У селу Алакинце код Сурдулице живи Драган Тасић, домаћин у правом смислу те речи. Господин Тасић, иако је рођен и цео свој век провео на селу, је заиста господин. Постигао је доста тога: зарадио пензију радећи у ливници у Мачкатици, а затим бавећи се приватним послом у области металургије и обраде метала, али је основао и највеће пољопривредно газдинство у Општини Сурдулица. Газдинство је назвао „Слађана Тасић“, по супрузи која је и носилац газдинства. Тако се Драган, Слађана и њихова два одрасла сина сложно баве пољопривредном производњом на дедовини у Алакинцу и на парцелама које су купили на Власини. Имају Тасићи око шест хектара под воћем, највише под вишњом, али и под јабуком, крушком, шљивом, лешником и малином. Поред тога, одржавају и два пчелињака и пеку ракију од свог воћа, а имају и глистењак у коме производе органско ђубриво.
Изнети подаци, иако завређују сваку пажњу, нису најважнији разлог зашто смо посетили Драгана Тасића у његовом домаћинству. Оно што је још занимљивије је чињеница да је наш домаћин на челу Удружења грађана „Цветна долина“ из Сурдулице.
Господине Тасићу, када је основано Удружење „Цветна долина“ и с којим циљем?
Удружење је основано 2014. године, а као циљ је постављено унапређење пољопривреде и задржавање младих људи на селу.
Колико чланова има Удружење и ко су они?
Од почетка свог рада, Удружење има десет оснивача, пољопривредника који обрађују око четрдесет хектара земље, а они су и данас његови чланови. Ми нисмо покушавали да повећамо број својих чланова, већ све време покушавамо да што више проширимо круг пољопривредника с којима сарађујемо. Могу слободно да кажем да Удружење сарађује са целим селом Алакинце, а имамо много сарадника и из других села.
Шта тачно Удружење предузима ради остваривања својих циљева?
Прво на шта смо ставили акценат у свом раду, и у чему смо имали доста успеха, јесте да пољопривредницима из околине Сурдулице јасно покажемо да је ратарска производња у нашим условима слабо исплатива или 
неисплатива, а да је много исплативије бавити се воћарством. Сагледали смо факторе који утичу на пољопривредну производњу на терену Сурдулице, као што су састав тла, просечна величина парцела пољопривредног земљишта и услови на тржишту пољопривредних производа и дошли до закључка да се треба окренути воћарству.
Урадили смо доста на едукацији пољопривредника, нарочито кроз зимска предавања одржана претходних година, тако да данас у Општини Сурдулица има око 500 хектара воћњака.
Помажемо воћарима и у набавци репроматеријала и на друге начине.
Како послујете ви и ваше колеге воћари?
Највише је у Сурдулици и околини присутна вишња као воћарска култура. Претходних година је било врло популарно гајити малину, али кретања на тржишту за род малине су већ неколико година неповољна, па произвођачи одустају од малињака.
У брдском делу Општине, гаји се нарочито шљива и малина.
Највећи купац за род вишње је компанија „Нектар“, с којом годинама сарађујемо. Остало воће продајемо откупљивачима, али и сами прерађујемо у ракију (нарочито шљиву и крушку), џем, сок и друге производе.
Оно што ћемо учинити у наредном периоду јесте да производња ракије достигне обим од 10 до 15 хиљада литара годишње, тако да изађемо на тржиште организовано, с препознатљивом робном марком.
Шта треба учинити како би се ваша делатност даље развила?
На подручју Сурдулице постоји систем за наводњавање с подземним током воде који је изградило предузеће „Делишес“ осамдесетих година прошлог века. Вода долази из вештачког језера у Масурици. Власник тог 
система је сада компанија „Нектар“, која не показује никакву заинтересованост да одржава и управља системом, већ је све остављено самим корисницима. Сада се користи један мањи део система за наводњавање, а у осталом делу су прикључци оштећени и систем је неупотребљив. Да би се систем за наводњавање поправио не треба много новца, али је неопходна организована акција, што потпуно недостаје.
Да ли Удружење и ви, његови чланови, имате подршку локалне самоуправе и државе у свом раду?
Општина Сурдулица помаже наш рад кроз суфинансирање пројектних активности Удружења. Управо је у току спровођење једног пројекта у области екологије.
Од Републике Србије немамо никакву помоћ ни као Удружење, ни као пољопривредници.
Тржиште хране у Србији је затрпано неквалитетним производима из иностранства, чиме се гуши домаћа производња, а и потрошачи су очигледно оштећени.
Домаћи пољопривредник је притиснут, с једне стране, лошим условима на тржишту својих производа. Пример је, рецимо, цена вишње у откупу, која је, за неколико година, пала с једног евра на 30 евро центи за килограм. С друге стране, гориво, заштитна средства и други материјал који пољопривредници троше стално поскупљује. Не треба много објашњавати да и у пољопривреди, као и у свакој другој делатности, треба имати здраву економску рачуницу, иначе од посла нема ништа.
О стању пољопривреде у нашем крају говори и податак да је један од два трактора које имам, купљен 2000. године, најмлађи трактор у Општини.
Просто је невероватно да Србија, с оволиким могућностима за развој пољопривреде, буде толико заостала земља. У време моје младости, били смо развијенији од Мађарске, Чехословачке, Пољске и многих других европских земаља. Данас није тако.
Наш саговорник Драган Тасић из Алакинца код Сурдулице је, својим радом и талентом, обезбедио пристојан живот и себи и својој породици, упркос сви искушењима. Нама осталима преостаје да и сами искористимо оно што нам овакви произвођачи нуде – здраве и квалитетне производе пољопривреде и домаће радиности. Код Драгана се може набавити ракија, воћни сок, мед и други производи по приступачним ценама. Дођите у Алакинце или се јавите телефоном на број 063/667171, нећете погрешити.
Сурдулица, мај 2020. године
Драгана Костић
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
