Regioni

„Новости“ су тест за правну државу

Новости, уместо да буду најмоћнија медијска кућа штампаних издања, што заслужују на основу богате традиције и доприноса српском новинарству, последњих недеља понизно моле државу за милостињу, док иста та држва Србија свесно, систематски припрема другу по реду национализацију Новости, а чији је коначни циљ гашење ове компаније и листа Вечерње новости.

За тешку финансијску ситуацију у којој су данас Новости директно је одговорна извршна власт Србије.

Од јуна 2011. године држава има већинска управљачка права у  овој компанији. Држава и актуелна власт, међутим, не решавају питање  једне од најспорнијих приватизација у Србији, што је њихова обавеза, посебно због чињенице да су, 2000. године, управо уз асистенцију државе Компанија Новости и тадашњи акционари Новости  брутално опљачкани,  већ присвајају туђу имовину! Обнављају пљачку!

Већина запослених, који су и поред притисака  сачували достојанство, требало би да знају да Новости нису дужник већ – поверилац. И то не безначајан.

Новостима највише дугује управо држава!

Пут до решења оваквог, са умишљајем створеног проблема је једноставан. Уколико, у више пута поновљеним речима досадашњег премијера, а сада  председника Србије Александра Вучића,- „да савршен злочин не постоји, а право и правду нико не може да победи“ – има истине , Новости су прилика да се то потврди.

Потребно је  урадити ревизију дужничко поверилачких односа унутар бивше Борбине куће и применити стандарде  на које нас упућују отворена поглавља 23 и 24 о којима Србија преговара са Европском унијом.

„Обезбеђивање заштите имовинских права је саставни део пуног поштовања владавине права“, закључио је  Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији, у одговору на писмо Клуба ветерана Вечерњих новости.

Позиви познатим јавним личностима за подршку Новостима упућени са страница овог листа, су спиновање јавности, бацање прашине у очи и злоупотреба њихових имена.

Неупућенима у суштину проблема, постављено је референдумско питање : да ли држава треба да помогне дневни лист, уз који су стасавале генерације, или не. Позитиван одговор на питање је очекиван. Наравно и оправдан.

Али,  постоји и питање за државу : на који начин она може, ако хоће, да помогне Новостима?

Новостима није потребна финансијска помоћ. Умеле су Новости да стварају и стичу у кризним временима.

Потребна им је држава која поштује право!

Деценијама, Новости су биле стуб Борбине куће, са учешћем од 65 одсто, често и већим процентом, у капиталним инвестицијама :  изградњи  пословног простора, куповини теретних и путничких аутомобила, улагањем у Штампарију и продајну мрежу, телефонску централу,  али и финасирању у то време неликвидних ООУР, пре свега Борбе, како би  њихови запослени могли да примају плате.

Уколико ова држава заиста жели да настави европским путем, њена је обавеза да спречи разне мешетаре да утичу  на судбину ове компаније која је вољом власти доведена на ивицу пропасти.

Не би смела да се понови  ситуација из 2000. године, када су Новости први пут национализоване.То би тешко прошло у Стразбуру.

Да има памети и правде, да је Србија заиста правна држава, прво што би  морала да уради је да Новостима врати све што је присвојила користећи се Борбом, виртуелном компанијом, која према јавно доступним подацима није ни  евидентирана у Централном регистру ХОВ, што је иначе законска обавеза.

Делегација ЕУ у Србији, како је недавно саопштила, “пажљиво прати примере из праксе , јер напредак у примени поглавља 23 и 24 одредиће укупан напредак притупања републике Србије пуном чланству Европске уније“. Један од примера на основу кога може много тога да се закључи је управо однос државе према Новостима.

Државни удар на Новости, о чему је Клуб ветерана Вечерњих новости  обавестио јавност у свом првом саопштењу, учињен је одлуком Апелационог  привредног суда  3. августа 2016. године, када је овај суд преиначивши одлуку Привредног суда у Београду одузео Новостима 7.819,54 м2 пословног простора у Косовској улици 22-26 у Београду и предао у влсништво виртуелној компанији НИП Борба АД.

Овај пословни простор, који је предмет тужбе, све до 1999.године био је друштвена имовина и морао је да уђе у поступак својинске трансформације на основу Закона о својинској трансформацији,  што је утврдила и Агенција за процену вредности капитала.

Министарство за привреду поништило је, међутим, 2000.године приватизацију Новости, пословни простор је остао друштвени, а када су Новости, у марту те године насилно припојене Савезној јавној установи  (СЈУ) Борба, тај пословни процтор постао је власништво државе – државна својина.

Узгред, али ни мало безначајно – у то време донедавни премијер,  а сада председник Србије Александар Вучић, био је министар за информисање у Влади Србије. Био је, дакле, упућен у све што се догађало у и око Компаније Новости и листа Вечерње новости, и знао је све. Баш као што зна шта се догађа и данас. Пре 17 година био је у власти, а данас има власт.

У одлуци  Апелационог привредног суда о одузимању Новостима 7.819,54 м2 пословног простора у Косовској улици 22-26 у Београду није написано  којој Борби је Апелациони привредни суд признао право на ову имовину Новости.

Да ли Борби,  регистрованој у Агенцији за привредне регистре под матичним бројем – 17454447, Борби, чији су рачуни  блокирани по основу принудне наплате за више од мијарду и 200 милиона динара, или Борби матичног броја 7040857 (из евиденцијеНБС, Пореске управе и Републичког завода за статистику ), на основу којег је ова виртуелна компанија амнестирана дугова у платном промету а користи га заједно са  тзв. Савезном јавном установом Борба,  привредним рудиментом, одавно непостојеће Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Непућени у велику пљачку имовине Новости  требало би да знају да је Савезна јавна установа (СЈУ) Борба, формирана неуставним уредбама крајем деведесетихи после 2000. године, како би имовина свих самосталних правних субјеката, који су некад били саставни део Радне организације  (касније: НИГРО) Борба могла да буде подржављена.  Неуставним, јер Устав Србије не познаје врсту уредби са законском снагом. Спорна је била и сама регистрација СЈУ Борба у Привредном суду. Наиме, на основу чланова 5 и 27 Закона о поступку за упис у судски регистар није приложена обавезна документација…

То није сметало тадашњој извршној власти да  Новостима, које су у време формирања СЈУ Борбе, већ биле акционарско друштво са већинским приватним капиталом, национализују имовину. Овим неприхватљивим чином у демократским друштвима прекршен је и члан 58 Устава Републике Србије, којим се јемчи мирно уживање и других имовинских права стечених на основу закона.

Тачно је, да ово право, на основу истог члана може бити одузето,  или ограничено, али само у јавном интересу утврђеном на основу закона и уз накнаду, која не може бити нижа од тржишне.

Новости су, дакле, незаконито спречене да наставе својинску трансформацију, са веома јасним циљем, да се деценијама најтиражније дневне новине ставе под контролу, што је такође само по себи било још једно кршење Устава, односно ускраћивање права на слободу информисања.

После петооктобарских промена Новостима је враћен статус акционарског друштва, међутим, држава је и даље задржала власништво на више од 36 одсто акција, а од 2011. године преузела је и већинска управљачка права, тако да је последњих пет година у поступку око утврђивања права на пословни простор у Косовској 22-26,  држава  водила парницу против себе!

Некадашњи новинари, уредници, главни уредници и акционари Вечерњих новости организовани у Клуб ветерана Вечерњих новости, очекују да Врховни касациони суд позитивно одговори на захтев за ревизију одлуке Апелационог привредног суда.

Решењем Пж 4506716 од 14.12.2016. године Апелациони привредни суд (председник већа судија Верица Смиљковић) наводи, да има услова за ревизију, односно  преиспитивање пресуде на основу одредбе члана 395 Закона о парничном поступку, јер се ради о правном питању од општег интереса.

У парници између Новости АД и виртуелног акционарског друштва Борба (СЈУ БОРБА) и државе Србије, ако се сагледа историја односа ових компанија, постоји више од једног правног питања од општег интереса, која би требало решити да примена поглавља 23  и 24 у пракси не би остала само декларативна.

Држава Србија, за сада, не показује намеру да их реши. Бар не правно и јавно.Напротив.

Уколико извршна власт ове државе настави да поступа бахато и осионо, да игнорише право, Устав и законе, следе још црњи дани и за Компанију Новости, и за лист Вечерње новости али и за све медије у Србији.

 

Андреј Дорник

Златко Чобовић

Милан Мићовић

Ново Томић

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh