На попису из 2011. године, у Општина Сурдулица је пребројано 20 319 становника.
Међутим, према подацима Фонда за здравствено осигурање, на концу 2019. године, у Општини Сурдулица је било укупно 19 008 осигураника. Иако подаци добијени пописом становништва и подаци о броју осигураника здравственог осигурања нису међусобно потпуно упоредиви (има становника који нису здравствено осигурани), разлика од преко хиљаду триста људи јасно указује да је број становника Сурдулице и околине данас осетно мањи него пре десетак година.
Податке о становницима Сурдулице смо потражили од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Тако смо сазнали да у Општини Сурдулица има укупно 6 066 осигураника – лица која уплаћују допринос за ПИО, од чега је 5 267 запослених, 619 осигураника који се баве сaмосталним делатностима и 171 пољопривредник. Број осигураника има тенденцију раста; 2015. године је било само 5 506 осигураника.
С друге стране, број пензионера у Општини се временом смањује. Од 4 016 корисника пензије у 2015. години, на свршетку 2019. године остало је 3 893 корисника пензије. Од тог броја, 3 457 су пензионери чија је пензија стечена у радном односу, 206 пензионера су се бавили самосталним делатностима или наследили тако стечену пензију, а 230 су били пољопривредници.
Породичних пензионера у Сурдулици има 1 007, а инвалидских пензионера 914.
Изнете бројке јасно показују да пензионери чине значајан сегмент становништва Сурдулице и околине, око једне петине.
Да ли сурдулички пензионери заузимају одговарајуће место у друштвеном животу своје средине, сагласно својој бројности? Одговор смо потражили у Удружењу пензионера Општине Сурдулица, основаном 28. јуна 1953. године.
Председник Удружења је Миле Величковић, живахни пензионер из Сурдулице. Иза Милета Левака, како га овде сви знају, је богато радно искуство. (Ово „Миле Левак“ није никакав погрдни надимак. Господин Величковић је у младости био добар левоноги фудбалер, па је тако стекао надимак који га и данас прати.) Машински инжењер по образовању, радио је у „Мачкатици“, па у Фабрици обојених метала у Владичином Хану од њеног оснивања, а радни век је завршио као командир професионалне ватрогасне јединице у Сурдулици.
Шта можете рећи нашим читаоцима о раду Удружења пензионера у Сурдулици?
Удружење пензионера у Сурдулици има дугу и богату традицију, а ми се трудимо да будемо достојни наследници својих претходника.
Раније је постојало и посебно удружење инвалида рада, али сада имамо јединствено Удружење. Од око четири хиљаде пензионера у Општини, годишњу чланарину плаћа између 500 и 700. Има пензионера који и не знају за постојање Удружења, што је велика штета.
Имамо, поред просторија у Сурдулици, и дванаест месних организација у околини.
Пензионери из Сурдулице се друже у нашим просторијама, где ради и пензионерски шаховски клуб. Попијемо кафу или сок (ништа се никада није плаћало, нити ће се плаћати), можемо да пратимо телевизијски програм, понеко, коме је то потребно, послужи се телефоном…
Сиромашним и угроженим пензионерима, сваке године, поделимо пакете с основним потрепштинама као помоћ. Ово је нарочито потребно пензионерима у удаљеним селима у околини, где се може видети прави јад и чемер. У последњој акцији, поделили смо 97 таквих пакета.
Спроводимо и акцију „Зимски пакет“; својим члановима обезбеђујемо набавку основних намирница и других потрепштина с одложеним плаћањем у три рате.
У сарадњи с „Дунав осигурањем“, нудимо врло повољно животно осигурање пензионерима у Сурдулици.
Годишње организујемо преко двадесет дружења, а највеће је дружење за Видовдан, када имамо проблема да сместимо све госте. Дружимо се и с пензионерима из других средина, побратимили смо се с удружењима из Врањске Бање, Босилеграда, Власотинца и Алексинца.
Учествујемо и на спортским такмичењима пензионера. Сваке године, на Олимпијаду „Треће доба“ у Врњачку Бању шаљемо екипу у различитом саставу. Учествујемо и на „Дорћолијади“.
Како финансирате свој рад?
Од државе смо добили читаве 44 хиљаде динара за свој рад. То је око 11 динара и 50 пара по пензионеру у Сурдулици.
Имамо приходе од чланарине коју плаћају наши чланови, а остварујемо и приходе од провизије коју нам плаћа осигуравајуће друштво за полисе које закључимо с пензионерима. Међутим, услови су све неповољнији. Премија осигурања је повећана са 250 на 300 динара месечно. Од уплаћене премије, раније је Удружење добијало 8% и још 2% је добијала Окружна организација пензионера. Сада добија једино Удружење, и то само 6% од премије осигурања. Текуће године, зарадили смо око 43 хиљаде динара по основу око двеста продатих полиса животног осигурања.
Све што остваримо, утроши се на добробит пензионера у Сурдулици. Простор у Сурдулици у коме боравимо је у власништву Фонда ПИО, али сами сносимо трошкове грејања, електричне енергије и друге сличне дажбине.
Као што сам навео, помажемо угроженим и сиромашним пензионерима поделом пакета и на друге начине.
Уколико премине неко од наших чланова, породици дајемо помоћ у износу од хиљаду динара.
Својим радом не остварујемо никакву личну корист, већ све чинимо у корист пензионера у Сурдулици. Нарочито се трудимо да помогнемо пензионерима којима је то потребно.
Имате ли помоћ од државе и локалне самоуправе?
Држава се, као што рекох, није претргла – дала нам је 44 хиљаде динара.
У Општини Сурдулица имамо велику помоћ. Кров наше сале је почео да прокишњава, али нам је Општина дала помоћ у вредности од око 600 хиљада динара, тако да смо кров поправили, а и покрили смо терасу испред сале металном конструкцијом и профилисаним лимом.
Ипак, највише смо помогли сами себи, а нарочито сиромашним и угроженим пензионерима.
Сурдулица, мај 2020. године
Драгана Костић
