У жељи да сазнамо какви су услови за рађање и одгој деце у Параћину, упутили смо се у овдашњу здравствену установу – у Општу болницу у Параћину.
Од децембра претходне године, директор Опште болнице је Саша Бацић, магистар медицинских наука и лекар – специјалиста опште хирургије.
У Параћин је дошао 2002. године из Приштине, све то време радио у истој установи, а сада је стао и на њено чело.
Иако има заказан разговор с ресорним министром у Београду, доктор Саша спремно одговара на наша питања.
Како је организована здравствена заштита деце, омладине, трудница и породиља у Параћину?
Здравствена заштита деце се у Параћину спроводи преко Дечијег диспанзера Дома здравља у Параћину (примарна здравствена заштита) и преко Дечијег одељења Опште болнице (секундарна здравствена заштита).
Сва деца имају изабраног педијатра и отворене здравствене картоне, сада и у електронској форми, тако да је олакшано вођење историје болести и евиденције о вакцинацији деце.
Здравствена заштита трудница и породиља је организована преко Диспанзера за жене при Дому здравља и преко Одељења гинекологије и акушерства Опште болнице.
У Диспанзеру за жене, изабрани гинеколог прати трудноћу и, по потреби, шаље пацијенткињу на Одељење гинекологије.
При концу трудноће, трудница се упућује на Одељење гинекологије и припрема за порођај.
За похвалу је наше породилиште, ново и јако модерно, потпуно реновирано уз помоћ Фондације Драгице Николић и Министарства здравља.
У Општој болници у Параћину ради шест гинеколога, шест педијатара и два неонатолога.
Да ли је, и у којој мери, међу пацијентима у Параћину присутан стерилитет?
Као и у читавој Србији, и у Параћину је стерилитет присутан и у сталном је порасту.
Нарочито забрињава то што се стерилитет све чешће јавља и код јако младих брачних парова.
Које су могућности за лечење стерилитета код пацијената у Параћину?
У Диспанзеру за жене Дома здравља и у Одељењу гинекологије и акушерства Опште болнице, могуће је урадити велики број анализа, прегледа и интервенција ради лечења стерилитета.
Свако пар који је у браку више од годину дана без трудноће, а жена је млађа од 36 година, може у Параћину урадити ултра-звучни преглед вагиналном сондом, потпуну лабораторијску претрагу с бактериолошким и вирусолошким прегледом, проверити хормонски статус, урадити спермограм (за партнера), хистеросалпингографију (радиолошко испитивање проходности јајовода), хистероскопију (ендоскопско испитивање унутрашњости материце) и лапороскопију репродуктивних органа.
За пацијенткиње преко 36 година старости, све наведено се примењује након навршене половине године брачне заједнице без трудноће.
Да ли се у Параћину примењује поступак инсеминације?
Не, пацијенткиње из Параћина одлазе, по правилу, у Крагујевац ради инсеминације, када је то потребно.
Како пацијенти из Параћина могу да се подвргну поступку вантелесне оплодње?
Када се спроведу све наведене дијагностичке процедуре, пацијенткиња се упућује на Првостепену комисију у организационој јединици Републичког фонда за здравствено осигурање у Јагодини.
Потом, пацијенткиња одлази пред Другостепену комисију у Клиничком центру Крагујевац.
Одатле, према упуту, пацијенткиње одлазе у јавне или приватне установе где се обавља вантелесна оплодња.
Ко сноси трошкове лечења стерилитета пацијената из Параћина?
За све пацијенткиње с уредно овереном здравственом књижицом, трошкове лечења сноси Републички фонд за здравствено осигурање.
Какви успеси су постигнути у лечењу стерилитета код пацијената у Параћину?
Постижемо добре успехе у лечењу неплодности.
Често отклонимо проблем успостављањем проходности јајовода, уклањањем миома, полипа и других патолошких налаза у репродуктивним органима, тако да се лечење успешно оконча у Параћину.
Показао нам је директор Опште болнице у Параћину породилиште о коме је говорио.
Сматрамо да ће се читалац из приложених фотографија уверити да се ради о, заиста, модерном и добро опремљеном породилишту, какво постоји у ретко ком месту у земљи.
Поразговарали смо с неколико присутних пацијенткиња.
Кажу да су врло задовољне овдашњим условима и радом особља.
Обзиром на изнето, може се, и то са сигурношћу рећи да у Параћину постоји одговарајућа здравствена заштита трудница, породиља, деце и омладине и сасвим пристојни услови за рађање о одгој деце, што се здравственог аспекта тиче.
Трагајући за узроцима ниског наталитета становништва параћинске комуне, посетили смо и Центар за социјални рад „Параћин“ у Параћину.
И овде нас дочекује директор – Биљана Миленовић Стојановић, дипломирани социјални радник.
Има наша домаћица завидно искуство у послу којим се бави.
Више од двадесет три године ради у Центру, од чега је више од петнаест година провела као директор.
На који начин Центар помаже социјално угроженим грађанима Параћина?
Центар за социјални рад омогућава корисницима да остваре права одређена прописима на нивоу државе, као и права одређена на нивоу локалне самоуправе.
Општина Параћин издваја готово 10% својих укупних буџетских средстава за социјалну заштиту, по чему предњачи у односу на остатак земље.
У већини других средина, издваја се између три и четири процента буџета.
Буџетом за 2019. годину, Општина је одредила готово 120 милиoна динара за социјалну заштиту, а ранијих година је бивало и више. Наша локална самоуправа има слуха за потребе својих грађана.
У Параћину постоји Клуб за стара лица и Дневни боравак за децу и омладину ометену у развоју, врло модерно опремљена места каква се ретко срећу у Србији.
Највећи део новца издвојеног за социјалну заштиту се троши на једнократну појединачну новчану помоћ угроженима (за набавку лекова, средстава за хигијену, огрева…), око двадесет пет милиона динара.
Затим, велики део одлази на субвенције за комуналне услуге (вода и изношење смећа), око двадесет милиона динара.
Спроводе се програми волонтирања „Очистимо Параћин“ и „Помозимо грађанима“, у које се укључују радно способни грађани, на које се утроши око седамнаест милиона динара.
Колико Центар има корисника помоћи? Како се број корисника помоћи кретао последњих пет година?
На крају претходне године, имали смо тачно 8 801 лице – корисника наших услуга.
Укупан број корисника се увећао за око две хиљаде у последњих пет година, али по два основа: по Закону о спречавању насиља у породици и из домена заштите одраслих и старих без породичног старања.
Већ годинама, број корисника новчане социјалне помоћи се не мења значајније.
Имамо око триста породица с између деветсто и хиљаду чланова који користе новчану социјалну помоћ.
Број корисника једнократне новчане помоћи се креће око 1 300, од чега око 300 добијају новац за набавку лекова и око хиљаду за набавку средстава за хигијену, за школовање…
Како Центар помаже самохране родитеље и социјално угрожену децу?
У нашем раду, увек су на првом месту деца, нарочито у смислу подршке њиховог школовања.
Око педесеторо деце из околних села добијају од нас месечне аутобуске карте до Ћуприје или Јагодине где похађају средњу школу.
Општина Параћин покрива трошкове превоза средњошколаца до средњих школа у Параћину, под одређеним условима везаним за успех и владање у школи.
Нарочито гледамо да охрабримо средњешколско образовање деце Рома, у чему се види помак.
Већ је и међу Ромима постао стандард да деца похађају средњу школу.
Колико има самохраних родитеља којима помаже Центар и како се тај број кретао последњих година?
Колико има самохраних родитеља – на то питање не умем да одговорим.
Требало би јасно одредити шта је то „самохрани родитељ“.
Да ли је самохрани родитељ разведена мајка с децом чији бивши супруг, жив и здрав, плаћа, за наше услове, високу алиментацију?
У сваком случају, самохрани родитељи су подржани као и све друге социјално угрожене породице.
Колико има деце којима помаже Центар?
У свим категоријама, има укупно 2 620 деце које користе наше услуге.
Из опширних и утемељених одговора директорке Биљане, јасно нам је да у Параћину постоји, за наше материјалне могућности, врло развијена социјална заштита, укључујући и социјалну заштиту деце.
Међутим, види се, из изнетих података, и нешто друго.
Од око 51 хиљаде становника Општине Параћин, близу девет хиљада су корисници неке од услуга Центра за социјални рад.
Приближно, сваки шести становник Параћина и околине је у стању социјалне угрожености.
Да ли се може очекивати од становника, који се суочавају са социјалним проблемима, да остварују висок наталитет?
Занимљиви су подаци које смо добили из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Филијале у Ћуприји, у чијој је надлежности и територија Општине Параћин.
Како смо сазнали, у Општини Параћин је, на свршетку претходне године, живело укупно 13 237 пензионера.
Наведена бројка чини нешто више од четвртине укупног броја становника у Општини.
Не верујемо да ће се поменута четвртина становника бавити стварањем потомства.
Управо у томе је, по нашем схватању, срж демографског проблема Параћина.
Има ли демографског спаса Општини Параћин, видећемо за две до три деценије. Лепо би било да у свом времену, ако ништа друго, погледамо истини у очи.
Параћин, фебруар 2019. године
Љубомир Костић
Фото: Љ. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
