Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker saglasili su se danas u Beogradu da 2025. godina iz strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan nije obećanje, već ohrabrenje za zemlje kandidate.

Junker je na konferenciji za novinare s predsednikom Aleksandrom Vučićem rekao da datum pristupanja Srbije EU ne zavisi od Unije, već prevashodno od Srbije i da 2025. nije obećanje, već „perspektiva i indikativni datum“.

On je rekao da su glavni izazovi za Srbiju vladavina prava i pravosudje, kao i da je potreban pravno obavezujući sporazum s Prištinom.

„Srbija je već prešla impresivni deo puta“, rekao je Junker i dodao da mnogi nisu svesni u kojoj meri se Srbija pripremila za članstvo.

Vučić je izjavio da za Srbiju Evropska unija nije samo cilj već i proces, i ocenio da je 2025. godina u kojoj bi Srbija mogla da udje u Uniju ako završi težak posao.

Najteža prepreka na putu ka EU je pronalaženje pravno valjanog sporazuma s Prištinom, rekao je Vučić i dodao da je o tome imao veoma otvoren razgovor s Junkerom i komesarom za proširenje Johanesom Hanom.

Predsednik Evropske komisije rekao je da je oduvek smatrao da Zapadni Balkan i Srbija moraju biti deo EU i da bez njih EU nije kompletna, ali da EU ne može da uvozi bilateralne sporove.

„Ne možemo prihvatiti u EU zemlje koje nisu rešile svoje probleme, ne možemo da uvezemo bilateralne sporove. Važno je da se ti sporovi reše pre ulaska“, rekao je Junker i dodao da EU želi da zemljama Balkana pruži stabilnost, a ne da uveze nestabilnost.

Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Vučić je ocenio da je pronalaženje pravno valjanog sporazuma s Prištinom najteža prepreka na putu ka EU i dodao da je o tome imao veoma otvoren razgovor s Junkerom i komesarom za proširenje Johanesom Hanom.

„To je za nas najteže pitanje. To je pitanje za sve naše gradjane i pitanje za našu budućnost“, rekao je Vučić.

On je rekao da je važno da se nadje kompromis s Albancima kojim bi i Beograd i Priština nešto izgubili, a ne da jedna strana dobije sve a druga da izgubi.

„Ako to ne bude moguće živećemo u prošlosti“, rekao je Vučić i dodao da bi voleo da se to izbegne.

On je rekao da većina članica očekuje sporazum koji bi vodio ka tome da Priština postane članica UN i drugih medjunarodnih organizacija, ali da pet zemalja EU i Srbija to ne žele.

„U Briselu su samo posrednici i hvala im na tom jer teško da bismo ikada seli da razgovaramo o tome“, rekao je Vučić.

Predsednik Evropske komisije rekao je da EU želi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali da dve strane treba same odluče o karakteru pravno obavezujućeg sporazuma.

„Nije na nama da kažem kakav će biti karakter tog sporazuma, na Beogradu i Prištini je da to odrede“, rekao je Junker.

Odgovarajući na izjavu šefa srpske diplomatije da „Brisel traži od Srbije harikiri“, Junker je rekao nije došao u Beograd da bi držao lekcije.

„Srbiji nisu potrebne lekcije… Nakon današnjeg razgovora sam miran o putu kojim Srbija ide“, naveo je on.

Vučić je zahvalio Junkeru na trudu i angažmanu i dodao da on nije uvek poštovao birokratske procedure već je pokušavao na nadje najbolje rešenja za probleme na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Srbije je rekao da je od početka primene prelaznog sporazuma 2009. dosad više nego duplo uvećana razmena s EU, pri čemu je izvoz Srbije povećan tri puta.

On je dodao da se od tada značajno povećala pokrivenost uvoza izvozom u EU, pošto je prosečna godišnja stopa rasta izvoza bila 13 odsto, a uvoza šest odsto.

Govoreći o predstojećoj poseti Berlinu, tokom koje će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Vučić je rekao da će od Merkel tražiti podršku za postizanje kompromisa Beograda i Prištine.