• Analize I Kolumne

    Треба ли сви, као Вукашин Обрадовић, да ступимо у штрајк глађу?

     

    Медијска „елита“ и солидарност

    * Има ли неког у нашој бранши да није схватио да нас је медијска коалиција продала само да би добила законску могућност да у конкурсним комисијама дели буџетске паре?

    Медијска коалиција је поново у акцији.

    Окупили су се у одбрани „Врањских новина“, чије гашење би, тврде, био доказ да у Србији нема слободе медија.

    Јасно је да је Вукашин Обрадовић, власник, директор, главни и одговорни уредник „Врањских“ и доскорашњи председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), у тешкој финансијској ситуацији. Ми у Синдикату новинара Србије (СИНОС) врло добро знамо каква је мука када се остане без посла, а другог нема. Таква судбина задесила је многе новинаре и медијске раднике после доношења медијских закона писаних уз сагласност медијске коалиције

    Функционери Удружења новинара Србије (УНС), НУНС-а, Независног удружења новинара Војводине (НДНВ), Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), Локал пресса и њима блиски портали ових дана готово хорски понављају једну реч: СОЛИДАРНОСТ. Kад они то изговоре, нама у СИНОСУ дигне се коса на глави.

    То су они исти људи који су тражили да се држава повуче из медија иако су знали да ће хиљаде колега остати без посла. Знали су и да ће медије на локалу купити бизнисмени блиски властима и да ће од њих направити партијске редакције. Није им сметало ни то што је новим законом, за разлику од претходног, дозвољено да власници медија буду „оф-шор“ компаније.

    Има ли неког у нашој бранши да није схватио да нас је медијска коалиција продала само да би добила законску могућност да у конкурсним комисијама дели буџетске паре? Наравно, пре свега својим и себи блиским организацијама. Говорили су биће мање медија, процењивали да ће са 1.350 бројка пасти на 800. Данас имамо близу 1.800 регистрованих медија, али и нова медијска удружења. Медијска коалиција полако одлази на маргину, нема више чланове у свим конкурсним комисијама, нестаје утицај али и новац.

    ПАРЕ – то је кључна реч за медијску коалицију. Они су борци искључиво за своје интересе, не за слободу медија. Да јесу, данас бисмо били организовани на начин како то раде наше колеге у Европској (ЕФЈ) и Светској федерацији новинара (ИФЈ). Имали бисмо јак медијски синдикат, медијску послодавачку организацију, колективне уговоре код послодавца и на нивоу гране, утврђена радна права, одговорност и обавезе свих учесника медијске индустрије. Али то не одговара власницима медија, окупљених у медијску коалицију. Морали би да поштују дефинисане стандарде, да плаћају плате и доприносе, а то би за мале медије значило кључ у браву. Да би они опстали, сви ми треба да постанемо – прекарни радници!

    Медијска коалиција опструисала је све покушаје СИНОС-а да се у Србији успостави социјални дијалог у медијима. Иако ЕФЈ и ИФЈ траже да све три њихове чланице у Србији – НУНС, УНС и СИНОС учествују у раду свих тела која доносе одлуке везане за медије, колеге из два удружења, уз помоћ својих „веза“ и функционера у влади Србије, игноришу СИНОС као „малу, нерелевантну и ретроградну“ организацију.

    И не само то. Покушавају, на сваки начин, да угасе СИНОС. Високи функционер УНС-а за потребе главног и одговорног уредника „Новости“ тражио је, својевремено, из Министарства рада потврду да подружница СИНОС у „Новостима“ није репрезентативна. Исти функционер, консултант експерт – мисије ОЕБС и ЕУ (како наводи у својој биографији) обио је зимус врата канцеларије СИНОС у Дому новинара у Београду и изнео наше ствари зато што је СИНОС дозволио колегама из Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) да са нама деле просторију.

    СИНОС је поднео кривичну пријаву против функционера УНС-а за дело Самовлашћа (члан 330 Kривичног законика) због незаконитог изношења рачунара са поверљивим подацима и документације о чланству СИНОС-а, али немамо увид у даљи поступак јер је руководство УНС-а забранило да нам се доставља пошта. Поводом поступка УНС-а реаговали су синдикати у региону, не и медијска коалиција која је СОЛИДАРНО, ћутала.

    Али зато данас СОЛИДАРНО призивају и подржавају на својим сајтовима гашење „Новости“ због пореског дуга. Треба ли више да подсећамо да је подружница СИНОС у „Новостима“ годинама упозоравала медијску (и осталу) јавност на финансијске проблеме у Kомпанији. Нису нас ни погледали. Оснивали су са тадашњим директором и главним и одговорним уредником „Новости“ и челником Асоцијације медија Савет за штампу, ширили идеју по Србији и гостили се о трошку „Новости“. Цех данас плаћају радници „Новости“ који би, да се пита медијска коалиција, сада требало да остану без посла. Заједно са радницима Штампарије. Уз оних 1.200 које је медијска коалиција већ отерала на улицу био би нас укупно више од 2.000. Не рачунајући Тањуг, од чијег гашења и даље не одустају.

    Треба ли сви, као Вукашин Обрадовић, да ступимо у штрајк глађу и хоће ли медијска „елита“ и у том случају слати писма на бројне међународне адресе, организовати протесте у Немањиној? Или, оно што важи за једног њиховог, не важи за хиљаде других?

    Драгана Чабаркапа

    Ауторка је новинарка „Новости“, председница СИНОС и синдикалне подружнице у „Новостима“

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com