Foto: Guliver/Getty Images/ThinkstockIlustracija
Antonijević dodaje da su rokovi za sprovođenje Akcionog plana zacrtani i da su veoma ambiciozni, te da se sa nekim rokovima već kasni, poput donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio predviđen za kraj 2015. godine.
„Izmena većine zakona jeste predviđena u ovoj i narednoj godini. Krajem 2017. i tokom 2018. godine ceo ovaj proces izmene zakona i demonstriranje da je Srbija ispunila standarde trebalo bi da bude okončan“, rekao je Antonijević Tanjugu.
Sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23. nadziraće EU i to na dva koloseka, preko godišnjeg izveštaja o napretku, gde se prikupljaju podaci o svemu onome šta je Srbija uradila na polju evropskih integracija. „Unutar Evropske komisije postojaće posebna jedinicu koja će se baviti nadzorom nad poglavljem 23, ispunjavanjem svega onoga što je upisano u Akcioni plan. Tražiće se konkretni podaci, analiziraće se konkretna suđenja, tako da će se mnogo više ulaziti u suštinu“, naglasio je Antonijević.
Kako kaže, realizacija Akcionog plana će da se vodi pod budnim okom EU, trajaće više godina, te da se zbog toga poglavlja 23. i 24. otvaraju na početku pregovora i zatvaraju među poslednjim.
Antonijević dodaje da se zbog poglavlja 23. mora menjati i Ustav Srbije i da bi rasprava o tome trebalo da počne veoma brzo s obzirom na to da do kraja 2017. godine Srbija mora imati nacrt tog dokumenta.
Reforma pravosuđa, kako kaže, podrazumeva ustanovljavanje u punom kapacitetu tela poput Državnog veća tužilaštva (DVT), Visokog saveta sudstva (VSS) koji nisu, kako kaže, preuzeli svije nadležnosti u prethodnom periodu.
„Izmenom Ustava biće omogućeno da unutar ta dva tela nemamo ministra pravde, niti bilo koga iz izvršne vlasti. Da preuzmu svoje pune ingerencije i garantuju nezavisnost pravosuđa i samostalnost tužilaštva“, rekao je Antonijević.
Sprovođenjem Akcionog plana korist će osetiti i obični građani, naročito oni koji su u sudskom procesu, koji čekaju dugo na presude, nisu zadovoljni kvalitetom vođenja postupka, kaže naš sagovornik.
„Građani mogu očekivati da sudovi sa mnogo većom pažnjom prilaze rokovima u kojima donose presude, da se na adekvatan način ustanovljava i usaglašava sudska praksa koja je nejednaka u različitim delovima Srbije“, kaže direktor JUKOM-a i dodaje da se i u drugim oblastima poput diskriminacije, govora mržnje, inkluzije mora videti pomak.
U sprovođenju Akcionog plana, nastavlja Antonijević, sarađivaće više od 60 institucija državnih organa, počev od Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete, Ministarstva za rad i zapošljavanje…
Sprovođenje Akcionog plana nadziraće i civilno društvo čiji je zadatak da ukazuje na konkretne slučajeve i odstupanja od onoga što je zadato.
„JUKOM je u konventu zadužen za poglavlje 23, pratimo sve ono što se dešava do sada od pisanja Akcionog plana do sprovođenja. Ovo se radi u interesu građana i naše zemlje“, zaključio je Antonijević.
