Ponovno potvrdjivanje interesa Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan je pravovremeno, ali bi svaki pokušaj alternative punopravnom članstvu u EU bio bi obeshrabrujući za zemlje tog regiona, ocenio je visoki savetnik Nemačkog Maršalovog fonda u SAD Majkl Li (Michael Leigh).
„Potrebna je sveža ideja ako EU želi verodostojnu strategiju na Zapadnom Balkanu. Ljudi u tom regionu su umorni od slušanja o članstvu u EU dok se malo šta menja u njihovom svakodnevnom životu“, naveo je Majkl Li, nekadašnji zvaničnik Evropske komisije u članku na sajtu Nemačkog Maršalovog fonda.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, piše u tekstu, izazvao je konfuziju ocenom da je proširenje EU moguće posle 2019. godine, ali i pozivom na posebnu strategiju za pripremu za članstvo Srbije i Srne Gore do 2025. godine.
„Zbog čega je Junker to naveo, imajući u vidu slabosti demokratije u tom regionu i opiranje država članica Unije da razmotre dalje proširenje?“, upitao je Li.
Autor članka je naveo da Junker ima dobar odnos sa „de fakto liderom regiona“ Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, čija je Srpska napredna stranka (SNS) pridružena članica Evropske narodne partije (EPP).
Podsetio je da je uspeh EPP-a na evropskim parlamentarnim izborima 2014. doveo Junkera na njegovu sadašnju poziciju.
Majkl Li je ocenio da ponovno potvrdjivanje interesa EU za Zapadni Balkan, „politički krhko područje, okruženo zemljama članicama EU“, je pravovremeno, ali je dodao da lideri EU u Briselu „ne bi trebalo da daju nade za koje je malo verovatno da će biti ispunjene“.
„Izborom Srbije i Crne Gore za plan članstva sa implicitnim datumom pristupa Uniji, jedva da je opravdano činjenicama na terenu“, naveo je Li.
U članku piše da su za sada te dve zemlje jedine koje aktivno pregovaraju o svom prijemu u EU, ali da im „predstoji dugačak put u odnosima sa susednim zemljama i u demokratskim reformama“.
„Rastući uticaji Rusije, Turske, Kine i zemalja Persijskog zaliva na Zapadnom Balkanu možda su takodje doveli do odluke Junkera da ponovo potvrdi evropsku budućnost tog regiona“, naveo je Li.
Autor članka je ocenio da je Junker očito želeo da napravi oštru razliku izmedju Turske, koja se udaljava s ranije željenog kursa ka članstvu u EU, i balkanskih zemalja koje idu napred, mada nestabilno.
Istraživanje Balkanski barometar koje je 2017. sproveo Savet za regionalnu saradnju (RCC) pokazuje veliki pad poverenja u budućnost EU. Najviše entuzijazma pokazali su žitelji Kosova, iako su izgledi Kosova za članstvo najdalji u regionu, navodi se u tekstu.
U Srbiji svega 26 odsto ispitanika smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za njihovu zemlju. U toj zemlji pojačana je zabrinutost zbog korupcije, kriminala i „odliva mozgova“.
„Evropska unija, da bi izgradila poverenje, treba da, pored vizne liberalizacije, smisli stvarne i opipljive podsticaje… Svaki pokušaj alternative punopravnom članstvu u EU bio bi obeshrabrujući za zemlje Zapadnog Balkana“, navodi se u članku.
Li je ipak dodao da će ubuduće „možda biti potrebna fleksibilnija EU“, koja bi mogla da „uključuje različite forme privremenog članstva, kako bi održala kredibilitet procesa proširenja“.
