U intervjuu agenciji Beta, Bjornstad je rekao da Kosovo ima pravo da formira svoju vojsku, ali da mora da vodi računa o stavu manjina i pravnoj proceduri.

„Norveška želi da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normalizaciji odnosa, jer je to dobro za obe strane. Zbog postojeće neizvesnosti koja povećava strah od destabilizacije u regionu, i Srbija i Kosovo ostaju uskraćeni za investicije i za mogućnost za stvaranje radnih mesta“, rekao je Bjornstad.

On je naveo da eventualni dogovor „mora da uzme u obzir stabilnost u regionu“ i da cilj sporazuma treba da bude stvaranje stabilnog okruženja koje će biti primamljivo za investicije.

„O čemu god da se dogovore, Beograd i Priština treba da vode računa o posledicama po stabilnost u regionu“, kazao je norveški ambasador.

Upitan da li je Norveška zadovoljna načinom na koji se vodi dijalog Beograda i Prištine u Briselu i da li bi u pregovore trebalo uključiti SAD i Rusiju, Bjornstad je rekao da ne vidi alternativu postojećem procesu.

„Za sada ne postoji alternativa, ili bar ne bolja alternativa pregovorima pod pokroviteljstvom EU. Ne vidim kako bi to (promena formata) moglo da donese drugačiji rezultat“, kazao je Bjornstad.

Ambasador je rekao da Norveška, kao zemlja koja priznaje nezavisnost Kosova, smatra da Kosovo, kao bilo koja suverena država, ima pravo da samostalno odluči o formiranju svoje vojske, odnosno o eventualnoj transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova, što se u poslednje vreme često najavljuje iz Prištine.

„Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a Norveška, kao SAD i većina članica EU, priznaje. Mi niti podržavamo niti branimo Kosovu da formira vojsku, jer mislimo da oni sami treba da odluče o tome“, rekao je ambasador.

Dodao je da Priština, u eventualnom procesu formiranja vojske Kosova, treba da vodi računa o stavu nacionalnih manjina i o poštovanju pravnih procedura.

„Oni imaju pravo da to učine (da formiraju vojsku), ali uz poštovanje pravne procedure i uvažavanja stava različitih zajednica, pre svega kosovskih Srba“, kazao je Bjornstad.

On je ocenio da je proširenje EU na Zapadni Balkan neophodno, jer će mnogo učiniti za stabilnost cele Evrope, a ne samo Balkana, i dodao da Norveška zbog toga „snažno podržava“ zemlje regiona na putu ka EU.

Upitan da oceni stanje vladavine prava u Srbiji, Bjornstad je rekao da je u toj oblasti „svakako potreban odredjeni napredak“ i dodao da je Srbiji potreban „nezavisan i efikasan sudski sistem“.

Kazao je i da najveći problem u oblasti slobode medija predstavlja to što ima previše novina, radio i televizijskih stanica koje zavise od različitih subvencija i poklona, što otvara prostor za manipulisanje medijima.

„Potreban je napredak i u toj oblasti, novinari bi trebalo da se osećaju bezbedno, i ne smeju da budu napadnuti ako pišu nešto što se nekome ne svidja“, rekao je norveški ambasador.

On je ocenio da Srbija i Norveška imaju „veoma dobre, problemima neopterećene odnose“.

„Možda se ne slažemo u svemu, ali nemamo nikakva otvorena pitanja ili sporove. Postoji mnogo kontakata medju našim političarima, a ono što pokušavamo da povećamo i učinimo redovnim jeste dijalog na nivou službenika izvršne vlasti“, kazao je Bjornstad.

U oblasti trgovine i investicija moglo bi da bude uradjeno više, naveo je norveški ambasador i dodao da postoji „prilično interesovanje“ norveških kompanija za poslovanje u Srbiji.

„Norveške kompanije čekaju napredak Srbije na putu ka EU, jedan od problema je i činjenica da visokotehnološke kompanije ne mogu da koriste deo svoje tehnologije izvan EU i NATO“, rekao je.

On je kazao da Srbija, da bi privukla više investicija iz Norveške, pre svega treba da udje u EU, jer to garantuje veću stabilnost u zemlji i regionu, a probleme prave i razne subvencije i parafiskalni troškovi.

„Srbija čini napredak u brojnim pitanjima u toj oblasti, ali nije još u EU i ima još stvari koje treba uraditi. Kompanije za to vreme čekaju“, dodao je Bjornstad.

Upitan da oceni politiku Srbije prema susedima, rekao je da je saradnja „na tehničkom nivou ponekad besprekorna“, da državni organi imaju veoma dobru saradnju, ali da su problemi najčešće povezani sa zloupotrebama prošlosti i da ima previše provokativnih izjava, korisnih za dobijanje podrške birača.

„Ne bih nikoga izdvojio, niti rekao da je više odgovoran od drugih, ali svako bi trebalo da ima svest da stalno vraćanje u prošlost i optuživanje drugih, uz korišćenje provokativnih izjava, zapravo blokira napredak i izaziva reakciju u drugoj zemlji. Što pre ti verbalni sporovi i optužbe prestanu, to bolje“, naveo je norveški ambasador.

Dodao je da je „srećom, stvarna saradnja medju zemljama Zapadnog Balkana mnogo bolja od onoga što možete da pročitate u novinama“.

Povodom opštih izbora u Bosni i Hercegovini 7. oktobra, Bjornstad je rekao da su gradjani te zemlje glasali uglavnom prateći etničke linije i da je BiH primer zemlje kojoj je potrebno jedinstvo, pošto ljudi „ne uspevaju da prevazidju prošlost“.

„Ako pitate većinu Norvežana kada su dobili nezavisnost od Švedske, nećete dobiti odgovor jer ljudi to ne znaju, jer mi to ne slavimo. Politike identiteta razdvajaju ljude, veoma su opasne, otežavaju saradnju. Primer Norveške i Švedske je dobra lekcija nemojte slaviti konflikte s komšijama“, naveo je ambasador.

Povodom rezultata referenduma u Makedoniji o promeni imena zemlje na osnovu Sporazuma s Grčkom, Bjornstad je rekao da treba sačekati rasplet situacije.

„Ime zemlje je veoma emotivno pitanje. Norveška smatra da je sada vreme za nacionalno pomirenje (vlasti i opozicije) u Makedoniji, pošto 80 odsto gradjana te zemlje želi u EU i NATO. Govor (premijera Zorana) Zaeva u ponedeljak, kada je u parlamentu pozvao na pomirenje, predstavlja dobar početak“, dodao je Bjornstad u intervjuu agenciji Beta.