Izbor „umerenog“ Enca Moavera Milanezija za šefa italijanske diplomatije i pomeranje protivnika evrozone Paola Savone s položaja ministra ekonomije su umanjili otpor i podozrivost unutar Evropske unije prema novoj „evroskeptičnoj“ italijanskoj vladi, ocena je italijanskih i briselskih analitičara.Oni ukazuju na to da je i sam predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zatražio „da se poštuje Italija“ i ne ponovi greška koju je Nemačka učinila prema Grčkoj, unizivši njeno dostojanstvo, kako kaže izveštač rimskog dnevnika Republika.
Moavero Milanezi zasad nije izneo smernice za buduću medjunarodnu politiku vlade, ali iz vladinog programa proizilazi da će se zalagati za savezništvo sa SAD, ali i s EU i zajednički pristup u rešavanju problema američkog protekcionizma, kao i „neodlozzno ukidanje sankcija i partnerske ekonomske veze s Rusijom“, jer italijanske kompanije koje rade u Rusiji od sankcija imaju ogromnu štetu.
Sve govori da će novi ministar biti privržen ostanku Italije u zoni evra, uz nužne promene, u očekivanju da to prihvate partneri u EU, što je već nagovestio francuski predsednik Emanual Makron.
Makron je telefonom razgovarao s novim premijerom Djuzepeom Konteom i „pružio ruku s predlogom da se zajedno dela na izgradnji Evrope“, preneli su izvori Jelisejske palate.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, mada je „izrazila spremnost da saradjuje i savetuje vladu u Rimu, naročito da zaposli mlade“, je predočila da se ne može dovesti u pitanje poštovanje pravila evrozone o smanjivanju budžetskog manjka i javnog duga, koji je u Italiji premašio 130 odsto bruto domaćeg proizvoda.
A program nove vlade izričito traži odustajanje od naročito od Nemačke nametnutog „stezanja kaiša“ i, štaviše, povećanje javnih troškova za preko 100 milijardi evra da bi se obnovila proizvodnja, novih otvaranja radnih mesta, smanjili porezi i pomoglo siromašenim slojevima.
Analitičari u EU upozoravaju da je to prava „kvadratura kruga“ i smatraju da će nova vlada u Rimu posegnuti za štampanjem uporednog novca-čak je bilo glasina da se tajno štampa „nova lira“, kako bi se internom inflacijom podstakao rast godinama stagnirajuće privrede.
U celini „evroskeptična“ politika italijanske vlade, tvrde italijanski komentatori, se mora staviti i u širi kontekst odnosa Trampove administracije u Vašingtonu, pa čak i onoga što se vidi kao „strategijski sukob Amerika-Nemačka“, koji se ogledaju u podozrivosti Vašingtona bilo kakvoj tešnjoj saradnji Nemačke i Evrope s Rusijom, odnosno otporu SAD i američkih saveznika u EU bilo kakvom popuštanju sankcija prema Rusiji i, naročito, izgradnji nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2.
Jer, sad su u javnost izašle i informacije da su na formiranje nove italijanske „evroskeptične“ vlade upliva imali Stiv Banon, donedavni „ideolog“ američke protekcionističke politike predsednika Donalda Trampa, kao i američki ambasador u Rimu Luis Ajzenberg.
Trampovoj administraciji veoma odgovara i to što nova vlada u Rimu zagovara snažan zaokret ka politici pokretanja nacionalnog oporavka i drastično suzbijanje ilegalne imigracije, kao i proterivanje pola miliona ilegalnih migranata.
Veliki strategijski interes SAD i NATO je i to što u Italiji ima 40 američkih baza i raketa sa 90 nuklearnih bojevih glava.
Banon je to u intervjuu Njujork tajmsu i objasnio rekavši da je satima razgovarao s vodjom Lige Sever Mateom Salvinijem da udje u savezništvo s takodje na izborima pobedničkim Pokretom 5 zvezdica i formira vladu.
Banon je Salviniju rekao da će „ta vlada moći da razbije paradigmu levica-desnica i da pokaže da populizam jeste novo načelo političkog organizovanja“ i vodjenja poslova vlasti.
Takodje je izrazio ubedjenje da će „italijanski primer i novu vladu u Rimu slediti i drugi u Evropi“.
