Zaštitnik gradjan Zoran Pašalič izjavio je danas da se Medjunarodni dan ljudskih prava u svetu i Srbijii dalje obeležava u svetlu brojnih oblika kršenja ljudskih prava, pre svega prava dece, žena, prava LGBT zajednice, nacionalnih manjina, tražilaca azila i drugih.
On je u pisanoj izjavi naveo da nasilje, pre svega porodično i partnersko, još veliki problem srpskog društva i ukazao da je od početka godine više od 30 žena ubijeno u porodičnom nasilju.
„Podaci pokazuju da je svaka treća žena u Srbiji prebijena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja, a skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama.
Nasilje se minimizira, a njegovo procesuiranje nije dostiglo zadovoljavajuću efikasnost, pa su kazne izrečene nasilnicima još uvek veoma blage“, upozorio je Pašalić.
On je naveo i da su osobe sa invaliditetom i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama.
Lica sa mentalnim smetnjama često su faktički lišena slobode u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, iako u pravnom sistemu za to ne postoji pravni osnov.
Prema poslednjim zvaničnim podacima oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mladjih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja, naveo je Pašalić.
Zaštitnik gradjana je za poslednjih jedanaest godina samo u oblasti prava deteta dobio 3.500 pritužbi i tim povodom nadležnima uputio oko hiljadu preporuka za unapredjenje položaja i prava dece.
Zaštitnik gradjana je ukazao da pogibije radnika na radnim mestima predstavljaju upozorenje da su nedovoljno razvijena svest nadležnih organa, ali i čitavog društva o značaju bezbednosti radnika, kao i zaštiti radnika na radu, koji su i dalje uzroci ovakvih tragičnih događaja.
Najčešće povrede prava na koje su radnici ukazivali su neisplaćene ili neredovno isplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, zlostavljanje na radu, rada „na crno“, uskraćivanja prava na korišćenje bolovanja i godišnjih odmora, naveo je Pašalić i dodao da su posebno ugrožena prava radnika u privatnom sektoru.
Iako je ostvaren značajan napredak u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, zaštitnik gradjana skreće pažnju da problemi u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ipak postoje, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Kako je dodao, sloboda medija i izražavanja, ključni su za razvoj demokratskog društva i zahtevaju neumorno angažovanje države, nevladinog sektora, gradjana i medija.
Pritisci na medije medjutim, upozorava Pašalić, očigledni su i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare, a niska i neredovna primanja, rad ‘na crno’ i nepovoljni radni ugovori uslovili su položaj novinara još težim.
Naveo je i da je medjunarodna zajednička misija medijskih organizacija preporučila je nadležnim organima u Srbiji da klasifikuju novinarstvo i medije kao posebno pitanje od značaja za instituciju republičkog zaštitnika gradjana, kako bi se toj instituciji u većoj meri omogućilo da se bavi pritužbama i pitanjima u oblasti novinarstva i medija.
