Присуство Руса у Србији сеже вековима унатраг. Јавности је познато учешће Руса у ослободилачким ратовима у Србији, као и присуство руске емиграције после Октобарске револуције.
Међутим, мање је познато да у Србији борави значајан број Руса који су дошли као радници и стручњаци.
Уопште гледано, Србија је деценијама земља из које радници одлазе као гастарбајтери или печалбари, а много је мање присутна појава да странци долазе да раде у Србију. Међутим, страних радника у Србији има, а међу њима, добар део чине радници и стручњаци из Русије.
О Русима, радницима у Србији, распитали смо се у представништву руске компаније „Силовије машини“ из Санкт Петербурга.
„Наше предузеће обједињава више фабрика из области енергетске машиноградње са укупно двадесет хиљада радника. Производимо опрему за све врсте електрана (турбине, генераторе, котлове) која је се користи у 57 земаља“, каже Михаил Валерјевич Цветков, директор представништва у Београду.
„У Србији смо присутни деценијама. Наша опрема већ годинама успешно ради у термоелектранама „Никола Тесла“ и „Костолац“. Знатно више наших турбина и генератора налази се у хидроелектрани „Ђердап I“ и „Ђердап II“. Представништво у Србији је једино наше преостало представништво у Европи. У совјетско доба, било их је много више у различитим земљама. Због тога, одавде покривамо цело тржиште Југоисточне Европе“.
Добро, али откуд ви у Београду? Како сте се одлучили да живите и радите у Србији?
„Део свог детињства сам провео у Београду. Мој отац је био представник једног совјетског предузећа у тадашњој Југославији, тако да сам овде живео пет година.“
„У то време, похађао сам руску школу у Београду, у Улици Народног фронта код Руског дома. Поред руске деце ту су ишла и деца из других социјалистичких земаља. Нису сви ђаци живели с родитељима. Било је родитеља који су радили на објектима у другим градовима у Југославији, а деца су живела у школском интернату.“
„Крајем 70-их година вратили смо се у Москву где сам после завршио машински факултет на нашем најбољем техничком универзитету. Затим сам се запослио. Стицајем околности понуђено ми је 1996. године да дођем у Србију, као представник компаније „Силовије машини“, на годину дана. Нико тада није очекивао да ћу остварити неки нарочити успех као представник стране фирме у Србији; било је то тешко време, време међународних санкција.“
„Међутим, корак по корак, дошли смо до нових значајних пројеката на електранама у Србији и региону, па сам ту остао и до данас. Овде живим са супругом, а двојица наших синова су завршили исту школу коју сам и ја похађао. Старији син је студирао у Србији, овде се запослио и сада живи у Београду. Млађи је студирао у Русији и тамо живи.“
„Дуго сам већ у Србији и, како ствари стоје, задржаћу се још неко време.“
„Силовије машини“ раде на ревитализацији хидроелектране „Ђердап I“. Ремонтују се свих шест агрегата са српске стране, а у радовима учествују, поред домаћих извођача, и стручњаци из Русије. Планирано је да се за годину и по дана заврши ревитализација ове највеће српске хидроелектране, а ми смо већ спремни за радове на „Ђердапу II“ који ће трајати наредних 10 година.. „О томе је већ потписан споразум са Електропривредом Србије. Надам се да нас очекују и други значајни пројекти на овим просторима.“, истиче Михаил Цветков, Рус који је већи део свог живота провео у Србији.
Београд, Кладово, 2019. годинa
Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
