• Crna Gora

    Vol Strit Džurnal: Tramp, Putin i Crna Gora

     

     

    Sadržaj razgovora predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina ni posle dve nedelje nije obelodanjen, ali nedavni potezi dvojice lidera nagoveštavaju da su možda razgovarali o ulozi i ambicijama NATO i da su krenuli ka preraspodeli ravnoteže moći koja bi trebalo da zabrine i Evropljane i Amerikance, piše danas Vol strit džurnal (Wall Sreeet Journal).

    U autorskom tekstu „Tramp, Putin i pitanje Crne Gore“ bivši američki ministar pravde Majkl Mukasi navodi da bez obzira na različite spekulacije Amerikanci u najmanju ruku moraju ozbiljno da uzmu u razmatranje mogućnost da je Tramp umanjio američku posvećenost evropskoj odbrani.

    Autor podseća na Trampovu izjavu o „maloj i agresivnoj“ Crnoj Gori koja bi mogla da počne Treći svetski rat i pita se otkud je Crna Gora pala Trampu na pamet kad ranije nije pokazivao zabrinutost za tu zemlju, pa čak ni da zna gde se nalazi.

    Sa druge strane, dodaje se, ima puno dokaza da je Rusija zabrinuta zbog ulaska Crne Gore u NATO.

    Kremlj je obećao da će uzvratiti Alijansi još 2015. kada je prvi put o zvanično ponudila Crnoj Gori članstvo, podseća autor teksta i ukazuje da visoki ruski zvaničnici navode da su prijemom Crne Gore članice NATO prekršile dogovor o neširenju Alijanse na istok, postignut za vreme predsednika Džordža Buša starijeg.

    Obećanje NATO da se neće širiti nikad nije bilo obavezujuće, navodi autor i dodaje da je trebalo da se odnosi na Istočnu Nemačku ali je postalo nevažno 1990. kada je Nemačka ponovo ujedinjena.

    Medjutim to nije zaustavilo ruske obaveštajce da teoretišu da bi Crna Gora mogla da bude podstrekač Trećeg svetskog rata, kao što je susedna Srbija bila za Prvi svetski rat, piše u tekstu Vol strit džurnal.

    Ta briga možda nije bila poznata Trampu ali je svakako poznata Putinu, karijernom obaveštajcu, navodi autor i dodaje da je u Helsinikju ruski predsednik imao motiv i priliku da pokrene pitanje Crne Gore.

    Putinove akcije posle samita takodje su pokazale obnovljenu agresiju prema transatlantskoj solidarnosti, ali na drugom frontu. Dan pošto se sastao s Trampom u Helsinkiju Putin je ostao na bilateralnom sastanku s predsednikom Finske, zemlje koja je dugo podeljena izmedju uticaja Rusije i Zapadne Evrope.

    Iako Finska nije ušla u NATO ona ipak sve više saradjuje s Zapadom oko odrrane i u maju se posvetila novom strateškom partnestvu s SAD i Švedskom.

    U svetlu toga verovatno je da je Putin iskoristio svoj produžen boravk u Helsinikiju da ubedi Fince da je Tramp njemu nagovestio da nije spreman da osporava ruske ambicije u Evropi, navodi se.

    Ipak, kako se dodaje, ovo su spekulacije i moguće je da je dvosatni razgovor Trampa i Putina bio bezazlen i da su razgovarali o golfu i unucima i da ono što je s Trampove strane izgledalo kao oslobadjanje Rusije od odgovornosti bila samo jezička omaška a trebalo je da bude snažna optužba na račun Rusije.

    Ali, dodao je autor, Amerikanci moraju bar ozbiljno da uzmu u razmatranje mogućnost da je Tramp umanjio američku posvećenost evropskoj odbrani.

    Srećom ta šteta će moći da bude popravljena velikim ponovnim obavezivanjem na suprotstavljanje ruskoj agresiji, navodi se u tekstu i dodaje da politika Trampove administracije, nasuprot njegovim nedavnim izjavama, već pruža čvrstu osnovu za takvu strategiju.

    Autor navodi da je za razliku od svog prethodnika Tramp poslao oružje u Ukrajinu kao pomoć u otporu ruskom otimanju teritorije, a to treba i da se nastavi.

    Takodje, iako je predsednik SAD nagovestio da su zajedničke vojne vežbe previše skupe i nedovoljno efikasne bilo bi korisno da se sprovode česšće i sa više vojnika radi zaustacljanja Rusije i ohrabrivanja američkh saveznika, a SAD bi trebalo da ubrzaju i ponovnu izgradnju Atlantske flote kako bi se suprostvaile rastućem ruskom prisustvu u vodama kod istočnih obala SAD.

    A, kako bi se SAD osvetile za rusko mešanje u izbore na način koji bi privukao pažnju nekadašnjeg oficira KGB Vladimria Putina, FBI bi trebalo da razmotri da ruske obaveštajce stavi pod dvadesetčetvoročasovni nadzor kao što Rusi redovno rade sa američkim personalom u Moskvi.

    Ti koraci bi pokazali američkim evropskim saveznicima Putinu da su SAD glasnije na delu nego na rečima.

    Beta

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com