Да бисмо прикупили што више информација о помоћи локалне самоуправе Параћина овдашњим привредницима, обратили смо се, наравно, Општинској управи. Општинска администрација, као свака администрација – један радник је задужен за ово, други је задужен за оно… На свршетку, обавили смо разговор са четири висока чиновника Параћинске општине: Војиславом Васићем, начелником Управе за инвестиције и одрживи развој, Драганом Богдановић, замеником начелника Управе за пољопривреду и локални економски развој, Иреном Милошевић, начелником Одељења за локални економски развој и Слађаном Љутић, саветником у Одељењу за пољопривреду. Ево шта кажу параћински општинари о локалној привреди.
Да ли у Параћину постоје примери удруживања занатлија, малих произвођача робе и пружалаца услуга у задруге, кластере, или на неки други начин?
У Параћину постоје три локална удружења привредника. Опште удружење предузетника окупља више хиљада чланова и живи већ неколико деценија. Удружење привредника је удружење великих предузећа. Постоји и Удружење приватних предузетника, власника и закупаца некретнина зоне унапређеног пословања Бид Зона „Корзо“, које окупља предузетнике и власнике локала у центру града.
Колико, у Параћину и околини, има регистрованих пољопривредних домаћинстава?
У Општини Параћин тренутно има 2 912 регистрованих пољопривредних газдинстава, од чега је 18 предузетника, два предузећа и једно лице које спада у остала правна лица. Број пољопривредних газдинстава варира из године у годину.
Да ли у Параћину и околини има земљорадничких задруга или других облика удруживања пољопривредника?
У Општини Параћин живи 39 пољопривредних удружења. Окупљају пољопривреднике који се баве повртарством, воћарством, четири од њих окупљају
пољопривреднике – сточаре… Ова удружења помажу члановима кроз заједничку набавку опреме, заједнички пласман производа и на друге начине.
Шта се догодило са земљорадничким задругама које су раније постојале?
Земљорадничке задруге су запале у проблеме у свом пословању и отишле у стечај. У Параћину је постојала Земљорадничка задруга „7. јули“ и постојале су две задруге у селима у околини – у Дреновцу и у Рашевици. Обрадиво земљиште које су користиле је, углавном, враћено у реституцији, а пословни простор којим су располагале (локали у Параћину) се користи у друге сврхе.
У Параћину је постојало Пољопривредно добро „1. мај“ које је припојено Цементари у Новом Поповцу пре приватизације.
Да ли и како локална самоуправа подстиче удруживање малих привредника, укључујући у пољопривреднике, у задруге, кластере или на било који други начин?
Раније су субвенције пољопривреди, и привреди уопште, даване удружењима, те је то знатно подстицало њихово основање и рад. Сада се субвенције додељују непосредно пољопривредницима.
Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља спроводи своје пројекте и пружа значајну подршку овдашњим привредницима.
Увек смо помагали рад удружења привредника, што и сада чинимо, у делу обезбеђивања потребне документације, саветима и на друге начине. Међутим, могућности локалне самоуправе у помоћи привреди нису велике. Једноставно, тако је устројена држава Србија.
Последњих година, помогли смо, колико смо могли, оснивање Задруге у Дреновцу.
Писали смо о Земљорадничкој задрузи у Дреновцу. Колико смо схватили, та Задруга није заживела.
Ми смо ту да помогнемо, али, схватите, немамо великих могућности.
Постоји ли подршка локалне самоуправе занатлијама и малим породичним предузећима у Параћину и у чему се она огледа? Да ли се ради на заједничком наступу на тржишту параћинских привредника? Да ли Општина промовише производе и услуге фирми са своје територије? Да ли се организују едукације параћинских привредника?
У Параћину се, сваке године, организује Међународни сајам привреде, у октобру претходне године је одржан јубиларни двадесети по реду. Било је између седамдесет и осамдесет излагача, како великих фирми, тако и занатлија и пољопривредника, на простору од око хиљаду триста метара квадратних.
Редовно организујемо одласке овдашњих пољопривредника на Међународни пољопривредни сајам у Нови Сад, а уприличили смо и посете сличним сајмовима у Берлину, Венецији, Паризу, Измиру, Пловдиву…
Одржавамо едукације за пољопривреднике из околине Параћина, зимске школе о пољопривреди, предавања и друго.
Међутим, сматрамо да је најважније што Општина може да уради за привреду је развој инфраструктуре као неопходног услова за развој привреде. На то се троши, убедљиво, највише новца.
У току је развој географско-информационог система, за који сматрамо да ће бити врло користан привредницима.
Сматрамо да, и у Параћину и шире, треба више пажње посветити домаћим привредницима и домаћим инвестицијама. Радимо и на доласку инвеститора из иностранства, у току су велики такви пројекти, али за осетнији привредни и друштвени развој су неопходне веће домаће инвестиције. Страни инвеститор може да дође у нашу средину и увек је, наравно, добродошао. Међутим, страни инвеститор може и да оде из Србије, рецимо ако негде другде у свету нађе још повољније услове за пословање. Домаћи инвеститори, када једном уложе новац овде, теже се одлучују за одлазак из земље.
Локална самоуправа чини све што је у њеној надлежности да створи повољнију пословну климу. Успели смо да привучемо и домаће инвеститоре, сразмерно више него многе друге општине у Србији, али све је то ипак недовољно.
У томе улогу има и Привредни савет Општине Параћин који чине истакнути привредници, директори локалних и републичких јавних предузећа, представници локалне самоуправе и удружења привредника.
Да ли параћинска локална самоуправа поспешује самозапошљавање својих становника и како?
У Параћину је основан Локални савет за запошљавање чији је председник управо ваш саговорник, Војислав Васић. Током 2011., 2012. и 2013. године, од новца локалне самоуправе, поспешивано је самозапошљавање Параћинаца, али се од тога одустало. Одзив заинтересованих је био релативно мали, а разлог је у чињеници да сличне програме спроводи и Република Србија, преко Националне службе за запошљавање.
Шта би Општина Параћин могла још да учини за занатлије, предузетнике и пољопривреднике са своје територије и зашто то још увек није предузела?
На жалост, у садашњим законским оквирима, не можемо да урадимо нешто више него што већ чинимо. Општина помаже, колико је у могућности, набавку опреме, као и набавку расних грла и подизање вишегодишњих засада. С друге стране, не радимо на обезбеђивању тржишта за пољопривредне и друге производе овдашњих произвођача јер немамо законских основа за тако нешто.
Који је највећи проблем параћинских привредника који локална самоуправа не може да реши?
Највећи проблем је неравноправан однос државе према домаћим и страним инвеститорима, што је проблем у читавој земљи. Када би се и домаћи привредници подстицали у инвестирању као што се то чини са страним компанијама, било би много боље. Зашто нико од домаћих послодаваца не добија субвенције по више хиљада евра по новоствореном радном месту?
У Параћину се појављују инвеститори из иностранства, рецимо компанија Римастер из Шведске; очекујемо да следеће године издамо производну халу од око три и по хиљаде квадратних метара страном инвеститору, што све много значи за локалну средину. Међутим, требају нам озбиљније домаће инвестиције.
Намеравамо да овај разговор преведемо и објавимо и на ромском језику.
Одлично, у Параћину постоји удружење Рома „Ђурђевдан“, али немамо никакву организацију која би окупљала Роме привреднике.
Параћин, јун 2019. године
Љубомир Костић
Фото: Д. К.; Љ.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
