Једна од највећих здравствених установа у Нишу је Завод за здравствену заштиту радника „Ниш“. Велики број Нишлија, нарочито радно способних, лечи се у Заводу.
Занимало нас је, шта у Заводу за здравствену заштиту радника могу да кажу о вакцинацији. Наш саговорник је Слађана Мајкић, доктор медицине, специјалиста медицине рада, директор Завода од 2017. године, а, близу две и по деценије, лекар у установи којом сада руководи.
Које услуге пружа Завод за здравствену заштиту радника „Ниш“ из Ниша? На ком подручју пружа своје услуге?
Завод, првенствено, пружа здравствене услуге ради заштите здравља радно активног становништва. Поред тога, пружамо услуге из области заштите и безбедности на раду и здравствене услуге ради заштите здравља становништва.
Ради заштите здравља радно активног становништва, спроводимо превентивне лекарске прегледе радника који раде на радним местима с повећаним ризиком.
Безбедношћу и здрављем на раду се бавимо са становишта медицине рада, једини у Нишу и околини. Издајемо лекарска уверења када је то потребно, екпертизна мишљења о радној способности радника и експертизна мишљења о професионалним обољењима. Спроводимо мерења физичких величина на појединим радним местима – нивоа буке, температуре, осветљености…
Бавимо се, иначе, и мерењем јонизујућих зрачења. Очитавамо ТЛД картице које носе са собом радници изложени јонизујућим зрачењима (радиолози и рендген техничари у здравству и други). Контролишемо исправност и безбедност рендген апарата, укључујући и стоматолошке, и мамографа. 
Контролишемо, на граничном прелазу код Прешева и на граничним прелазима према Бугарској, ниво радиоактивности предмета опште употребе.
Поред наведеног, бавимо се дијагностиком, превенцијом и лечењем болести као и било која друга здравствена установа примарне здравствене заштите. Према броју изјава о опредељеном лекару, имамо 38 930 пацијената, више него многи домови здравља у Србији.
Своје услуге пружамо у Нишу и корисници су, махом, Нишлије, али пружамо услуге и лицима из других места где не постоје здравствене установе које би пружиле одређене врсте услуга. Долазе нам радници на здравствене прегледе из других места, рецимо рудари у рудницима с подземном експлоатацијом.
Колико запослених има Завод и каква је структура запослених?
Завод има укупно 190 запослених, од чега су 44 лекара. Имамо и запослене других струка – дипломиране хемичаре, дипломиране физичаре, инжењера заштите на раду, психолога, социјалног радника, економисту, правника…
Више од половине запослених доктора медицине, њих 24, ради у Служби опште медицине.
Запошљавамо и одговарајући кадар са средњом стручном спремом, медицинске и других струка, и потребне раднике с нижим квалификацијама.
Којим материјалним средствима располаже Завод?
Завод за здравствену заштиту радника „Ниш“ је установа акредитована по стандарду ИСО 9001, ИСО 17025 и ИСО 15189 и акредитована од стране Агенције за акредитацију здравствених установа Србије.
Наведено говори да поседујемо потребне материјалне услове за обављање делатности којима се бавимо – одговарајући радни простор, опрему и друга средства.
Дијагностику и лечење пацијената обављамо на девет места у Нишу, а медицином рада се бавимо на две локације. Сви наши објекти су прописно опремљени, тако да у њима можемо да квалитетно обављамо своје радне задатке.
Поседујемо и возила, покретне мерне инструменте и друга потребна средства.
Ко је оснивач Завода и како се финансира његов рад?
Оснивач Завода је Град Ниш, али је Закон у том делу измењен, тако да ће, у будућем периоду, оснивач постати Република Србија.
Део прихода које остварујемо потиче од услуга које пружамо на тржишту; од накнада за лекарска уверења, лекарске прегледе и експертизе (плаћају послодавци или запослени), од накнаде за контролу исправности робе (плаћају увозници) и од других услуга. Тако обезбеђујемо до једне петине својих прихода.
Највећи део прихода добијамо од Републичког фонда за здравствено осигурање, а за медицинске услуге које пружамо осигураницима.
Да ли Завод спроводи вакцинацију, обавезну и добровољну?
Завод спроводи вакцинацију, у складу с одредбама Закона о заштити становништва од заразних болести и одговарајућим подзаконским актима.
Пошто имамо једино одрасле пацијенте, добијамо само две вакцине које обавезно примењујемо. Добијамо вакцину против тетануса, која је обавезна за повређене с отвореном повредом и вакцину против сезонског грипа, обавезну за здравствене раднике и старије од 65 година који болују од хроничних незаразних болести.
Када већ помињем вакцину против тетануса, изнећу случај који нам се недавно догодио. Јавио нам се повређени с посекотином шаке зарађеном у раду на њиви. Повреду смо прописно санирали и приступили примени вакцине против тетануса. У конкретном случају, могућност да је повређени заражен бацилом тетануса је изражена јер споре бактерије која изазива тетанус преживљавају у земљи годинама.
Међутим, наш пацијент никако не жели да прими вакцину! Покушали смо да га убедимо на сваки начин, али без успеха. На крају је потписао изјаву да не жели да се вакцинише и отишао кући.
Срећом, нисмо чули да је дошло до развоја болести. Да се тетанус појавио, сигурно бисмо за то сазнали. Оболели од тетануса трпе изузетно тешке тегобе, јављају се кидања тетива и ломови костију због неконтролисаног грчења мишића, а смртност је врло висока, без обзира на савремене лекове.
У чему је значај вакцинације запослених?
Значај вакцинације запослених је, наравно, као и за све људе, у спречавању појаве и ширења заразних болести.
У том смислу, значај вакцинације запослених је израженији него за неке друге групе становништва. Запослени, највећим делом, обављају свој рад у радним колективима, проводећи већи део дана у контакту с другим запосленима и другим особама (странкама, ученицима, студентима и слично). Из тог разлога, могућност да се запослени зарази неком болешћу и да је пренесе даље је врло изражена.
Да ли има радника за које је, због природе њиховог посла, вакцинација обавезна?
Постоје занимања код којих је вакцинација против одређених болести обавезна, али се таквом вакцинацијом не бави Завод, већ друге здравствене установе.
Оно што поуздано знам, као директор здравствене установе, јесте да постоји законска обавеза редовне вакцинације здравствених радника вакцином против сезонског грипа, против хепатитиса Б и ММР вакцином (против малих богиња, рубеола и заушки).
У Заводу постоји комисија за болничке инфекције која редовно саставља списак радника који нису вакцинисани. Ови радници су у обавези да, у остављеном року, донесу доказ о вакцинацији. Наши радници су, највећим делом, уредно вакцинисани. (Изузетак су радници који нису примили неку вакцину из здравствених разлога.)
Одбијање обавезне вакцинације здравствених радника има последице. Последица одбијања вакцинације није раскид радног односа, али би, можда, и то требало увести. Нема никаквог разлога да здрав одрастао човек, с потпуно изграђеним имуним системом, одбија вакцинацију.
Има ли пацијената – странаца у Заводу и да ли су они вакцинисани?
Не, нисмо имали стране раднике као пацијенте.
Да ли се спроводи вакцинација радника који се упућују из Србије на рад у иностранство?
Да, имунизација приликом одласка на рад у иностранство је обавезна, али се наша установа тиме не бави.
Да ли су на домаћем тржишту доступне квалитетне вакцине? Где се производе вакцине које се користе у Србији? Да ли су цене вакцина сразмерне значају вакцинације?
Све вакцине које се користе у Србији, као и сви лекови, су детаљно испитани пре пуштања у промет.
Вакцина против сезонског грипа коју користимо је из увоза, а против тетануса је домаће производње.
Неупоредиво је јефтиније вакцинисати становништво него сузбијати епидемије заразних болести или лечити оболеле.
Да ли вакцинација, обавезна и добровољна, има штетних последица и којих? Да ли је оправдано избегавати вакцинацију?
У време у коме сам ја радник Завода, а то од 1995. године, није било ни једног случаја било какве иоле теже реакције пацијента на вакцину. Јављају се, ретко, пролазне реакције на вакцину (црвенило и слично), без икаквих значајнијих последица.
Вакцинација доноси само корист, никако штету.
Ниш, јул 2019. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
