• Analize I Kolumne

    ОБНОВЉЕНИ СПОМЕНИК ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА У КРУШЕВЦУ

    На дан 14. октобар по грегоријанском или 1. октобар по јулијанском календару  је велики православни празник – Покрова Пресвете Богородице. Предање каже да је то женски празник, празник љубави, мира и молитве. Управо на тај дан, пре 77 година, ослобођен је од фашиста град под Багдалом – Крушевац. И без обзира на то што годишњица није „округла“, ове године Дан ослобођења Крушевца  обележен је једним веома значајним догађајем. Обновљен је и постављен на обали реке Расине, на месту где су ослободиоци прелазили реку, споменик погинулим црвеноармејцима као дар захвалности  не само грађана Крушевца, већ и руских ветерана из побратимског нам града Липецка у Русији.

    Историја обнављања споменика почела је још пре више од две године, када је између Регионалне Липецке друштвене организације „Савеза ветерана ратних дејстава и Ваздушно-десантних јединица“ из Русије и Ветеранске организације „Бојево братство Србије“ потписан споразум о пријатељству и сарадњи. Тада се, на обали реке Расине, већ налазио скроман споменик са неправилно исписаним именима погинулих бораца, а да зло буде веће, нису сви погинули били на том  списку.

    Прво шта су урадили ветеранске организације, а то је замена плоче, а на новој – сва имена, правилно и читко написана.

    Претражујући архивску грађу, наишли смо на фотографије старог споменика, који се од 1946. године, па до реконструкцији трга налазио у центру града. Интересантно је да је скулптуру бронзаног војника израдио  скулптор руског порекла – Иван Лукомски, који је предавао у Крушевачкој гимназији ликовну културу.

    То је био још један разлог да се уради реплика старог споменика о којем су нам причали старе фотографије и малобројни стари Крушевљани.

    Руске и српске ветеранске организације овог пута су демонстрирале шта све може да се постигне слогом и договором. Наравно и градске власти градова побратима су допринели успешном завршетку већ давно започетог посла. А и наша организација сународника није седела скрштених руку. Поднеле смо иницијативу да простор око споменика буде оплемењен белим брезама као симболом државе порекла изгинулих војника.

    Без обзира што је дан био необично прохладан за ово доба године, на обали Расине јуче се окупило мноштво људи. Значи да је сећање живо!

    Свечаности откривања обновљеног споменика код Расинског моста је присуствовао Јевгениј Чуносов, представник  Липецке администрације и председник организације Липецки официри ВДВ и ветерани бојевих дејстава. У свом говору, гост из далеке Русије је подвукао значај сталног обнављања сећања на заједничку борбу против фашизма.

    Заменик градоначелника Крушевца, господин Јовановић, захвалио је руководству и грађанима братског Липецка на помоћи и пријатељству исказаном у претходном периоду.

    Венце у славу хероја из Совјетског Савеза погинулих у борбама за ослобођење Крушевца положили су представници Града Крушевца и Града Липецка, Војске Србије, ветеранског удружења „Бојево братство“ и многобројни други поштоваоци јуначких дела бораца за ослобођење Крушевца у Другом светском рату.

    Свечаност су увеличале ученице соло певања Музичке школе у Крушевцу.

    Пажњу присутних су нарочито привукли представници четничке организације Крушевца. Двојица савремених четника, са црним шубарама, у зеленим униформама и уредно поткресаним брадама, развили су црни четнички барјак с мртвачком главом и укрштеним костима испред новооткривеног споменика! Поред совјетске црвене петокраке звезде, постављене високо на обновљеном споменику совјетским борцима, завијорила се црна застава Југословенске војске у отаџбини!

    Четнички представници су присутнима показивали фотографије на којима су приказани припадници четничког покрета у Крушевцу 14. октобра 1944. године и објашњавали њихову улогу у ослобођењу града. Ово је нарочито привукло пажњу госта из Русије, заменика градоначелника Липецка.

    Одакле потиче ова противречност? Ко је 1944. године ослободио Крушевац?

    Одговор се не може дати једнозначно. Четници Расинског краја, под командом пуковника Кесеровића, су сарађивали с окупатором – то је непобитна истина. Међутим, када су видели приближавање савезничке Црвене армије, четници су приступили раније разрађеној доктрини да овладају ситуацијом на терену и наступајућим савезницима се наметну као снага која се бори против сила осовине.

    Као што знамо, овакав маневар је био осуђен на неуспех. Велике силе су много пре ослобођења Крушевца заузеле јасан став ко су им савезници у тадашњој окупираној Југославији, а ко не. Судбина четничког покрета је запечаћена доктрином Кремља о успостављању социјалистичког државног уређења у земљама које ослободи Црвена армија.

    Међутим, тих дана, на терену, што значи у Крушевцу, на сцени је био покушај да се ток историје скрене у другом правцу. Најживописнији детаљ тог покушаја је вероватно поступак четничког команданта, пуковника Драгутина Кесеровића. У ослобођеном Крушевцу, под заштитом Црвене армије, Кесеровић се обратио окупљеном народу са балкона хотела „Париз“. Када је завршио говор, пошто је већ раније сазнао да црвеноармејци већ хапсе његове четнике, Кесеровић се извинио присутним совјетским официрима и повукао се у тоалет. Из хотелског тоалета, четнички командант је побегао кроз прозор и одмах се повукао према планини Гоч, као и његови саборци.

    Таква су времена била; глава је морала да се чува и лукавством.

    Пуковника Кесеровића су нове власти касније ухватиле, осудиле на смрт и стрељале. Да ли треба имати разумевања за поступке четника током Другого светског рата или не, то је питање око кога се као народ, на жалост, и данас мучимо.

    Међутим, не би требало да тако нечим оптерећујемо госте из иностранства. Има и других начина да искажемо своје ставове и мишљења, а не да о нашим недоумицама суди неко ко живи више хиљада километара далеко.

     

    Ирина Миљковић

    Љубомир Костић

     

    Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com