Казнено – поправном заводу (КПЗ) у Нишу десетак судова дугује скоро 2,5 милиона динара за транспорт осуђених и притворених лица на суђења.
И поред више упозорења, захтева за авансно плаћање, судови своје обавезе нису редовно измиривали.
Управа нишког затвора одлучила је да док поједини судови не измире дуговања, не транспортује осуђена лица на заказана рочишта.
Наиме, у КПЗ тврде да они немају право да из буџета подмирију те трошкове, већ је то обавеза судова. То је изазвало доста проблема у функционисању појединих правосудних институција.
Како смо незванично сазнали, највећа дуговања према Казнено-поправном заводу у Нишу имају Основни судови у Нишу и Јагодини.
Њихове обавезе према КПЗ Ниш износе више од 200000 динара.
У нишком Основном суду не негирају дуговања према Казнено – поправним заводима, али се износи дуговања, како кажу, проверавају.
“Према подацима из нашег рачуноводства, Основни суд у Нишу, по пресеку из 31. децембра 2016. године дугује свим казнено поправним заводима у Србији укупно 244640 динара.
Највећи дуг је према Окружном затвору у Лесковцу у износу од 132000 динара.
Што се тиче Казнено – поправног завода у Нишу, њима смо на дан 31.12. дуговали 23600 динара.
У току је фаза сравњења рачуна.
Проверавају се рачуни и њихова основаност“ истиче Владимир Ракоњац портпарол Основног суда у Нишу.
Због изостанка осуђених лица на процесима у Основном суду у Нишу већ је било отказивања заказаних рочишта, потврдио нам је познати нишки адвокат Саша Илић.
“Имао сам, нажалост, такав случај. Радило се о суђењу групи лица у Основном суду у Нишу. Притвореници су транспортовани на суђење, док осуђеници нису. Да би суђење могло да се одржи, морала су да буду присутна сва оптужена лица. Судија на првом рочишту одлучује о притвору. Пошто сви оптужени нису били на суђењу у заказано време, судија је морао да одложи рочиште за главни претрес. Законска процедура налаже, да пошто нема услова да се суђење одржи и да се одлучује, притворена лица се враћају у притвор“ каже адвокат Илић.
Одлагање рочиште свакако утиче и на ефикасност судских процеса и на право оптужених на суђење у разумном року.
Такође, повећавају се трошкови државе која плаћа адвокате по службеној дужности, али и странака у поступку.
Ипак, највећи проблем је што Суд у појединим процесима не може да одлучује о даљем продужењу или укидању притвора.
Владимир Ракоњац из Основног суда у Нишу каже да је Казнено – поправни завод Ниш транспортовао на суђења сва лица која су у притвору.
“Према мојим сазнањима, није било проблема у притворским предметима.
Било је и пре неколико година несугласица око пребацивања осуђеника, али ни тада, а ни сада, није било проблема са спровођењем притвореника како би Суд одлучивао о њиховом даљем статусу“.
Треба напоменути да су рад судова и казнено – поправних завода у ингеренцији Министарства правде.
Зато чуди да постоје неспоразуми институција у оквиру истог министарства.
О овом случају питали смо надлежне у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде.
Нису имали коментар и упутили су нас на судове.
Без обзира, ко коме и колико дугује, штету трпе грађани.
Иако се ради о лицима која су осуђена или осумњичена за извршење кривичних дела, држава мора да им обезбеди право на ефикасно суђење у разумном року.
“У Вишем суду у Нишу није било одлагања рочишта на суђењима због тога што неко лице није транспортовано из Казнено-поправног завода у Нишу“ каже за Новости портпарол ове институције Ива Поповић.
“Виши суд на данашњи дан нема финансијска дуговања према нишком затвору. Добили смо од КЗП-а захтев за авансно плаћање и упозорење да затвореници неће бити транспортовани у случају дуга. Ми то поштујемо и проблема, барем до сада, није било“.
М. Петковић
Новости
