Društvo

Туристичка понуда Власотинца

 

До Власотинца није тешко стићи. Варош се налази неколико километара од ауто-пута Ниш – Скопље, на магистралном путу који води к Власинском језеру и, другим краком, к Пироту.

Шта се може у Власотинцу занимљиво видети?

Издвојићемо неколико ствари које су на нас оставиле најјачи утисак.

У Власотинцу се о култури брине Културни центар Власотинце.

Културни центар је смештен у згради Турске куле, подигнутој пре ослобођења од Османске царевине, коју свакако треба видети као занимљив пример очуване административне зграде из времена туђинске власти у Србији.

Културни центар у Власотинцу се бави широком лепезом активности, али оно што је туристички свакако врло занимљиво је у Турској кули уприличена музејска поставка. Ту се налази занимљива историјска, археолошка и етнографска збирка, али и соба старе српске графике.

„Ово је најбројнија и најрепрезентативнија збирка старе српске графике у Србији.

Тако нешто се не може видети нигде другде.“, каже Новица Тричковић, кустос. „Обухвата највреднију сачувану српску графику од осамнаестог века на даље.

Збирка је гостовала у Београду у Манаковој кући пре неког времена, али је стално постављена у Власотинцу, тако да ми овде имамо нешто што нема ни престоница, нити било ко други у Србији.“

„Збирка је поклон покојног професора Миодрага Нагорног, најбољег нашег познаваоца графике, иначе Власотинчанина руског порекла. Збирку је опремио академик Динко Давидов.“

Да ли постоји заинтересованост посетилаца из земље и иностранства за
културно-историјско наслеђе Власотинца?

„Заинтересованости има, али је она недовољна.“, објашњава Бобан Димитријевић, директор Културног центра и стари културни радник. „Имамо појединачне посете, али углавном људи који су пореклом, родбински, послом или на други начин везани за Власотинце. Екскурзије нам врло ретко долазе, а не долазе нам чак ни екскурзије уметничких школа.“

Шта би требало учинити да већи број посетилаца дође у Власотинце и упозна се с овдашњим знаменитостима?

„Треба промовисати занимљиве садржаје којих у Власотинцу има. На пример, колико људи у Србији зна да се у центру Власотинца налази споменик, дело руског архитекте Николаја Краснова?“

Још једна културна установа у Власотинцу има шта да понуди посетиоцима. Народна библиотека „Десанка Максимовић“ је ономад прославила 107 година постојања.

„Набављамо, обрађујемо, чувамо, штитимо и позајмљујемо књиге, часописе и некњижну грађу више од једног века.“, каже нам Србољуб Такић, директор Библиотеке. „Бавимо се и издаваштвом, годишње објавимо од шест до осам књига. Последња је дело Мирјане Минић Поповић ,Старост, златна јесен живота`.“

„Радимо у два објекта. У једном је позајмно одељење, а у другом галеријски простор и управа.“

Чега има занимљивог за посетиоце у Библиотеци?

„Библиотека у Власотинцу се налази у најстаријој кући у Власотинцу, изграђеној половином деветнаестог века. Општина је купила кућу 1974. године и од тада се користи за потребе културе, а врло је занимљива као пример старинске архитектуре. Налазимо се иза зграде Општине, али посетилац може лако да нас нађе, само треба да пита за ,Гигину кућу`.“

„У Библиотеци чувамо 108 портрета које је израдио и поклонио нам професор Нагорни, тако да имамо збирку портрета која се зове ,Моји Власотинчани`.“

Има ли посетилаца?

„Има, али долазе људи пореклом из Власотинца и људи из струке. Шире публике, за сада, нема.“

Поред културно-историјских и уметничких вредности, Власотинце и околина располажу и природним туристичким потенцијалима. О томе смо обавили разговор с Живојином Стојиљковићем, председником Удружења спортских риболоваца „Власина 1955“ из Власотинца, иначе инжењером технологије и заљубљеником у математику.

„На територији Општине Власотинце има доста места за спортски риболов. Овде протиче Власина, Лужница, Козарачка река, Тегошничка река, а захватамо обе обале дела тока Јужне Мораве. Постоји и неколико бара и мртваја богатих рибом.“

„У Власотинцу и околини се лови скобаљ, клен, речна и поточна мрена, сом, штука…“

„Удружење спортских риболоваца има око 250 чланова.“

Да ли вас посећују спортски риболовци из других места?

„Посета риболоваца са стране има, али врло мало. Углавном долазе спортски риболовци који су, на неки начин, везани за Власотинце.“

Да ли би број спортских риболоваца – гостију могао да се повећа?

„Да, свакако. У околини Власотинца има река и потока који би се могли порибити липљаном и пастрмком, што би свакако привукло спортске риболовце. У селу Свође постоје одлични услови за организовање риболова по начелу ,ухвати-пусти`.“

Разговарали смо и с Војиславом Ђорђевићем, председником Ловачког удружења „Богиша Поповић Гиша“ из Власотинца. Председник је, на кратко, оставио свој посао на градилишту једне стамбене зграде у центру Ниша и спремно одговара на питања.

„У Општини Власотинце има око 520 ловаца, наших чланова.“, каже председник Војкан, како га овде сви знају, „У Власотинцу, код Старог гробља, имамо своју зграду с рестораном и ловачким бифеом, а имамо и Ловачки дом у селу Црна Бара.“.

„Наше ловиште је пространо и богато. У околини Власотинца се лови крупна дивљач – срна и дивља свиња, као и ситна дивљач – зец и више врста птица: фазан, јаребица, дивља патка, препелица и грлица. Имамо и предаторске врсте дивљачи: вук, шакал и лисица.“

„Ловиште смо добро уредили, имамо двадесетак чека за лов и више хранилишта за дивљач. Изградили смо и репродуктивни центар за дивље свиње, тако да ћемо ове године из њега пустити прве примерке у ловиште.“

„Сваке године, потрошимо од тридесет до четрдесет тона кукуруза на прехрану дивљачи.“

Да ли имате ловце из других средина који долазе у ваше ловиште?

„Домаће госте – ловце имамо у мањем броју, али на некомерцијалној основи. Организујемо посете ловаца из других ловачких удружења у Србији, која и сами посећујемо.“

„До пре петнаестак година, имали смо ловце из Италије који су долазили у лов на јаребице. Међутим, лов јаребица је забрањен у читавој земљи, тако да они више не долазе.“

„Очекујемо да ће ове године поново доћи гости из Италије, али да би обучавали ловачке псе за лов на јаребицу, а не у сам лов. Надамо се да ће нам то донети додатне приходе.“

„Када будемо пустили већи број дивљих свиња из репродуктивног центра, то ће, зацело, привући ловце из Италије, а можда и из других земаља.“

Како искористити могућности за развој ловног туризма у Власотинцу?

„Нама је неопходна помоћ државе, али, пре свега, локалне самоуправе. Ловачко удружење добро послује, увек имамо новца на пословном рачуну у банци, али имамо само један извор финансирања – чланарину ловаца из Власотинца. То је довољно да одржавамо садашњи ниво квалитета ловишта, али за привлачење ловаца – туриста из земље и из иностранства су потребна већа улагања, за шта немамо довољно новца.“

„У вези с овим истичем да је у Власотинцу протеклих година отворено неколико индустријских погона за које су страни инвеститори добили значајну помоћ од државе, па и од локалне самоуправе. То, наравно, подржавам, али сматрам да би и помоћ развоју лова и ловног туризма много значила за локалну заједницу Власотинца. Верујем да би се тако, с много мање уложеног новца, постигли значајни резултати, можда и сразмерно бољи него што се постижу субвенционисањем страних фабрика. На жалост, свести о могућностима развоја ловног туризма у Власотинцу, једноставно, нема довољно.“

„Нећу да кријем, огорчен сам изостанком финансијске помоћи и Ловачком удружењу, али и домаћим привредницима. И сам се бавим угоститељством, моја породица држи ловачку кафану у Власотинцу, близу аутобуске станице, и запошљава пет радника. Страни инвеститори су добили субвенције од више хиљада евра по новоотвореном радном месту. Зашто и ми, домаћи послодавци, нисмо добили било какву помоћ?“, пита се наш саговорник.

Као што смо чули, туризам у Власотинцу није довољно развијен. Има овде туриста шта да види и доживи, али је све у неком зачетку – недовољно уређено, половично организовано и слабо промовисано.

Међутим, позивамо читаоце да посете Власотинце. Власотинце је варош на Југу Србије које је добро очувало свој дух, неискварен савременим негативним друштвеним кретањима. Срдачност и гостопримљивост, топао јужњачки менталитет, очуван призренско-тимочки говор и здрав народни хумор се у Власотинцу могу видети на сваком кораку. Немојте се изненадити ако у Власотинцу упознате човека који говором и понашањем подсећа на Шурду или Соћу из „Јужног ветра“.

У познатом туристичком месту Сен Тропе у Француској, на сваком кораку се може видети нешто што подсећа на лик Жандарма из Сен Тропеа, кога је глумио Луј де Фин у серији врло популарних филмова пре више деценија. У ресторанима су фотографије из ових филмова, дуж градског кеја се шетају глумци обучени у жандармску униформу из времена када су филмови снимани, а од старе жандармеријске станице у којој су филмови снимани (која није, поштено, ништа нарочито) је направљена туристичка атракција.

Можда и Власотинчани направе нешто слично, у стилу „Јужног ветра“?

Власотинце, јун 2019. године

Љубомир Костић

Фото: Д. К., Љ. К.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh