У Горњој Топоници код Ниша постоји, близу сто година, установа намењена лечењу душевних болесника, данас Специјална болница за психијатријске болести „Горња Топоница“.
Историја ове установе је врло занимљива. Још пре Првог светског рата, Краљица Наталија је продала држави уређено земљиште с неколико мањих зграда, на коме се сада налази Специјална болница. Имање је добила у бракоразводној парници од Краља Милана. Држава Србија је, одмах по куповини, земљиште наменила за изградњу болнице.
Ратови су омели изградњу планиране здравствене установе, али је, двадесетих година прошлог века, изграђена вила у којој је, све до Другог светског рата, боравио Принц Ђорђе Карађорђевић. Убрзо су подигнуте и две најстарије зграде за боравак и лечење болесника, тако да је болница почела с радом.
О раду Специјалне болнице и заштити пацијената и запослених од заразних болести, обавили смо разговор с Драганом Милошевићем, доктором медицине, иначе истовремено и психијатром и епидемиологом. Рад у Специјалној болници од 1996. године до данас је потпуно квалификовао нашег саговорника, тако да на наша питања одговара с лакоћом.
Које услуге пружа Специјална болница за психијатријске болести „Горња Топоница“? Одакле долазе пацијенти Специјалне болнице?
Као што и сам назив каже, Специјална болница помаже психичким болесницима. Бавимо се лечењем оболелих од различитих психоза и лечењем болести зависности (алкохолизам и наркоманија).
Посебан део нашег рада је посвећен геронтопсихијатрији, лечењем старијих лица с психичким обољењима и њиховим збрињавањем, слично као у старачком дому.
Имамо и посебну организациону јединицу која се бави форензичком психијатријом, где бораве починиоци кривичних дела којима је одређено обавезно психијатријско лечење.
Поред болничког лечења, помажемо својим пацијентима и амбулантно, у Центру за заштиту менталног здравља у Нишу. Центар пружа помоћ пацијентима који су лечени у болници, па се лечење наставља у средини у којој редовно живе и раде. Поменути Центар је замишљен за пацијенте с територије Градске општине Медијана, а требало би да се отворе слични центри и у другим градским општинама. До тада, Центар пружа услуге свим пацијентима из Ниша и околине.
Специјална болница у Горњој Топоници је највећа од пет таквих установа у Србији (постоје и у Београду, Вршцу, Ковину и Новом Кнежевцу), а прима пацијенте са широког подручја од Јагодине и Бора до Прешева и Димитровграда.
Сличном делатношћу, али у мањем обиму и у ужем спектру здравствених услуга, бави се и Клиника за психијатрију Клиничког центра Ниш, која користи део простора у Специјалној болници.
Колико запослених има Специјална болница и каква је структура запослених?
Специјална болница има укупно 507 запослених.
Упослен је 51 доктор медицине; од тога 22 психијатра, 14 неуропсихијатара, имамо два интерниста, клиничког биохемичара, радиолога, стоматолога и десеторо млађих колега на специјализацији и оних који ће тек специјализирати.
С болесницима непосредно ради, поред лекара, и осам психолога (од тога четворо клиничких психолога), шест социјалних радника и три радна терапеута.
У Специјалној болници ради и 217 радника са средњом или вишом медицинском школом.
Остали запослени обављају послове који нису непосредно везани за лечење болесника.
Којим материјалним средствима располаже Специјална болница?
Специјална болница користи девет зграда павиљонског типа у којима су смештени болесници, а имамо оформљену и биохемијску лабораторију, ЕГ кабинет, рендген кабинет и стоматолошку ординацију.
Постоји и фискултурна сала и просторије намењене радној терапији болесника.
До пре неколико година, обрађивали смо и више хектара пољопривредног земљишта и тако обезбеђивали део намирница за исхрану болесника. Сада то земљиште обрађује Казнено-поправни завод из Ниша.
Ко је оснивач Специјалне болнице и како се финансира њен рад?
Оснивач наше установе је Република Србија, која потпуно финансира њен рад.
Колико пацијената борави у Специјалној болници и колико се дуго задржавају?
У овом тренутку, лечимо 684 пацијента. Број пацијената се креће између 630 и 700.
Дужина болничког лечења психијатријских болесника, из медицинских разлога, није дуга – до месец дана. После тога, лечење може да се настави у средини из које је пацијент дошао.
Међутим, имамо значајан број пацијената који код нас бораве много дуже, често и више година, али не из медицинских, већ из социјалних разлога. Ради се о пацијентима који, једноставно, немају где да се врате када престане потреба за болничким лечењем. Такви пацијенти бораве код нас и до десет година.
Поред тога, на Форензичком одељењу бораве пацијенти којима су судови одредили меру обавезног психијатријског лечења. Својим одлукама, судови одреде до када ће обавезно лечење трајати, обично више година. Суд може да одреди и да обавезно лечење траје неограничено, до доношења нове судске одлуке. У таквим случајевима, уколико наши лекари процене да је безбедно пустити пацијента на слободу, спроводи се судски поступак и пацијент излази из болнице тек по доношењу судске одлуке.
Да ли се у Специјалној болници спроводи вакцинација, обавезна и добровољна?
Велики број пацијената и запослених у Специјалној болници условљава и потребу за вакцинацијом.
Имамо пацијенте који код нас дођу, поред психичких тегоба, и с отвореним повредама – ранама, отвореним преломима костију и слично. Такви пацијенти обавезно бивају заштићени против тетануса. Прошле године је против тетануса вакцинисано 76 пацијената, а ове године, до сада, 52 пацијента.
Сваке године организујемо и вакцинацију против сезонског грипа, за пацијенте и за запослене. Претходне године, вакцину против грипа је примило око 200 пацијената и око 30 запослених.
Пошто се ради о необавезним вакцинама, увек тражимо сагласност за вакцинацију од пацијената којима није одузета пословна способност. Уколико је пацијенту одузета пословна способност, сагласност даје старатељ. Дешава се, за вакцину против тетануса, да пацијент не може у том тренутку разумно да расуђује, а да вакцину треба дати што пре. У таквим случајевима, тражимо сагласност чланова породице.
За запослене у Специјалној болници је обавезна вакцинација против хепатита Б. Примена ове вакцине је обавезна за све здравствене раднике у Србији, а код нас је потреба за заштитом од хепатита Б нарочито изражена. Добар део наших пацијената је заражено овом болешћу јер су користили нестерилисане игле за узимање опојних дрога.
Пре десетак година, запослени у Специјалној болници су вакцинисани против хепатита Б. Код сваке повреде (обично иглом за шприц) или контакта с материјама које потичу од особе заражене хепатитом Б, обавезно се примењује иста вакцина, тако да је већина радника и данас заштићена. Тренутно се припремамо за нову свеобухватну вакцинацију. Прво ћемо тестирати постојање антитела која штите од вируса хепатита Б у крви свих запослених, а потом ћемо спровести саму вакцинацију.
Нема потребе за вакцинацијом свих пацијената против хепатита Б јер су они мање угрожени. Вакцинишемо само оне за које постоји сумња да би се могли заразити.
У вези с вакцинацијама које спроводимо, имамо врло добру сарадњу с Институтом за јавно здравље из Ниша.
У чему је значај вакцинације пацијената и особља Специјалне болнице?
Значај вакцинације у заштити здравља становништва, уопште гледано, је огроман. Вакцинацијом су сузбијене многе заразне болести, које су, у прошлости, однеле бројне људске животе.
Што се наших пацијената тиче, врло је значајно што спроводимо вакцинацију против сезонског грипа. Наши пацијенти, после вакцинације, не добијају грип или га добију у врло благом облику. Старији пацијенти и пацијенти који болују од хроничних болести би били, без вакцинације, изложени грипу, а то за њих може бити врло опасно; грип може довести до трајног оштећења здравља, па и до смрти.
Вакцина против тетануса, коју примењујемо на пацијентима, је, такође, врло значајна. Тетанус је тешка и, најчешће, смртоносна болест.
Због сталне опасности од заразе вирусом хепатита Б, нужна је вакцинација особља болнице против ове болести. Хепатит Б изазива вирус који је способан да изазове болест и у врло малим количинама. Оно што је добро је чињеница да је потребно, да би се неко заразио хепатитом Б, да вирус доспе у крвоток. Обичним додиром с зараженом особом се то не дешава, али се дешава уколико вирус доспе до неке, макар и најситније, ранице на кожи здраве особе. Наши радници су у непосредном додиру с пацијентима зараженим хепатитом Б и увек постоји опасност да се заразе овом опаком болешћу.
Иначе, хепатит Б се дуго развија у организму човека, а често доводи до цирозе јетре и примарног карцинома јетре.
Има ли пацијената – странаца у Специјалној болници и да ли су они вакцинисани?
Врло ретко имамо пацијенте из иностранства.
Од када је почело кретање избеглица из азијских земаља према Европи, имали смо неколико пацијената из те популације – једног из Авганистана и неколико са Блиског и Средњег истока.
Сматрам да би овакве пацијенте обавезно требало вакцинисати против морбила, а и против других болести.
Горња Топоница код Ниша, јул 2019. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
