Svetski dan bubrega – NovostiDana.rs
  • Zdravlje

    Svetski dan bubrega

    Svetski dan bubrega – 8. mart 2018. godine

    Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju  (The International Society of Nephrology)  i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

    Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi i zdravlje žena” ima za cilj da šira javnost postane svesna činjenice da bolesti bubrega utiču na zdravlje žena, što zahteva hitnu javnozdravstvenu akciju na globalnom nivou kako bi promovisali jednak pristup zdravstvenoj zaštiti i rodno senzitivnim preventivnim merama i postupcima lečenja tokom čitavog životnog ciklusa žene.

    Ove godine, Svetski dan bubrega i Međunarodni dan žena se obeležavaju isti dan, što pruža mogućnost da se skrene pažnja javnosti o važnosti zdravlja žena, a posebno zdravlja bubrega kao važnog organa.

    Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

    Bolesti bubrega u ženskoj populaciji

    Određene bolesti bubrega, kao što su lupusna nefropatija ili upale bubrega (pyelonephritis) tipično pogađaju žensku populaciju. Lupusna nefropatija je autoimuna bolest bubrega, dok su upale bubrega (pyelonephritis) potencijalno ozbiljna upala jednog ili oba bubrega. Upale bubrega su veoma česte kod žena, pri čemu se rizik povećava u trudnoći.

    Hronične bubrežne bolesti u ženskoj populaciji 

    Hronične bubrežne bolesti su globalni javnozdravstveni problem i mogu ukoliko se blagovremeno ne prepoznaju i ne leče da dovedu do terminalne bubrežne insuficijencije i prevremene smrti. Hronične bolesti bubrega pogađaju oko 195 miliona žena širom sveta i trenutno su osmi vodeći uzrok smrti u ženskoj populaciji sa blizu 600.000 smrtnih slučajeva godišnje.

    Rizik od razvoja hronične bubrežne insuficijencije je skoro podjednak kod oba pola. Prema jednom broju studija, veću šansu da razviju hroničnu bubrežnu insuficijenciju imaju žene u odnosu na muškarce, sa prosečnom prevalencijom od 14% kod žena i 12% kod muškaraca. Ono što zabrinjava je da je broj žena na dijalizi niži nego broj muškaraca. Postoje najmanje tri razloga: hronična bubrežna bolest sporije napreduje kod žena u poređenju sa muškarcima, postojanje psiho-socijalnoekonomskih barijera kao što je niži nivo osvešćenosti kod žena je razlog zašto žene uopšte ne započinju ili kasnije započinju dijalizu, kao i postojanje nejednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite u jednom broju zemalja. Takođe, postoji nejednaka distribucija u korišćenju postupka transplantacije bubrega posmatrano prema polu, pre svega zbog postojanja socijalnih, kulturalnih i psiholoških faktora. Naime, čak i u zemljama gde postoji jednak pristup u korišćenju postupka transplantacije bubrega posmatrano prema polu, žene češće doniraju bubrege ali u manjem procentu koriste ovu mogućnost lečenja. Sve navedeno ukazuje na jasnu potrebu zagovaranja za jednak pristup u korišćenju zdravstvene zaštite tamo gde postoji nizak nivo osvešćenosti i znanja među ženskom populacijom.

    Bolesti bubrega i trudnoća

    Hronične bolesti bubrega se smatraju faktorom rizika za negativan ishod trudnoće i smanjenu plodnost. Žene koje imaju hroničnu bolest bubrega imaju povećan rizik za nastanak komplikacija u trudnoći. Naime, žene sa odmaklim oblikom hronične bubrežne bolesti češće imaju hipertenzivne krize a postoji mogućnost i prevremenog rođenja deteta. Iako postojanje bubrežnih bolesti smanjuje plodnost kod žene, do trudnoće može doći iako je žena na dijalizi. Ukoliko je žena na dijalizi, neophodno je primeniti intenzivan dijalizni tretman, namenjenim ženama generativnog perioda.

    Kod uspešno sprovedene transplantacije, plodnost žene može biti obnovljena, a šanse za uspešnu i zdravu trudnoću i porođaj povećane.

    Međutim, pošto su u ovoj ciljnoj grupi primećene češće komplikacije u trudnoći nego u opštoj populaciji, neohodno je da takva osoba prođe savetovanje o prekoncepcijskoj pripremi, kao i da se prati tokom trudnoće kao i u periodu nakon porođaja.

    S tim u vezi nameće se činjenica da trudnoća može biti značajan period za ranu dijagnozu hronične bubrežne bolesti i planiranje rodno senzitivnih terapijskih postupaka.

    S druge strane, komplikacije vezane za trudnoću povećavaju rizik od nastanka bubrežnih bolesti, kao što su: preeklampsija, septični abortus i postporođajno krvarenje. Ove komplikacije predstavljaju vodeće uzroke akutnog oštećenja bubrega kod mladih žena i mogu ukazati na pojavu hronične bubrežne bolesti u budućnosti. Teret ovih komplikacija u toku trudnoće je posebno visok za žene u zemljama u razvoju, zbog postojanja nedovoljnog pristupa univerzalnoj i pravovremenoj prenatalnoj zdravstvenoj zaštiti, neadekvatnog vođenja trudnoće kod žena sa preeklampsijom i nedostatka dostupnosti dijalize za teške oblike akutnog oštećenja bubrega. Sve pomenute činjenice ukazuju na potrebu podizanja nivoa svesti, blagovremeno postavljanje dijagnoze i adekvatno vođenje trudnoće kod žena sa hronićnom bolešću bubrega.


    Žene  i zdravlje bubrega
    Ove godine u fokus obeležavanja Svetskog dana bubrega stavljeni su žena i bolesti bubrega.

    Zasto ?
    Osobe ženskog pola čine 50% svetske populacije. Danas, od bolesti bubrega u svetu, boluje 195 miliona žena, a umre ih 600.000 hiljada. Poslednjih godina trend obolevanja žena od hroničnih  bolesti bubrega raste i iznosi 14%, što je za 2% više od  muškaraca.
    Mali broj žena zna da su njihovi bubrezi jedan od najznačajnih organskih sistema za održanje njihovog zdravlja.

    Šta ih razlikuje od muškaraca?
    Populacija žena pored tradicionalnih faktora rizika, izložena je i uticaju  specijalnih  faktora i slobodno možemo da tvrdimo da je svaki period u životu žene specifičan po rizicima koje nosi za pojavu bolesti bubrega. Od specijalnh rizik faktora za nastanak bolesti bubrega posebno su značajni: rano započinjanje polnog zivota, kontracepcija, trudnoća i rađanje.

    Upale mokraćnih puteva su najčešće bolesti urinarnog trakta kod zena. Javljaju se već u prvim godinama života, a najcesce su u periodu trudnoće i kao komplikaciju mogu da daju hroničnu bubrežnu slabost. U trudnoći, stanja kao što su hipertenzija, preklampsija i eklampsija mogu da dovedu do teških, čak ireverzibilnih oštećenja bubrega. Takodje prethodne, najčešće neprepoznate primarne bolesti bubrega mogu biti glavni rizik za komplikacije u trudnoći.

    Kod žena su češće i imunološke bolesti i one mogu da vode u hronična oštećenja bubrega, kao i nastanka hronične bubrežne slabosti.

    Posebno je pitanje komplikacija na drugim organskim sistemima kod žena koje su na dijaliznom  programu, kao i njihovih mogućnosti da postanu majke.
    Žene se češće odlučuju da budu donori organa, nego primaoci.
    Polnu nejednakost komplikuju i mogućnosti kontrole i ranog lečenja.

    Sta preduzeti ?
    Kako smanjiti rizik i sprečiti kumulaciju faktora rizika?
    Razmotriti adekvatne mere prevencije bolesti. Ako je bubrežna bolest već tu, ukazati na mogucnosti usporenja progresije osnovne bolesti.

    Kao održati zdravlje bubrega ?

    • Redovno kontrolišite Vaš krvni pritisak
    • Proveravajte svoju telesnu težinu
    • Redovno uzimajte od 1,5 do 2 litra tečnosti (voda, čajevi, negazirani napici)
    • Maksimalan dnevni unos kuhinjske soli svedite na  6 gr/dnevno
    • Jedite sveže voće i povrće-prethodno ga dobro operite
    • Dozirana fizička aktivnost je neizostavni deo ovog programa
    • Kontrola  lekara, bar 1x godišnje !

    Autor teksta: Prof. dr Sonja Radenković

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com