Старо гробље у Нишу је, већ деценијама, брука и срамота Ниша и Нишлија.
Овде су сахрањиване генерације Нишлија, ту се налазе гробови већег броја личности значајних за политичку, друштвену, привредну и културну историју Ниша и Србије, на Старом гробљу постоји већи број надгробних споменика и капела са значајном уметничком и архитектонском вредношћу. Све то није спречило данашње Нишлије да од Старог гробља начине ругло.
Годинама унатраг, надгробни споменици се руше и оштећују, најчешће из чисте обести. Многи метални предмети, нарочито бронзани, су покрадени и продати као секундарна сировина, што укључује и вредна уметничка дела и предмете примењене уметности. Већина гробница је отворена и из истих је покраден накит сахрањен с покојником. Породичне капеле су обијене и тешко оштећене; у њима је ложена ватра.
Старо гробље у Нишу је урасло у коров и шипражје, тако да се до неких делова тешко може доћи.
Овде се окупљају свакојаки проблематични људи, има доста паса луталица, а улаз у Гробље је претворен у сметлиште.
Ваш извештач је дословно, тражећи руске гробове на Старом гробљу, упао у раку. Неко је ископао земне остатке свог преминулог, а рупу није затим затрпао, пузавица је потпуно прекрила земљу, и за час се нађох до појаса испод земље.
Јавности је готово непозната чињеница да на Старом гробљу у Нишу има гробова и надгробних споменика припадника руске емиграције и њихових потомака, преминулих у Нишу.
О томе нам, поред гроба своје баке, говори Михаило Медведев, потомак старих руских породица избеглих пре стотину година из Русије.
„Више пута сам тражио од локалних власти и више институција, у Нишу и шире, да се на одговарајући начин обради и дигитализује евиденција сахрањивања на Старом гробљу у Нишу. То је наша обавеза, законска и морална, али је и најмање што можемо да учинимо. И поред више најава и обећања, Старо гробље у Нишу је у ужасном стању. Многе гробове је немогуће видети, а ја се сваке године мучим да дођем до гроба своје баке.“
Жалосна и срамотна судбина читавог Старог гробља није мимоишла ни гробове овде сахрањених Руса. Многи надгробни споменици Руса су оштећени, а сви су зарасли у растиње, па их је врло тешко пронаћи.
Трагајући, наишли смо на неколико врло занимљивих надгробних споменика, о којима се готово ништа не зна. Уочили смо споменик Стефану Михаиловичу Пархоменку, лекару и управнику болнице у Сврљигу, погинулом 1931. године. Овде се налази и споменик генерала Михаила Михаиловича Чељусткина, сахрањеног 1935. године. Близу је и споменик Јулијану Дјупону, познатом архитекти, о коме су „Новости дана“ већ писале. Године 1937., овде је сахрањен Никита Перевалов, отац познатог нишког вајара Васје Перевалова. Споменик подижу, како је написано, чланови породице и Певачко друштво кубанских козака. Има још много надгробних споменика, од којих је велики део израђен типски, у облику каменог крста висине око пола метра. Мало даље је споменик Георгију Васиљеву, како пише, кандидату – инжењеру, преминулом 1927. године. Остао је траг да су кандидата Васиљева знали по надимку Жоруна.
Оборених и покривених растињем, надгробних споменика Руса на Старом нишком гробљу има много више. Колико, то нисмо успели да сазнамо. Једноставно, овим се споменицима не може прићи.
Стање надгробних споменика руских емиграната и њихових потомака на Старом гробљу у Нишу је двострука срамота, и српска и руска. Чиме су ови покојници заслужили описани однос и нас, данашњих Нишлија, и руске заједнице у Нишу и у Србији?
Медији нас често извештавају о јадном стању српских гробаља на Косову и Метохији, за шта кривимо тамошњи већински албански живаљ и због тога се згражавамо. Ко је крив за стање на Старом гробљу у Нишу?
Где су потомци Руса сахрањених на Старом гробљу у Нишу и други припадници руске националне мањине у Нишу? Шта су предузели да уреде гробове својих предака и сународника?
Примера крајње небриге о надгробним споменицима Руса има и на другим местима у Нишу.
У порти Цркве Светог Пантелејмона, тик уз ограду Пантелејског гробља, налази се породична гробница Медведевих. Иако несумњиве архитектонске вредности, ова је гробница делом порушена, потпуно урасла у купиново трње, ишарана бојом у спреју и оскрнављена. Наш саговорник Михаило Медведев нам је испричао причу коју нећемо пренети у детаљима јер говори о скрнављењу гробова овде сахрањене деце за живота њихове мајке.
Иначе, Пантелејско гробље је у тако лошем стању да је готово немогуће препознати да се уопште ради о гробљу.
Близу старог пута Ниш – Алексинац, на излазу из села Чамурлија, постављен је споменик совјетским официрима погинулим 27. октобра 1944. године. Споменик су поставили становници оближњег села Трупале. Споменик је данас порушен и разбијен у више комада разасутих по утрини, а ми смо успели да склопимо један његов део. Сматрамо да парчиће поломљеног споменика треба прикупити и саставити. Тако састављени би се, можда, могли поставити на истом месту. Уколико то није могуће, требало би их конзервирати и одложити у некој од одговарајућих институција. У сваком случају, на месту где се остаци споменика сада налазе, сахрањени су совјетски борци пали у рату и тако би се према том месту требало односити.
Све у свему, срамота до срамоте.
Драгана Костић
Овај медијски садржај је суфинансиран од стране Града Ниша, у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Нишу“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.