Osobe sa invaliditetom i žene su medju najviše diskriminisanima u Srbiji, pogotovo prilikom zapošljavanja, a slepe osobe, kojih je 12.000, nailaze i na probleme u bankama i poštama čak i kad žele da podignu svoje plate i penzije, rečeno je danas u Beogradu na tribini „Diskriminaciji kao način života“ u organizaciji portala Peščanik.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je izjavila da diskriminacije ima iako Srbija ima adekvatan antidiskirminatorni pravni okvir.

„Kada bismo rekli da je diskriminacija neprimereno česta, to ne bi bilo ni tačno, ni adekvatno, a ni dobro za društvo kada bi to bio apsolutni okvir u kome živimo“, rekla je Janković i dodala da je važno što danas bar niko ne poriče i ne pobija da diskriminacija postoji.

Na tribini je rečeno i da u Srbiji 100.000 ljudi izmedju ostalog nema uslove za život, nema vodu, niti pristup zdravstvenim ustanovama, javnom prevozu.

Predstavnica Saveza slepih Srbije Jelena Stojanović je navela da se institucije ne pridržvaju zakona i da su problemi mnogo veći u malim mestima.

Stojanović je navela da banke tretiraju slepe osobe kao nepismene, traže od njih da ovlaste nekoga da im otvori račun da bi primili plate koje su sami zaradili, a u nekim slučajevima traže i da dovedu svedoke koji će garantovati njihov identitet.

„Naš položaj je nešto bolji nego ranije, usvajaju se zakoni, neko iz vlasti nas čuje. Osobe sa invaliditetom su izložene diskriminaciji, jer se zakoni ne primenjuju u praksi, ne donose se podzakonski akti“, rekla je ona.

Stojanović je apelovala na poslodavce da na slepe i slabovide gledaju kao na ljude s mnogo potencijala i dodala da će diskriminacija postojati dok postoje stereotipi i predrasude u društvu.

Upitana da li se osobe sa invaliditetom zloupotrebljavaju u predizbornoj kampanji, rekla je da je toga uvek blo, da se tada samo daju obećanja i posećuju udruženja.

Predstavnik Centra za unapredjene pravnih studija Saša Gajin govorio je i o problemu rodnog identiteta, i ocenio da razgovori s nadležnima za oblast zaštite rodne ravnopravnosti „ne obećavaju“.

Na skupu je pomenuta uloga Privredne komore i NIS-a u javnoj raspravi o zakonu o rodnoj ravnopravnosti, uz njihov zahtev da zakon definiše i nasilje nad muškaricima.

Profesorka Daša Duhaček je ukazala da svi imaju pravo da učestvuju u javnoj raspravi, te i PKS i NIS, ali da njihovi zaključci ukazuju na nerazumevanje.

„Nasilje nad muškaricima postoji u samoodbrani posle decenija i decenija trpljenja, procenat je gotovo zanemarljiv“, rekla je Duhaček i dodala da zakon i državne institucije moraju biti prva linija odbrane svakoga od nasilja i diskriminacije.

Navela je da bi, uz zakon i institucije, značajnu ulogu trebalo da ima i prosveta, jer i udžbenici i nastavni programi pokazuju da nije mnogo uradjeno.

Poverenica je citirala jednog bivšeg ministra koji joj je rekao“ kamo sreće da se problem rešava udžbenicima, da je tako, sav novac bih dao da se oni promene“.

Poverenica Janković je rekla da djaci ipak uče od profesora i porodice, i složila se s Duhaček koja je navela da nema održiviog razvoja ako poslodavci ne uvide da su žene i osobe sa invaliditetom najozbiljniji resursi.

Na tribini je bilo reči i o diskriminaciji LGBT osoba čiji su predstavnici najviše kritike imali na odnos medija prema njima.