрогеријама, да обезбеди извесну количину вакцина. Такође, Апотека Ниш може по потреби да набави вакцине које нису у Календару обавезне вакцинације (вакцина против грипа за одређене групе становништва, вакцина против хепатитиса А, хуманог папилома вируса, варичеле…) ако су доступне на тржишту Републике Србије.
Да ли су на домаћем тржишту доступне квалитетне вакцине?
Квалитет вакцина као и свих лекова који се налазе на тржишту Републике Србије контролише Агенција за лекове и медицинска средства, која према својим надлежностима издаје дозволу за промет вакцине или лека.
Тако да лек или вакцина долази на тржиште Србије након спроведеног поступка оцене квалитета, ефикасности и безбедности према прописаним регулаторним захтевима и важећим европским стандардима, односно након добијања дозволе за стављање лека у промет у Републици Србији.
Где се производе вакцине које се користе у Србији?
Већина вакцина на нашем тржишту је из увоза, а мањи број производи Институт за вирусологију вакцине и серуме ,,Торлак“ – Република Србија.
Да ли су цене вакцина сразмерне значају вакцинације?
Значај вакцинације је огроман.
Вакцинација се сматра једним од највећих медицинских достигнућа 20. века, а њеном применом је спасено више живота него било којом другом медицинском интервенцијом у историји. Захваљујући примени вакцина годишње се спаси више од три милиона људских живота и спречи инвалидитет (изазван дечијом парализом) код око 750 хиљада деце.
Што се цена вакцина тиче, Влада Републике Србије одређује цене односно доноси Правилник о највишим ценама лекова, медицинских средстава, па и вакцина на нашем тржишту.
Грип није ни мало безазлена болест. То што се готово сваке зиме појави грип, не значи да се не ради о опасној болести.
Вирус грипа је вирус који се сваке године јавља у измењеном облику, тако да се не развија имунитет код оболелих. (За разлику од многих других заразних болести.) То што сте прошле године прележали грип, не значи да ћете ове године бити имуни на ову болест.
Пошто се сваке године јавља у измењеном облику, ефикасност вакцине у спречавању грипа је ограничена. Није развијена вакцина против грипа која би потпуно штитила од ове болести. Особа вакцинисана претходне сезоне, није имуна на грип и предстојеће зиме. Вакцинација против грипа се понавља сваке јесени.
Против грипа нема ни довољно ефикасних лекова. Ко год је боловао од грипа, зна да се терапија своди на ублажавање симптома.
Историја нас учи да грип може попримити пандемијски облик и да може однети велики број људских живота. Историчари су установили да је још током шеснаестог века било неколико великих епидемија грипа, од којих је једна захватила више континената и постала пандемија.
Пандемија грипа је било и током осамнаестог и деветнаестог века. Током 1889. године, избила је пандемија која је названа „Руски грип“.
Током двадесетог века, познате су три пандемије грипа: 1918., 1957. и 1968. године.
Пандемија из 1918. године, названа „Шпански грип“, пример је колико је човечанство рањиво када се сусретне с тешком заразном болешћу против које нема довољно ефикасних средстава.
Шпански грип се појавио почетком 1918. године. Не зна се одакле је зараза потекла; за време Првог светског рата није било слободног протока информација о здрављу становништва зараћених земаља. У неутралној Шпанији су новине слободно писале и епидемији грипа, па је тако настао назив „Шпански грип“.
Зараза се у три таласа ширила светом и ишчезла је тек крајем 1920. године.
Шпански грип је био врло тежак облик грипа. Нагло би нападао оболелог, тако да би овај, после неколико сати од првих симптома, добијао врло јак осећај умора, грозницу и главобољу и потпуно би помодрио. Болесници би добијали јаке нападе кашља, тако јаке да би поједини задобили и унутрашње повреде. Било је болесника којима је крв и пена избијала на уста, нос, па и на уши, а неки нису могли ни да контролишу своје понашање.
Добар део оболелих би умро после неколико сати од појаве првих знака болести.
Оболело је око пола милијарде људи (трећина укупног тадашњег становништва планете), у свим земљама широм света, а умрло је око педесет милиона људи.
Шпанска грозница је однела пет пута више живота него Први светски рат.
Да ли треба да, избегавајући вакцинацију, отворимо простор за неку нову пандемију грипа?
О томе да вакцине не треба избегавати, сагласни су и лекари с којима смо разговарали. Овом приликом, пренећемо неколико занимљивих података и личних искустава за које смо сазнали у разговорима с познатим нишким лекарима.
Како нас је упознао Зоран Величковић, доктор медицинских наука и професор Медицинског факултета у Нишу у пензији, корени имунизације сежу далеко у историју људског рода. У древна времена, у Кини је пронађен најранији начин имунизације од великих богиња о коме ми данас имамо сазнања. Древни Кинези су приметили да се имунитет на ову опаку болест ствара код новорођенчади уколико дођу у додир с ослабљеним узрочником болести. (Наравно, стари Кинези нису разумели процес обољевања од великих богиња како га ми данас разумемо.)
У сваком случају, постојала је пракса да сасушене крусте са тела болесника од великих богиња бивају прикупљене, самлевене, па би тако добијен прах био стављан у дечије пелене.
Да ли је и у то време било неких антивакциналиста, данас није познато.
Владан Миладиновић, доктор медицине – специјалиста радиологије с вишедеценијским радним искуством у више здравствених установа, а сада директор Завода за плућне болести и туберкулозу у Нишу, пренео нам је једно своје лично, врло болно искуство.
„Увек сам се редовно вакцинисао против сезонског грипа, али сам једне године, стицајем околности, пропустио да то учиним. Током зиме, разболео сам се од грипа и, другог дана боловања, доживео сам мождани удар. То ми је драстично умањило квалитет живота. Лежао сам у болници, дуго се опорављао, а и сада се слабо служим левом руком, и поред свих примењених медицинских мера. Да сам примио вакцину, ово ми се, вероватно, не би десило.“
„Позивам све да се одазову вакцинацији, и обавезној и добровољној.“
Драган Богдановић, доктор медицинских наука, специјалиста медицинске статистике и информатике, ванредни професор Државног универзитета у Новом Пазару и помоћник директора Института за јавно здравље Ниш је, такође, поделио своја лична искуства о вакцинацији с нама.
„Редовно се вакцинишем против сезонског грипа већ тридесет две године. Последица има – никада се нисам разболео од грипа, бар не у тешкој немодификованој форми.“
„Међутим, мој, сада већ покојни, отац се није вакцинисао и, под старе дане, добио грип. Брзо су наступиле очигледне последице. Хроничне болести, од којих је и раније боловао, су се нагло погоршале. Од покретног и живахног чиче, брзо је постао старац завистан од туђе помоћи који се тешко креће. Тако је живео наредних десетак година. Ето шта може да учини један грип!“
Немојте, поштовани читаоци, да се играте с грипом. Вакцине су доступне, вакцинација је бесплатна, па изволите; заштитите се на време од грипа.
На свршетку, још једна практична напомена. Имуни одговор на вирус грипа се у људском организму развија неколико седмица. Ако се данас вакцинишете, бићете заштићени од грипа у првој половини наредног месеца. Не вреди вам много да се вакцинишете када се епидемија грипа већ појави.
Ниш, октобар 2019. године
Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
