Pregovori Atine i Skoplja o izmeni naziva Makedonije zapalili su ovih dana političku klimu u Grčkoj vlada optužuje desničarsku opoziciju da želi da monopolizuje demonstracije najavljene za sutra u Atini, čiji organizatori obećavaju da će taj protest biti ravan gigantskim skupovima kada je kriza medju susedima bila na vrhuncu, početkom ’90-ih godina.

Organizatori najavljuju učešće više od milion ljudi, „trostruko više“ nego pre dve nedelje u Solunu.

U Solunu, glavnom gradu grčkog regiona Makedonije, na protestu o „grčkosti Makedonije“ masa je bila mnogo veća nego što se očekivalo bilo je „više od 90.000 ljudi“, rekla je policija, a organizatori da ih je bilo i svih 400.000.

Grčka vlada je za rešenje spora sa susedom, koji datira iz 1991. godine, unapred prihvatajući „složen naziv“ „Severna Makedonija“ ili „Nova Makedonija“, da bi se ta država razlikovala od istoimenog regiona na severu Grčke.

Medjutim, tome su se suprotstavile mnoge organizacije, uključujući grčku dijasporu, sveštenstvo i male stranke krajnje desnice ili levičarskih nacionalista.

Pod parolom „Makedonija je grčka“ skup će se održati na centralnom atinskom Trgu Sintagma, pred Skupštinom Grčke, gde su bile i nasilne demonstracije kada je finansijska kriza Grčke bila na vrhuncu (2010-2014).

„Ovo je prvi put posle nekoliko godina da će biti masovnog mitinga, posle velike mobilizacije tokom krize“, rekao je Manos Papazoglu, profesor političkih nauka na Univerzitetu Peloponeza.

Centar Atine biće podvrgnut drastičnom planu policijskog obezbedjenja, uz zatvaranje svog saobraćaja u nedelju od šest ujutro do ponoći, navode vlasti.

Već 21. januara, najmanje šest visokih zvaničnika glavne opozicione partije desnice, Nove demokratije (ND), kao i neonacističke „Zlatne zore“, prisustvovalo je demonstracijama u Solunu, za koji se tvrdilo da su bile nestranačke.

„Ni vlada, ni opozicija nisu tamo očekivali toliko mnogo učesnika, tako da se politička klasa itekako priprema za demonstracije u Atini“, rekao je za AFP profesor političke sociologije na Univerzitetu Krita Manolis Aleksakis.

Organizatori uveravaju: „Mi smo patriote, ne postoje ni partije, ni boje“, što tvrdi Nina Gaculi, koordinatorka udruženja dijaspore.

Ali, za analitičare, još neodržane demonstracije sve više dobijaju unutrašnjepolitički karakter, nudeći priliku za masovnu osudu mera štednje koje sprovodi levičarski premijer Aleksis Cipras, uprkos svom obećanju da će okončati stezanje kaiša.

„Trg Sintagma biće mesto susreta različitih, heterogenih grupa vodjenih raznim osećanjima od duboke zabrinutosti zbog spora oko naziva suseda, do nezadovoljstva politikom vlade“, rekao je za AFP Nikolaos Cifakis, takođe profesor političkih nauka na Univerzitetu Peloponeza.

Iako su vlade Grčke od 2007. godine, prihvatile princip da Makedonija ponese složen naziv, „mnogi ljudi sada gledaju na to kroz prizmu krize i vide kao jedan ustupak previše“, rekao je Cifakis.

Tako je 60-godišnja službenica Kristina Artinu rekla za AFP da će ići na demonstracije „u znak protesta protiv svih naših problema. Nije to zbog Makedonije, nego je to prilika da se ljudi pobune zbog finansijskih problema, smanjenja penzija“.

Vlada je optužila opoziciju da želi da demonstracije pretvori u anti-vladin skup.

Lider Nove demokratije Kirijakos Micotakis naglasio je da je odlazak na demonstracije u Atini „lični izbor svakog člana“ njegove partije koja je po anketama favorit za osvajanje vlasti na izborima.

„Nacionalna pitanja su uvek bila u središtu interesa Grka i često izazivaju polarizaciju političkog života,“ rekao je Manos Papazoglu.

Manolis Aleksakis je upozorio da se često na protestima „pod izgovorom“ nekog nacionalnog pitanja „ostavlja slobodan prostor za ekstremiste, posebno ekstremiste desnice“.

Neonacisti su posle demonstracija u Solunu vandalizovali gradski spomenik posvećen sećanju na Holokaust.

U Atini su razna udruženja pozvala migrante da se sklone i budu oprezni tokom sutrašnjih demonstracija.