Članica Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Svetlana Nenadić ocenila je danas da su predloženi ustavni amandmani u oblasti pravosudja loši, jer ne samo da i dalje omogućavaju politički uticaj, već predstavljaju korak unazad u odnosu na postojeće stanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva.
Nenadić je za agenciju Beta ukazala da je predloženim rešenjima zadržana definicija da je tužilaštvo samostalno, ali ne i nezavisno u svom radu.
„Nezavisnost je postala evropski trend i mi umesto da idemo prema evropskim trendovima, mi i dalje idemo prema ovim arhaičnim rešenjima. Samostalno, a ne i nezavisno tužilaštvo u prevodu znači da taj organ nije nezavistan od zakonodavne i izvršne vlasti“, rekla je Nenadić.
Ona je istakla da je u ustavnim amandmanima zadržana kruta hijerarhija tužilaštva, što je rešenje napušteno u većeni evropskih sistema, upravo zbog mogućnosti političkog uticaja.
„Tako kruta hijerhija podrazumeva apsolutnu kontrolu nad tužilaštvom iz samo jedne tačke, tako da mi zadržavajući i dalje takvo rešenje ne možemo da napravimo tužilaštvo koje bi moglo efikasno da se bori protiv korupcije, organizovanog kriminala, a naročito ne protiv onih oblika kriminala koji su povezani sa različitim oblicima društvene moći koja može na ovaj ili onaj način da bude u nekoj vrsti konekcije sa politkom“, upozorila je Nenadić.
Prema njenim rečima, u Srbiji nikada nije postojalo nezavisno i samostalno tužilaštvo, jer je uticaj zakonodavne i izvršne vlasti sistemski i sistematski, odnosno „upleten je u zakon i ustav“.
Sagovornica Bete je objasnila da se to se ogleda u činjenici, da su tužioci „od ulaska u sistem, pa do penzije“ pod političkom kontrolom, jer se po sadašnjem rešenju javni tužioci biraju u parlamentu na predlog vlade.
Predloženim ustavnim amandmanima, Skupština je eliminisana iz postupka izbora tužilaca, što je bio zahtev Evropske unije, ali i države Srbije i strukovnih udruženja.
Medjutim, Nenadić upozorava da je amandmanima politički uticaj samo premešten iz Skupštine u najvažnije tužilačko telo Visoki savet tužilaštva, koji na taj način postaje „manje vidljiv i transaprentan“.
Ona je istakla da je realna opasnost od političkog uticaja na Visoki savet tužilaštva i da se to vidi iz predloga sastava tog tela, koje potom bira i sve ostale javne tužioce.
Predloženim amandmanima Visoki savet tužilaštva ima 10 članova, od čega su četiri tužioca koje biraju kolege, četiri su istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i vrhovni tužilac kojeg takodje bira Skupština i ministarka pravde.
„Problem sa ovim rešenjem je što idemo korak unazad u odnosu na postojeće stanje i zato što je takav sastav veća u direktnoj suprotnosti prema Akcionom planu za poglavlje 23, gde je jasno propisano najamnje 50 odsto članova izabranih kolega“, objasnila je Svetlana Nenadić.
Ona je kazala i da bi volela da se održi još neka rasprava i debata o predloženim amandmanima, pre nego što predlog bude prosledjen nadležnom skupštinskom odboru.
„Još ima prostora da razgovaramo, jer onakva javna debata kakva je vodjena pre leta kritikovana je i od strane Venecijanske komisije, ona je navela da to zatrovana atmosfera, mi dugujemo gradjanima da o ovome govorimo javno“, poručila je članica UO Udruženja tužilaca Srbije.
Radni tekst ustavnih amandmanana u maju je upućen Venecijanskoj komisiji, koja je iznela svoje primedbe, posle čega su strukovna i nevladina udruženja pozvala Vladu i Ministarstvo pravde da se formira nova radna grupa i organizuje stručna javna rasprava, što je odbijeno.
Produkcija je deo projekta „Pogledi na Ustav Srbije“ koji realizuje Beta uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u ovom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
