• Analize I Kolumne

    Радна обавеза за здравствене раднике у Србији

    Одлуком председника Републике, председника Владе и председника Народне скупштине, Република Србије је, од 15. марта 2020. године, у ванредном стању.

    О исправности овакве одлуке, тек ће се водити полемика. Ванредно стање није прогласила Народна скупштина јер није могла да се састане, а није се састала из разлога заштите здравља и спречавања ширења заразе. У другим земљама није тако. Парламенти заседају, у време текуће пандемије, широм Европе, од оног наднационалног (Европског) до парламената у Бањалуци или у лажној држави са седиштем у Приштини.

    Међутим, шта је – ту је. У овом тренутку, треба размишљати о заштити живота и здравља становништва и очувању других основних вредности друштва.

    Како функционише државни механизам Републике Србије у време ванредног стања? У ком делу је измењен редован правни поредак у земљи? Одговоре на наведена питања је могуће наћи у уредбама и другим одлукама које су донели државни органи пре и за време ванредног стања.

    Пооштрена забрана кретања

    На седници одржаној 8. априла 2020. године, Влада Републике Србије, уз супотпис председника Републике, изменила је своју Уредбу о мерама за време ванредног стања.

    Изменама и допунама уредбе пооштрена је забрана кретања грађана, тако да је сада забрањено кретање од петка у 17 до понедељка у 5 часова. Од забране кретања су изузети здравствени радници с лиценцом, припадници Војске и Полиције који су на задатку, лица којима Министарство унутрашњих послова изда дозволу за кретање, возачи, пилоти, морнари и машиновође у међународном саобраћају и лица којима је потребна неодложна здравствена помоћ и њиховим пратиоцима.

    На јавним местима је забрањено задржавање више од два лица заједно (не рачунајући децу и њихове родитеље), забрањује се кретање у парковима и на сличним површинама и ограничава се број присутних на сахрани на десет лица.

    Прецизирано је да забрана кретања лица која су заражена или се сумња да су заражена корона вирусом траје до отклањања сумње, односно до добијања резултата одговарајућег теста.

    За прекршиоце, предвиђена је прекршајна одговорност и новчана казна од 50 до 150 хиљада динара.

    Тражиоцима азила је строго ограничено кретање, тако да не могу да напуштају прихватне центре у којима се налазе, осим уз посебну дозволу.

    Радна обавеза радника у здравству у ванредном стању

    Најзначајнија је измена која се односи на формирање привремених болница и на увођење радне обавезе радника запослених у јавним здравственим установама.

    Привремене болнице за лечење заражених корона вирусом, од сада, формира Влада, без обзира на испуњеност Законом о здравственој заштити прописаних услова.

    Запослени у јавним здравственим установама могу бити упућени, усменим налогом свог руководиоца, на рад у у другу здравствену установу, укључујући и привремене болнице. Ко до запослених одбије усмени налог, добиће писмени налог. Ко и то одбије, прекида му се радни однос. Права из радног односа, запослени остварују у установи из које су упућени.

     

    Драги читаоци, већина нас иде својим кућама да тамо проведе предстојећи шездесеточасовни полицијски час. Онима који ће и за предстојећи викенд радити, желимо пуно среће и успеха.

    После викенда, потрошићемо пензије које су млађи подигли на банкарским и поштанским шалтерима и на банкоматима, а за рачун својих старијих. Шта ћемо трошити на даље, време ће показати.

     

    Љубомир Костић

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com