Do poslednjeg daha Dezmond Tutu je nametao svoj legendarni otvoreni govor da osudjuje nepravde i kritikuje vlasti, koje god one bile.
Predsednik Ramafosa je u ime svih Južnoafrikanaca izrazio „duboku tugu“ zbog smrti Dezmonda Tutua, te izuzetne ličnosti južnoafričke istorije.
„Smrt nadbiskupa emeritusa Dezmonda Tutua je novo poglavlje tuge u opraštanju naše nacije od generacije izuzetnih Južnoafrikanaca koji su nam ostavili jednu oslobodjenu Južnu Afriku“, rekao je predsednik Ramafosa u saopštenju.
„Čovek izuzetne inteligencije, integrisan i nepobediv protiv snaga aparthejda, on je bio istovremeno i nežan i osetljiv u svom saosećanju za one koji su patili od presije, nepravde i nasilja pod aparthejdom, i za ugnjetavane i ugnjetavače u celom svetu“, rekao je Ramafosa.
Posle dolaska demokratije 1944. i izbora svog prijatelja Nelsona Mandele na čelo zemlje, Tutu koji je dao Južnoj Africi nadimak „Nacija duginih boja“ predsedavao je Komisijom za istinu i poverenje (TRC) koja će, kako se nadao, omogućiti da se okrene stranica rasnoj mržnji.
Dezmod Tutu je postao poznat u najgorim vremenima rasističkog režima aparthejda. Tada kao sveštenik on je organizovao mirne marševe protiv segregacije i zalagao se za medjunarodne sankcije protiv belog režima u Pretoriji.
Postao je sveštenik 1960. godine i kasnije je služio kao biskup Lesota od 1976-1978, pomoćnik biskupa Johanesburga. Postao je biskup Johanesburga 1985. i imenovan je za prvog crnog nadbiskupa Kejptauna.
Iskoristio je svoju istaknutu ulogu da govori protiv represije nad crncima u svojoj zemlji, govoreći uvek da su njegovi motivi verski, a ne politički.
Samo ga je sveštenička odora poštedela da ne ode u zatvor poput brojnih drugih boraca protiv aparthejda.
Njegova nenasilna borba nagradjena je Nobelovom nagradom za mir 1984. godine.
Posle okončanja aparthejda, veran preuzetim obavezama, on je postao kritičar vlade Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), kritikovao je greške bivšeg predsednika Tabo Mbekija u borbi protiv side kao i zbog korupcije.
On je čak 2013. godine obećao da nikad više neće glasati za stranku koja je pobedila aparthejd.
„Nisam se borio da oteram ljude koji su se smatrali bogovima da bi ih zamenio drugim koji isto misle“, rekao je on.
Nadbiskup je bio slab već nekoliko meseci. On više nije istupao u javnosti, ali bi uvek sa smeškom pozdravljao kamere prisutne kad god se negde kretao, dok je išao da primi antikovid vakcinu u jednoj bolnici, ili prilikom proslave 90. rodjendana u Kejptaunu u oktobru.
Poslednji put zemlja je imala neke vesti o njemu 1. novembra kada je daleko od očiju javnosti glasao na poslednjim lokalnim izborima.
U znak žalosti južnoafrički igrači kriketa su nosili crne trake prvog dana važnog takmičenja protiv Indije, blizu Johanesburga.
„Žalićemo zbog njegovog nestanka“, rekao je anglikanski nadbiskup Kejptauna Tabo Makgoba, govoreći u ime svih ljudi od vere i kako je rekao, u ime miliona ljudi u Južnoj Africi, Africi i u svetu.
„Nikoga se nije plašio… osporavao je sisteme koji su unižavali čovečnost“, rekao je Makgoba.
„Ali, kada su činitelji zla imali pravu promenu stava on je sledio primer svog Gospoda i bio je spreman da oprosti“, rekao je on.
Fondacija Mandela brzo je reagovala ocenivši gubitak Tutua „nemerljivim“.
„Bio je veći od prirode, i za toliko ljudi u Južnoj Africi i u svetu njegov život je bio blagoslov… to je bilo jedno izuzetno ljudsko biće, mislilac, vodja, pastir“, navodi se u saopštenju.
