• BG

    Нишки универзитет ствара стручњаке за цео свет

     

    У Нишу се високошколски кадар образује од 1960. године. Од најстаријих факултета, Медицинског, Правно-економског и Техничког, данас се високо школство у Нишу развило у Универзитет у Нишу који има четрнаест факултета – једанаест у Нишу и по један у Врању, Лесковцу и Крушевцу.

    Универзитет у Нишу данас има тачно 24 648 студената од чега 3 928 бруцоша. Њих подучава  1 173 наставника и 452 сарадника, а на Универзитету и на његовим факултетима запослено је 718 ваннаставних радника.

    Број студената на факултетима у Нишу се по годинама креће између 18 и 18 и по хиљада, али се број студената који дипломирају током протеклих петнаестак година знатно променио. Школске 2002./`03. године, у Нишу је дипломирало 1 115 студената, 2011./`12. године 2 848 студената, а током 2013. године, студије другог степена завршило је 3 302 студента.

    Како је високо образовање у Нишу изгледало пре тридесетак година?

    Школске 1988./`89. године, осам факултета у Нишу похађало је 11 295 студената (мање од половине данашњег броја), дипломирало је 1 113 високошколаца (око једне трећине данашњег броја), а број наставника је био мањи од деветсто.

    Високо школство у Нишу, очигледно, није пратило негативна кретања у друштву протеклих деценија.

    Универзитет у Нишу не само да се није урушио, као што се десило с нишком привредом, већ је протеклих деценија чак јачао, растао и развијао се, увећавао број запослених, број студената и број дипломираних.

    Опадање броја ученика, које је пристуно у основним и средњим школама у Нишу, није се одразило на број уписаних академаца. Број ученика у основним школама опада, број ученика у средњим школама такође опада у мањој мери јер су све популарнија четворогодишња занимања, а број студената на факултетима расте.

    Број дипломираних студената расте по највишој стопи.

    Генерације које долазе су, према наведеном, у великој мери високо образоване и оспособљене за обављање сложених послова.

    Наравно, поставља се питање: „Где запослити толики високообразовани кадар?“.

    На Економском факултету у Нишу студије је, рецимо, школске 2015./`16. године завршило 496 студената.

    Где запослити готово петсто економиста који су завршили први, други и трећи степен студија?

    А где ће се запослити тек свршени студенти приватних високих школа и факултета, различити менаџери, маркетиншки и пословни стручњаци?

    Па тек свршени академци студија правне и других струка?

    Стиче се утисак како постоји стална тенденција да се повећава број студената и број свршених академаца, што, наравно, условљава и већи број наставника, сарадника и других запослених на факултетима.

    Већи број студената доводи и до веће потребе за услугама смештаја и исхране студената и већег тиража уџбеника.

    Тако се развија читав један сегмент економије који се заснива на трошковима везаним за студирање, било да их подноси држава, било да падају на терет самог студента.

    Међутим, шта по свршетку студија? Привреда какву имамо не може никако да упосли тако велики број високошколског кадра.

    Свршени студенти, у великом броју, годинама чекају на запослење. Међу њима је изражено незадовољство и резигнација које често доводи до јединог доступног излаза – одласка на рад у иностранство.

    Из Ниша високошколовани млади људи одлазе на рад тамо где су њихови родитељи ишли као неквалификовани или квалификовани радници, у земље као што су Немачка, Шведска, Аустрија, Швајцарска или Француска.

    Међутим, на рад иду и у земље за које, пре неколико деценија, нико не би рекао да могу да увозе радну снагу из Србије, нарочито не факултетски образовану, као што је Чешка, Словачка, Исланд, Румунија или Русија.

    Међу одредиштима дипломираних печалбара има и праве егзотике, земаља као што су Оман, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Народна Република Кина или, чак, Азербејџан.

    Колико описано високо школство доприноси економског и друштвеног развоја, читаоци ће проценити сами.

    Љубомир Костић

    Фото: Н.П.; Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)

     

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Mirko

      10. децембра 2017. at 20:25

      Odlicna analiza. I svi strucnjaci iz Nisa se dobro snadju svuda u svetu. Steta sto Nis i niski univerzitet nemaju u Srbiji mesto koje zasluzuju. Ja sam zavrsio Elektronski fakultet i zaista mi je otvorio vrata sirom sveta i u rangu je sa najboljim evropskim fakultetima u oblasti elektrotehnike. Slicna je situacija i sa ostalim niskim tehnickim fakultetima. Drago mi je da se neko setio i ove teme u poplavi zute stampe.

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com