Južna Srbija

“ЗОВ КАРАУЛЕ“ ПРОБУДИО НИШЛИЈЕ!

20161201_184121Сала  Дома Војске Србије у Нишу била је мала да прими све оне који су желели да присуствују промоцији романа “Зов карауле“, аутора Ненада Милкића.

Присутним људима свих генерација, родитељима погинулих војника, учесницима чувене битке за одбрану граница тадашње Савезне Републике Југославије од копненог напада из Албаније, које су предводили терористи такозване Ослободилачке војске Косова подржаних од снага Нато пакта и албанске војске обратили су се писац и учесници рата.

20161201_181756

Промоцији је присуствовао и командант копнене Војске Србије генерал потпуковник Милосав Симовић.

Ненад Милкић, писац ове сјајне књиге поручио је да не смеју да се забораве јунаци који су живот дали или живот ризиковали за одбрану своје земље.

У роману се говори о борбама и дешавањима у рејону карауле Кошаре током 1998. и  1999. године.

Зов карауле 1

Догађаји говоре о периоду све до напуштања Косова и Метохије од стране Војске Југославије јуна месеца исте године.

Након промоција романа Зов карауле у Малом Зворнику, Бајиној Башти, Беранама и Пљевљима, књига је наишла на сјајан пријем и у Нишу.

Зов карауле

Осим аутора, о књизи су говорили један од најбољих српских колумниста, новинар Михаило Меденица (први Србин који је крочио на караулу Кошаре након 1999. године) и војници учесници битке на Кошарама који су највише утицали на настанак романа, Пезос, Цицибан и други …

Важно је напоменути да је роман заснован на истинитим казивањима војника који су преживели ,,Пакао Кошара” и који су евоцирали сећања на своје пале другове и саму битку на Кошарама.

20161201_181759

Роман је недавно ушао у конкуренцију за НИН-ову награду.

Роман – Зов карауле представља наставак трилогије – Ми смо бранили Кошаре.

У првом делу трилогије – “Последња стража“ описан је животни пут у последњих месец дана живота редовног војника Владимира Радојичића, који је са још четворицом припадника Војске Југославије страдао у заседи на југословенско-албанској граници септембра 1998. године.

20161201_184132

У наставку романа прича се наставља сећањима Владимирове мајке Лозанке и њене борбе након смрти сина, као и сећањима људи који су преживели ,,Пакао Кошара” и остали да сведоче о херојима са границе.

Други део трилогије назван – Зов карауле, говори о догађајима након погибије чланова Војске Југославије 1998. године, све до напуштања Косова и Метохије, јуна 1999. године од стране Војске Југославије.

Детаљно је описано стање на терену, размишљања, осећања граничара и њихових претпостављених, херојства, рањавања и погибије див-јунака са Кошара.

20161201_190447

Приче се највише односе на чланове редовне војске, али и чланове специјалних јединица и добровољце.

Почетак романа говори о стању на крају 1998. године, све до главног напада на караулу. Главни део говори о бици за Кошаре, највећој бици у модерној српској историји.

Слободно можемо рећи да су то српски Термопили, у којима је стотинак војника чекавши појачање које никако да дође, одбијало нападе неколико хиљада терориста ОВК.

20161201_181806

Упркос недаћама и проблемима, војска је ојачана духом празника Васкрснућа Христа по православном календару, смогла снаге да се супротстави надмоћнијем противнику и стане раме уз раме са јунацима са Косова поља, Чегра, Цера, Кајмакчалана…

Битка за Кошаре тих дана постаје битка за Србију, велика борба коју су хероји у рату успешно добили.

Али их је нажалост поразио – мир.

Крај романа посвећен је повлачењу војске са Косова и Метохије и периоду након завршетка војног рока учесника битке.

Говори се о ситуације током и након повлачења, преиспитују поступци, догађаји, постављају многа питања у вези рата од стране учесника битке за Кошаре.

На крају промоције, аутор је поклонио велики број бесплатних књига гостима.

Што више људи чује причу о Кошарама, то ће легенда о див-јунацима дуже трајати, остати у сећању и преносити на будуће нараштаје.

На тај начин ћемо се барем мало одужити херојима и одати пошту преживелим и палим јунацима.

Једно од питања учесницима трибине је било: да ли верују да ће се они и српска застава вратити на Кошаре?

Одговор јунака са Кошара није остављао никакву дилему: СИГУРНО!

1 Komentar

1 Komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh