Ljudi koji su za zajednički život i koji dele ideje antifašizma i bratstva i jedinstva, treba da saradjuju i da formiraju mrežu kao alternativu vladajućim nacionalističkim ideologijama u regionu, rečeno je na okruglom stolu „BiH i Srbija u dijalogu odgovor civilnog društva“, koji je održan u Tuzli.
Na tom skupu koji su priredili Fondacija „Istina, Pravda, pomirenje“ iz Tuzle i Helsinški odbor za ljudska prava iz Beograda, gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović rekao je da se tradicija antifašizma u regionu mora negovati, jer ako antifašisti ćute, fašisti dižu glavu.
On je pozvao antifašiste da se više okrenu sebi, da se češće sreću i da grade mrežu.
„Tuzla je dobro mesto da bude centar mreže. Ovo je grad bratstva i jedinstva, u kojem je čovek čoveku brat, a ne vuk. Umesto da se ponosimo bratstvom i jedinstvom, nas je kao sramota“, rekao je Imamović.
Podsetio je da su Tuzlu u Drugom svetskom ratu partizani prvi put oslobodili 2. oktobra 1943. godine i tada je to bila najveća slobodna teritorija u okupiranoj Evrope.
„U Bosni se uvek lome stvari, kad je mirna Bosna, mirno je sve oko nje“, rekao je Imamović.
Dodao je da antifašisti moraju da budu „žešći“ i glasniji: „Moramo da se potrudimo da kažemo veoma, veoma glasno: Bratstvo i jedinstvo i Smrt fašizmu!“, poručio je Imamović.
Predsednik Fondacije „Istina, pravda, pomirenje“ Sinan Alić je ocenio da političari namerno drže region u stalnom sukobu.
„Mogu (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir) Izetbegović na Terazijama igrati šah, ali oni gradjane drže u pat pozicijama“, kazao je Alić.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko kazala je da su srpsko-bošnjački odnosi narušeni pre svega zbog srpskih aspiracija prema Bosni i Hercegovini, a naročito nakon zločina nad Bošnjacima tokom rata 1990-ih godina, što je kulminiralo genocidom od 1992. do 1995. godine.
Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz rekao je da u Bosni i Hercegovini ne može biti reči o političkim, kulturnim, verskim elitama, već o „oligarhijama koje s namerom proizvode stereotipe“.
„Stereotipi nisu proizvod sticaja okolnosti, već dugog rada. Stereotipi se potom preko institucija isporučuju gradjanima kao čisto znanje“, objasnio je Kazaz.
Ocenio je da su akademske institucija postale „ideološke i disciplinske“, što posebno važi za društvene nauke. Medjutim, „nama je važno da umesto toga imamo kritičko znanje“, rekao je Kazaz.
Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da se Srbija svog antifašizma zvanično odrekla baš na Dan pobede, 9. maja ove godine, kada su oficiri Vojske Srbije položili vence pred spomenik četničkom komandantu Draži Mihailoviću.
On je ocenio da u tome ima pravde, jer nacionalističke balkanske države „i treba da komemoriraju vlastite kvislinške pretke“, a antifašizam treba da ostave Jugoslaviji koja je iz njega i nastala.
Bešlin je kazao da je četnička ideologija „velike Srbije“ bila i u Drugom svetkom ratu, i u ratovima 1990-ih godina.
„I Draža Mihailović je imao genocidne namere prema muslimanima, to jest Bošnjacima, kao i u ratovima iz devedesetih godina“, rekao je Bešlin.
Sociolog DJokica Jovanović je rekao da su ratovi u Jugoslaviji u poslednjoj deceniji 20. veka vodjeni da bi se otela i privatizovala društvena svojina, a dobitnici u tom procesu otimanja su političari, tajkuni i sveštenstvo.
On je ocenio da su „političari i tajkuni proskribovali bratstvo i jedinstvo medju običnim ljudima, ali medjusobno nisu“.
Istoričarka Latinka Perović kazala je da je etničko čišćenje u ratovima devedesetih bilo planirani cilj, a ne slučajnost, jer je ratni cilj bio „velika srpska država“.
Politički analitičar Žarko Papić rekao je da je nacionalizam neophodan nacionalnoj oligarhiji za održavanje na vlasti. „A oligarhije su nastale spajanjem ratnih pljačkaša, švercera i profitera sa politikom“, kazao je Papić.
Advokat Vlatko Sekulović rekao je da su ipak opstale veze medju ljudima u regionu u sportu, kulturi, na estradi.
„Čini mi se da se nacionalisti lakše homogenizuju, da lakše i bolje saradjuju. Zato treba biti inkluzivan prema svima onima koji su za zajednički život“, poručio je Sekulović.
Novinar i diplomata Zlatko Dizdarević rekao je da je uloga medjunarodne zajednice u regionu veoma važno pitanje kojim se takodje treba baviti.
„Dejtonski sporazum je doveo do potpuno šizofrene organizacije društva, a medjunarodna zajednica, bukvalno rečeno, podržava najrazornije političke snage koje kreiraju realnost u Bosni i Hercegovini“, ocenio je Dizdarević.
Istoričar Husnija Kamberović rekao je da bi bilo veoma važno da Srbija prestane da se stara o Srbima van Srbije na način na koji je to činila u poslednjih 20 i više godina.
„Način na koji Srbija pruža podršku Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku je destrukcija Bosne i Hercegovine“, ukazao je Kamberovć.
Ocenio je da srbijansko društvo još nema snage da se suoči s ratnom prošlošću iz devedesetih godina.
„Dominantna Srbija pristaje na relativizovanje zločina, a pogotovo zločina genocida. Mi u Bosni osećamo da još funkcionišu velikosrpske ambicije“, kazao je Kamberović.
Reditelj Dino Mustafić je rekao da mora da se utvrdi „forenzička istina“ o ratovima iz devedesetih godina.
„Nama treba forenzička istina o ratovima, da bismo znali koliko ljudi je stradalo. Bez toga nam nema budućnosti. A generacije koje dolaze će nam postaviti pitanje šta smo radili u ratu“, upozorio je Mustafić.
Pozvao je intelektualce da u javnosti budu „mnogo više subverzivni, a mnogo manje oportuni“.
„Nama je potrebna multikulturalna i multietnička alternativa nacionalizmu“, poručio je Mustafić.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov je rekao da se danas živi u duboko podeljenim društvima i da treba ohrabriti „ćutljivu većinu“ koja nema hrabrosti da iznese stav, ali koja jeste potencijal za promene.
On je ocenio da u Srbiji postoje političke snage koje smatraju da se gubitak Kosova može kompenzovati pripajanjem Republike Srpske, što je stalni izvor nestabilnosti.
Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da četnički zločini iz 1943. i četnički zločini iz 1993. predstavljaju kontinuitet.
Aleksandar Sekulović iz Saveza antifašista Srbije rekao je da se već 23 godine „vrtimo u začaranom krugu“ što se tiče pomirenja i ocenio da se treba vratiti na početak i stvari nazvati pravim imenom.
