Društvo

Низак наталитет и емиграције смањују број ученика у параћинским школама

 

 

Демографска слика Параћина, као и читаве Србије, није ни мало ружичаста.

Према подацима и проценама Републичког завода за статистику, у Општини Параћин се убрзано смањује број становника. На дан 30. јун 2017. године, званична статистика је проценила да у Параћину и околини живи 51 356 житеља.

Током исте 2017. године, поуздано се зна је у Параћину рођено 410 деце (стопа наталитета 8,0 промила), а да је умрло двоструко више – 884 становника. (Стопа морталитета 17,2 промила.) Резултат је негативни природни прираштај од 474 становника, тј. негативна стопа природног прираштаја становништва од -9,2 промила.

Прати државна статистичка институција и миграције становништва. Током 2017. године, у Општину Параћин се уселило укупно 553 становника.

Од наведеног броја, њих 270 се преселило из једног у друго место у Општини Параћин, 70 становника се доселило из других места у Поморавском округу, а 213 се доселило из других делова Србије.

С друге стране, своје пребивалиште у Општини Параћин је, у 2017. години, напустило 728 људи. Као што рекосмо, 270 становника се преселило из једног у друго место становања у самој Општини. У друга места у Поморавском округу се иселило 80 становника, а чак 378 становника се одселило у неки други крај Србије.

Резултат је негативни миграциони салдо од -175 становника; за толико има мање људи у Општини Параћин на крају 2017. године него на њеном почетку, а због миграција становништва.

Наглашавамо да се изнети подаци односе само на миграције унутар земље. О међународним миграцијама, за сада, немамо званичне статистичке податке.

Када се све сабере, због негативног природног прирашатаја и због унутрашњих миграција становништва, Општина Параћин је у 2017. години изгубила 649 становника, што чини око 1,26% укупног броја становника.

За годину дана, Општина Параћин је сиромашнија за, приближно, сваког осамдесетог становника. Да буде јасно, наведени подаци не обухватају исељавање у иностранство.

Јасно је да описано смањење броја становника има знатне последице на привредни и друштвени живот у Параћину.

Какве су последице негативних демографских кретања у основном школству у Параћину, питали смо у овдашњој Основној школи „Ђура Јакшић“.

ОШ „Ђура Јакшић“ се налази ширем централном делу Параћина, у стамбеном делу града.

У школи нас дочекује Светлана Гајић, професор разредне наставе, која је од 1984. године у школству, од чега готово половину времена као директор школе. На челу ОШ „Ђура Јакшић“ је од 2007. године.

„Бићу ја и на даље директор.“, каже наша саговорница, „Завршила сам, 2017. године, обуку за лиценцу за директоре школа у првом кругу.“.

Колико ученика похађа Основну школу „Ђура Јакшић“ у Параћину?

„Основну школу похађа 555 ученика. У подручном одељењу у селу Чепуре имамо око двадесет ученика, а остали похађају наставу у матичној школи у Параћину.

Из оближњег села Шавац ученици организовано долазе аутобусом о трошку локалне смаоуправе.“

„Имамо, већ годинама, 26 одељења у школи. Осам разреда у матичној школи имају по три одељења, а у Чапуру имамо два комбинована одељења првог и другог и трећег и четвртог разреда.“

Како се кретао број уписаних ученика претходних година?

„Школске 2010./`11. године, Школа је имала укупно 581 ученика.

Сваке године, број ученика се смањивао за неколико, тако да протекле и текуће школске године имамо укупно 555 ученика.“

„Треба да знате да је смањење броја ученика у другим основним школама у Параћину израженије него код нас.

Налазимо се у делу града у коме постоји прилив становништва из околних села у Општини Параћин и из других ближих мањих локалних самоуправа, нарочито из Ражња.

Прилив становништва доводи и до прилива ученика који се уписују у нашу школу.“

„Родитељи се опредељују да упишу децу у ОШ ,Ђура Јакшић` и због квалитета рада који овде постоји.

Оцењивање ученика је код нас реално, тако да свршени ђаци задржавају свој успех из основне школе и у средњој школи.

Учествујемо на републичким такмичењима у различитим дисциплинама, а нарочито у спорту, и постижемо лепе успехе. Примили смо, 2010. године, плакету ,Школа без насиља`, а нулту толеранцију на насиље имамо и данас. Имамо Вршњачки тим за борбу против насиља, као и Форум театар. Укључени смо у пројекат ,Здраво растимо`, наша ученица је добила награду ,Ђак репортер`…“

„Не треба запоставити и чињеницу да је наша школа наследник традиције најстарије основне школе у Параћину.

Све наведено привлачи ученике да се определе баш за нашу школу.“

Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?

„Приметно је да се ученици исписују из школе ради пресељења у друге градове или ван земље. Постоји, наравно, и упис ученика из истог разлога.“

„Током текуће школске године, до сада, имамо уписаних шесторо ученика који су се доселили из других делова Србије, а исписано је четрнаесторо ученика, од чега се девет одселило у друга места у земљи, а петоро у иностранство.“

„Током претходне школске године, имали смо једанаесторо исписаних ученика и двадесет петоро уписаних.

Од уписаних, само су двоје дошли из иностранства – из Сједињених Америчких Држава и са Малте. Од исписаних, чак седморо су отишли у иностранство.“

„Претходних година, кретања су била слична. Долазе нам ученици због пресељења из околних мањих места, а одлазе због пресељења у веће градове и, нарочито, због пресељења у иностранство. Ученици одлазе, с породицама, у Шведску, Немачку, Аустрију…“

Има ли вишкова наставника и других радника?

„Немамо вишкове радника, имамо слободних радних места које попуњавају запослени на одређено време!“

„Већ дуго траје забрана запошљавања у школству, тако да је природни одлив учинио своје. Имамо 62 запослена, од чега 42 наставника и учитеља. Требало би да имамо више запослених.“

„Ми смо једина основна школа у Параћину која нема целодневни боравака млађих ученика! Разлог – не можемо да примимо раднике који би радили у целодневном боравку.“

Ето, драги читаоци, како се смањење броја становника, миграције и низак наталитет одражавају на рад једне градске основне школе у Параћину, и то оне основне школе која се, захваљујући свом географском положају и квалитету рада, успешно носи с демографским недаћама.

Подмладак се у Параћину рађа у мери мањој него што је то потребно за одржавање броја становника, а исељавање у веће градове је јасно изражено. Исељавање у иностранство је још израженије – школа изгуби око 1% укупног броја својих ученика годишње јер се преселе у неку другу земљу.

С друге стране, као да неко описане околности доживљава као олакшање. Мање ученика значи мање издатака за материјалне трошкове школе, затим, мање наставника и мање издатке за њихове зараде, у будућности мање свршених ђака које треба запослити…

Надамо се да ће, ипак, здрав начин размишљања превладати и у Параћину и у целој Србији, те да ћемо потпуно схватити да су дјеца наше највеће богатство, да парафразирамо једног већ давно покојног политичара.

Параћин, јануар 2019. године

Љубомир Костић

Фото: Љ. К.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh