Pisao je lirske, emotivne pesme i nagradjivan za svoje delo. Izmedju ostalog, dobio je Tomšičevu, Župančičevu i Veroniku nagradu, a 1982. godine i Prešernovu.

Prve pesme objavio je 4. jula 1945. godine za vreme rata, a 1953. inspirisao je slovenačku javnost pesničkom zbirkom Pesmi štirih (Pesme četvorice), koju je objavio zajedno sa još tri giganta moderne domaće poezije Tone Pavček, Janez Menart i Kajetan Kovič.Kolekcija je imala nekoliko reprinta i poslužila je kao izuzetan dokaz interkonekcije četiri tako različita pesnika, ujedinjena kao jedan u jednu.

Poslednji od antologijskog kvarteta bio je oproštaj od Zlobeca. Janez Menart umro 2004. godine, Tone Pavček 2011. i Kajetan Kovič tri godine kasnije.

Ciril Zlobec rodjen je kao sedmo dete. Osnovnu školu je pohadjao u selu Avber, gimnaziju u Gorici i Kopru. Iz Gimnazije je isključen 1941.

Bio je u partizanima, a potom nastavio studije u Ljubljani. Bio je urednik Radio Ljubljane od 1969-72, a od 1972. urednik redakcije kulturno-umetničkog programa Radio Ljubljana.

Poznat je i kao prevodilac Dantea, Leopardia, Kardučia, Montala, Ungaretia, Kvazimoda.

Sa srpskog na slovenački preveo je Daviča i Popu. Tri decenije bio je glavni urednik književne revije Sodobnost.

Zlobec je bio od 1985. dopisni član, odnosno vanredni i od 1999. redovni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Takodje je bio član Hrvatske akademije nauke i umetnosti i član Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Mediteranske akademije u Napulju.

Zlobec je napisao više zbirki pripovedaka i dva romana. Poslednja Zlobecova knjiga objavljena je 1992. pod naslovom „Lepo je biti Slovenac, ali nije lako“ (Lepo je biti Slovenec, ni pa lahko.)

Zlobec je za prevodjenje dobio, pored drugih, nagrade Eudjeno Montale, a 2014. godine nagradu Bosanski stećak, dok je Jaša nagradu dobio posmrtno.

Bio je počasni gradjanin Ljubljane i počasni doktor Univerziteta u Kopru. Do 1992. bio je član Predsedništva Republike Slovenije.