Analize I Kolumne

Руси у Топлици

У Прокупљу, већ пуних девет година, постоји Удружење српско-руско пријатељство „Топлица“.

Откуд такво удружење у Топлици, у Јужној Србији, хиљадама километара далеко од Русије?

Одговор нам даје председник Удружења, Миодраг Дамњановић. Председник Дамњановић, већ у деветој деценији живота, бистро разговара и спретно води послове Удружења.

Како и не би, ради се о човеку који је дипломирани економиста и инжењер организације рада, сада пензионеру с навршеним пуним радним стажом у више предузећа у Београду и у Нишу, али највише у Прокупљу.

„Удружење ,Топлица` је основало двадесетак чланова, а и сада нас нема много више, око тридесет пет.

Увек смо више полагали на квалитет него на квантитет.“, објашњава нам председник и наставља: „Активности удружења су, од почетка, засноване на заједничком словенском пореклу, православљу и блискости језика двају народа.

Увек смо учествовали у обележавању значајних историјских догађаја и годишњица и сарађивали са сличним удружењима, просветним и културним организацијама и државним органима.“.

„И у будућности ћемо наставити са истим активностима.

До конца године, намеравамо да обиђемо Споменик руским војницима на Црвеном крсту у Нишу и да учествујемо у обележавању годишњице погибије пуковника Рајевског у Горњем Адровцу код Алексинца.“

„Оно што смо, до сада, добрим делом пропустили, а што ћемо свакако исправити, јесте израда студије о учењу руског језика у школама у Топлици. Та се тема занемарује, упркос њеном значају.“

Показује нам Миодраг Дамњановић и књигу коју је издао 2013. године: „Руси у Топлици 1918 – 1940“.

Листајући прегледно изложено штиво, одмах видимо да су Руси имали велики утицај на прокупачку средину између два светска рата.

Побројано је, у књизи, преко двадесет учитеља, наставника и професора, десетак инжењера, техничара и геометара, исто толико свештених лица, али и више занатлија, војника и људи разних других занимања.

„Није тако било само пре Другог светског рата.“, кажу нам чланови Удружења, „Ми, старији Прокупчани, добро памтимо Русе као своје наставнике и професоре у време социјалистичке Југославије.“.

У Прокупљу и околини има и материјалних трагова присуства и рада Руса на простору Топлице.

На изградњи пута Прокупље – Житни Поток, врло тешкој – кривудавој и стрмој саобраћајници која води преко планине Видојевице, радио је руски емигрант са Крима Никита Рогачи.

Никита је на Криму оставио супругу и ћерку, а у Србији није имао порода, али је оставио један врло леп и користан споменик, по коме га овдашњи народ и данас памти.

У месту Бели Камен (које је данас излетиште и одмаралиште), на самом гребену Видојевице, Никита је 1931. године изградио, украј пута, у хладу столетне букве, врло лепу чесму.

Здрава и хладна планинска вода са чесме је напојила многог путника који је пролазио тешким друмом, а Никита Рогачи је себи оставио вечни спомен.

Током тешких дана 1999. године, у Прокупљу је, испред Дома здравља, радила руска покретна болница под шаторима.

Двадесетогодишњица рада руске аеро-болнице обележена је постављањем спомен-плоче на фасади Дома здравља.

Сазнајемо да је веза Прокупља и Топлице с Русима и Русијом и данас жива.

Потомци Руса који су у Прокупље дошли после Октобарске револуције још увек овде живе, али у све мањем броју.

„Из Топлице се исељавамо и ми Срби, те неће Руси!“, шале се наши саговорници.

У Топлици има више Рускиња које су се удале за овдашње домаћине, што заслужује посебан чланак.

Можда је најплодоноснији пример везе два народа чињеница да је из Прокупља отишло више ученика и студената на школовање у Русију.

Верујемо да ће у Русији ишколована српска младеж даље продубити везе и пријатељство двају народа.

Прокупље, август 2019. године

Љубомир Костић

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh