Srbija ima rok od dve godine da se uskladi sa propisima Medjunarodne federacije uzgajivača lipicanera (LIF), inače joj preti izbacivanje iz ove organizacije, piše danas Nova ekonomija.Ova organizacija sa sedištem u Varaždinu, u Hrvatskoj, objavila je početkom novembra da zemlje posmatrači, medju kojima je i Srbija, koja je izgubila status punopravnog člana, imaju dve godine da ispune pravila koja se odnose na genealogiju i zootehničke detalje u vezi sa uzgojem lipicanera.

Lipicaneri su svetski poznata rasa slovenačkih konja, nastala u 16. veku, koji su odgojeni u kraju Lipica u Sloveniji.

Bivša Jugoslavija je bila jedan od osnivača LIF-a, početkom osamdesetih godina, a Srbiji je 2017. na generalnoj skupštini Federacije održanoj u Lipici „oboren“ status posmatrača.

Generalni sekretar LIF-a Nidal Korabi, objasnio je za Novu ekonomiju da je Srbiji smanjen status, jer nije ispunila sve uslove predvidjene tzv. Poreklopisnom knjigom o poreklu rase lipicanera, a koja važi za sve članove te organizacije.

Na pitanje da li Srbiji preti izbacivanje ukoliko ne ispuni uslove, Korabi je kazao da se o tome još nije raspravljalo, ali da je moguće isključivanje iz članstva i da to zavisi od „nivoa aktivnosti koje će Srbija preduzeti u narednom periodu“.

Sekretar Udruženja odgajivača lipicanerske rase konja Srbije Siniša Zlatanović ne očekuje da će se domaćim ergelama zabraniti izvoz lipicanera zbog ovakve odluke Medjunarodne federacije.

Prema njegovim rečima, standardi koje domaći uzgajivači treba da ispune, odnose se na to da je potrebno vršiti DNK analizu ždrebadi kako bi se utvrdilo poreklo grla, da svako ždrebe mora da se prijavi do šest dana po rodjenju i da ždrebe ne sme da se odvaja od majke dok ne dodje posebna komisija.

Obaveza je i da se vode knjige za punokrvne konje, ali i za konje koji iskaču iz osnovne linije.

Zlatanović je istakao da su ta pravila novina i da važe tek od prošle godine za sve članove LIF-a.

Od države se traži da LIF-u redovno dostavlja podatke o broju ždrebadi i konja, ali kako je ocenio „to ni država ne može da ustanovi“.

„Nema zakonske osnove da država dostavi podatke koje LIF traži“, rekao je Zlatanović i dodao da je još puno obaveza čiji će trošak pasti na ledja individualnih proizvodjača ukoliko Ministarstvo poljoprivrede ne pomogne.

Kao primer naveo je da je potrebno da posebna služba svakodnevno izlazi na teren, radi analize krvi i podatke dostavlja LIF-u. Ta DNK analiza se ne radi u Srbiji, već u inostranstvu, a u Madjarskoj košta 40 evra.