Švedska, višedecenijski bastion socijaldemokratije i države blagostanje, do sada je odolevala talasu populizma koji je zapljusnuo Evropu, ali razlog možda leži i u tome što su poslednji izbori održani pre izbijanja migarntske krize u EU.
Najveća skandinavska zemlja s 10 miliona ljudi i razgranatim sistemom socijalne zaštite, decenijama je primala migrante i izbeglice bez ograničenja, a mnogi Švedjani su slavili te vrednosti kao ključnu tačku svog nacionalnog identiteta, navodi Asošiejted pres.
Stvari su se donekle promenile kada je samo u 2015. godini u zemlju ušlo 163.000 migranata, najviše po glavi stanovnika u Evropi.
Vlada levog centra premijera Stefana Levena bila je prinudjena da uvede znatno strožu politiku prema traženju azila pošto nije mogla da izadje na kraj s masovnim prilivom migranata. Granične kontrole su pooštrene, a kod mnogih Švedjana porastao je osećaj nesigurnosti usled izveštaja o silovanjima, paljenju automobila i nasilju bandi u migrantskim naseljima.
Iako su granice sada u najvećoj meri zatvorene, očekuje se da će suprotstavljanje ranijoj politici otvorenih vrata doprineti istorijskom skoku Švedskih demokrata, antimigrantske stranke koja je nekada bila na neonacističkim pozicijama.
Ključna tema na izborima je imigracija, a značajne su i zdravstvena zaštita, prosveta i klimatske promene, iako se i one ponekad posmatraju kroz prizmu migracije. Gradjani se žale da su povećana čekanja na klinikama i bolnicama, a neki od njih za to krive pridošlice.
I pitanje abortusa postalo je važna tema u kampanji pošto su Švedske demokratske predložile smanjivanje zakonske granice za prekid trudnoće s 18 na 12 nedelja od začeća, čime su podstakle strahovanja o umanjivanju prava žena, navodi AP.
Glavni rivali na izborima su vladajuće socijaldemokrate, koje čitav vek dominiraju političkom scenom Švedske i zaslužne su za izgradnju države blagostanja. Na njihovom čelu je premijer manjinske vlade Stefan Leven (61) u kojoj su i Zeleni.
Socijaldemokrate su nekada na izborima lako dobijale 40 odsto glasova, ali ankete sada pokazuju da imaju podršku od oko 25 odsto. Ako se te prognoze obistine, biće to njihov najlošiji rezultat do sada.
Njihov glavni rival je stranka desnog centra Umereni, predvodjena Ulfom Kristersonom (54). Ona je dugo bila druga po jačini švedska partija, a prethodne četiri godine bila je najveća od četiri članice opozicione koalicije Savez. Ostale članice Saveza Stranka centra, Liberali i Hrišćanske demokrate, takodje će samostalno učestvovati na izborima.
Od slabljenja dve tradicionalno najveće partije mogao bi da profitira lider Švedskih demokrata Džikmi Akeson (39) koji je, vodeći stranku od 2005. godine, doprineo njenoj reformi i napuštanju krajnje desnih, rasističkih pozicija.
Akeson je u stranci uveo politiku nulte tolerancije prema javnom izražavanju rasizma i ksenofobije, a neki članovi su i izbačeni iz partije zbog iznošenja nacističkih stavova. Oni su krajem prošle godine osnovali krajnje desnu Alternativu za Švedsku.
Ankete pokazuju da bi Švedske demokrate, koje traže ukidanje prava na azil i izlazak zemlje iz EU, mogle da osvoje i 20 odsto glasova.
Na izborima na kojima će oko 7,5 miliona Švedjana birati svih 349 poslanika na period od četiri godine, učestvovaće i Zeleni i Leva partija.
Da bi lista ušla u parlament, mora da osvoji najmanje četiri odsto glasova izašlih birača.
Švedjani će u nedelju uz parlament birati i lokalne vlasti u gradovima i opštinama, a birališta će biti otvorena od 8.00 do 20.00.
Šanse da jedna stranka osvoji većinu od 175 poslaničkih mesta gotovo da ne postoje, a za formiranje vlade možda će biti potrebne nedelje ili meseci pregovora o koaliciji.
